Odsustvo zdravih elita u zajednicama Balkana – posledice i put do njihove obnove

Elite nisu izdale društva Balkana, jer nisu ni postojale

 „Mogu da upalim traktor, razvalim vrata vlade i nateram u bekstvo one koji tamo sede. Ali, šta da radim posle toga, ne sa foteljom, već sa odgovornošću, kada ne umem da radim taj posao?“

Ovo je iskrena i uslovno naivna izjava jednog od poljoprivrednika nezadovoljnih stanjem u Srbiji. Naravno, pošteni čovek ne zna da onaj koji sedi u toj fotelji i donosi nerazumne i štetne odluke po društvo i državu, još manje je kvalifikovan i neuporedivo manje moralan nego poljoprivrednik. Taj činovnik je samo jedan u nizu dugom nekoliko desetina osoba istih stručnih i moralnih - nesposobnosti.

Elita i vrednosni sistem društva. Istovremeno, mediji su prepuni „propagandnih proizvoda“ u kojima se „elita“ pridružuje svakome: folk pevačicama, ratnim profiterima, lažovima i prevarantima, zverima svih šifri, jednom rečju, svima onima koji bi u normalnim okolnostima bili na dalekoj periferiji društva, u bolnici ili zatvoru. Naravno da je ovakav proces više obaveštajna operacija nego prirodna pojava, ali o tome drugi put. Javnost zna da su ličnosti, kojima se popunjava društvena niša pod nazivom „elita“, upravo ono šta jesu – niko i ništa, jer javnost koristi tradicionalni vrednosni sistem koji još nije uništen. Loše je loše bez obzira u kakvu ambalažu ga pakovali. Zanimljivo je da oni koji rade na projektu „elita“ znaju šta javnost misli o tome, ali i dalje nastavljaju da rade po starom. Zašto?

„Elita bolesnih vrednosti“ odvraća, a ne privlači. Najpre, nekoj od interesnih grupacija je cilj da se u javnosti stvara slika da je „elita“ nešto loše i bolesno. Tako se građani odvraćaju od ideje da slede nekoga, jer uzor koji se nudi, kvazi „elita“, prema vrednosnom sistemu posmatrača-građanina je bolest, a ne uzor. po tradiciji uvek je uzor bio onaj koji je bolji u dobrom, a ne onaj koji je gori u lošem!

Paraliza reakcije zbog izostanka obrasca. Dalje, kada nema elite koja nudi i vodi, pojedinac ostaje sam pred problemom koji ne razume. Zbog toga ne sme da krene u sukob sa problemom. Znači sedi, trpi i ćuti!

Kome smeta elita? Na primer, lošim kadrovima kojima se daju prava upravljanja državnom administracijom (i novcem i resursima najpre). Ako bi elita bila prava, čak i da se ne meša u život (mada je to njena dužnost), samo kratak pogled koji bi istovremeno obuhvatio vlast i elitu bi doveo građane u stanje pobune. 

Kome smeta elita? Na primer, lošim kadrovima kojima se daju prava upravljanja državnom administracijom (i novcem i resursima najpre). Ako bi elita bila prava, čak i da se ne meša u život (mada je to njena dužnost), samo kratak pogled koji bi istovremeno obuhvatio vlast i elitu bi doveo građane u stanje pobune. A to nije poželjno! Znači, elita smeta onima koji vrše vlast ili odlučuju o tome ko će da vrši vlast!

U društvu nema bezbroj mesta za elitu. Po pravilu, to je mali broj mesta koja su do sada zauzimana na uobičajen način: naslednim putem ili jasnim i nedvosmislenim zaslugama za zajednicu (ne za sebe). Kako je iz dva koraka (nakon Prvog i Drugog svetskog rata) intelektualna i staleška elita u Srbiji (kao težišnom društvu na Balkanu) likvidirana, dolaskom reformi 90-tih nije bilo ostataka elite koja bi nastavila kontinuitet.

Veštačka elita. A šta je sa elitom stvorenom tokom perioda socijalizma? Ta elita je zapravo „elita“ pod znacima navoda. Preduslovi neophodni da se postane elita (natprosečno: veći rad, rezultati, požrtvovanje, junaštvo, nesebičnost, talenat) nisu ispunjeni. Oni su jednostavno - imenovani za elitu. Isto kao i savremene folk pevačice sa silikonskim grudima, zadnjicom, usnama, rukama, jagodicama, vratom i kosom. Imenovani! Zauzimali su mesta kvalitetnim ljudima, a malo kvaliteta davali. Uzimali su sve privilegije sebi, a malo ostavljali drugim. Čim je društvo od njih zatražilo odgovore na pitanja „Kuda dalje?“,“Kako da reorganizujemo društvo?“ „Šta dalje?“, „elita“ nije imala odgovor. Štaviše, pobegla je ili fizički iz države ili u okrilje svojih frustracija.

Zauzimanje mesta svojom „elitom“. Trenutni metod je da mesta za elitu u nekom društvu treba pravovremeno zauzeti sa „svojim“ vojnicima. Dalje, vlasništvo nad tim mestom redovno potvrđivati kroz medije ponavljajući „elita“ uz svakoga od vojnika raspoređenih da drži poziciju. U takvoj situaciji, oko zauzetog mesta uzalud će da obilazi onaj koji ga zaslužuje; za laičku javnost elita je onaj koji već sedi i koga potvrđuju mediji. 

Nametnuta elita je štetan proces. Na primer, nametanje kraljevskih porodica iz inostranstva, koje se nisu primile u društvu gde su poslate da niknu.

„Kvazi elita“. Nju smo gledali u komunističkom društvu. Ona je dobro obavljala svoj posao u vremenu u kome nije bilo problema. Kada je došlo teško vreme, ta „kvazi elita“ pogrešnim delovanjem i zauzimanjem mesta sposobnima, povećala je broj žrtava i stepen razaranja.

„Pseudo elita“. Ona je savremeno „instant“ rešenje. Nastaje kada se popularna lica iz estrade, koja imaju popularnost zbog svog muzičkog ili glumačkog delovanja, imenuju elitom u društvu. Ova situacija je veoma slična rešenju iz perioda komunizma, mada se ovaj put istorija stvarno „ponavlja kao farsa“. Estradni pristup eliti u društvu je rezultat „duha vremena“ koji identičan pristup ima i u mnogim drugim oblastima društva. Obično su to one oblasti koje ne zavise od konkurencije i gde je moguće držati formu bez obaveze prema rezultatu u praksi.

Elita ima i obaveze, a ne samo prava. Elita, pored svojih prava, ima i listu odgovornosti prema društvu koje ju je stvorilo, u kome živi i u kome deluje. Izostanak liste odgovornosti pokazuje ozbiljnu bolest društva ili okupaciju. Društvo izdiže elitu na viši nivo kako bi ona videla dalje i razumela više.

Elita ima i obaveze, a ne samo prava. Elita, pored svojih prava, ima i listu odgovornosti prema društvu koje ju je stvorilo, u kome živi i u kome deluje. Izostanak liste odgovornosti pokazuje ozbiljnu bolest društva ili okupaciju. Društvo izdiže elitu na viši nivo kako bi ona videla dalje i razumela više. Ona na vreme treba da primeti procese koji se približavaju zajednici, da ih razume, proceni opasnost po vrednosti društva, da objasni zajednici šta se to približava i kako reagovati na taj proces. Da li je taj proces opasnost? Da li može biti iskorišten za unapređenje zajednice?

Prirodno formirana elita mora imati poverenje u javnosti. Kako bi se toj eliti verovalo, ona mora imati poverenje zajednice. A ono se gradi već poznatim popisom dela: požrtvovanje, profesionalnost, čestitost, mudrost, hrabrost, posvećenost zajednici, ravnoteži ličnog i zajedničkog interesa, istrajnošću, zdravim životom, herojskim činom, postojanošću u teškim situacijama, itd. Letimičan pogled na ovaj popis osobina govori da se elite iz perioda komunizma i sadašnjeg post-komunističkog perioda zasnivaju na skoro suprotnim načelima od ovih prirodnih. To signalizira da nisu nastale prirodnim putem, već da su veštački proizvod. Kakav posao, takav i rezultat.

Bolesne elite se namerno održavaju u životu. Postojeće stanje po pitanju elita, koje pravi samo štetu i ništa dobro, namerno se održava. „Lažne elite“ koje veštački opstaju, ukazuju da se društvo ne želi ispustiti iz ruku i prepustiti procesima ozdravljenja. Demokratski procesi su u potpunosti zablokirani tako da od njih ne možemo očekivati ulogu regulatora. Postojeći bolesni sistem ne može biti sklonjen bezinteresnom pomoći iz inostranstva, jer je kredibilitet Evrope na Balkanu blizu nuli. Promene građanskim protestima su pravovremeno sprečene i onemogućene. U takvoj „posudi“ pod visokim pritiskom i temperaturom se terorišu milioni građana bez ikakve nade za poboljšanjem i dovođenjem zajednice u prirodno stanje.

Kako izaći iz nevolje i kuda dalje?

Elita u društvu mora da postoji. Iluzija je očekivati da će okupirano društvo bez elite, jednog dana biti pretopljeno u nešto drugo. Elita će se formirati kad-tad i bilo gde. Ako ne može na terenu matice, formiraće se u inostranstvu. To je prirodni proces kome nas uči istorija. Šta je potrebno učiniti da bi se pomogla obnova društava? Nekoliko postupaka, koji pre pripadaju gestu dobre volje nego operativnom zahvatu.

Prekinuti negativne uticaje koji sprečavaju formiranje elite. Sprečavanje formiranja elite u okupiranom društvu je praksa svih kolonijalnih uprava. Izostanak elita daje kolonizatoru dodatno vreme i usporava formiranje artikulisanog pokreta otpora.

Prekinuti negativne uticaje koji sprečavaju formiranje elite. Sprečavanje formiranja elite u okupiranom društvu je praksa svih kolonijalnih uprava. Izostanak elita daje kolonizatoru dodatno vreme i usporava formiranje artikulisanog pokreta otpora. Takva situacija kasnije pravi mnogo više žrtava na obe strane. Ako želimo da uspostavimo Evropu ravnopravnih, ovo bi bio prvi korak kao jedini garant kvalitetnog temelja za kvalitetnu građevinu.

Podržavati procese koji je prirodno stvaraju elitu, odnosno, podržavati sistem vrednosti naroda. Svaki narod ima svoj sistem vrednosti koji u većem delu je identičan, pa susedne sisteme vrednosti ne treba bez potrebe smatrati suparničkim. Neophodno je obnoviti sisteme vrednosti porušene projektima iz prošlosti i ustanoviti mikro klimat sposoban da izrodi elitu.

Vrednosti koje formiraju elitu moraju biti predmet konsenzusa o nenapadanju. Mada je ovo rizičan čin, jer remeti prirodni proces, u vremenu obnove strukture društva neophodno je da oni evropski narodi, koji nisu imali nesreću da im društvo bude tako radikalno uništeno, ne mešaju se i pokažu bezinteresnu zaštitu. Tako će omogućiti nastanak mikrosredine koja će stvoriti lokalne elite.

Razlike moraju da postoje. Razlike su neophodne. Bez njih nema života. Postojeće razlike moraju da se sačuvaju ako hoćemo da sačuvamo Evropu, njenu suštinu i njenu motornu snagu.

Nedostatak elite – signal oboljenja društva. Ako nema prave elite u društvu, nešto ozbiljno nije u redu sa društvom. Ili je društvo okupirano, ili je razoreno. Nedostatak elite u nekom društvu daje signal da se pojavljuju nevolje na horizontu. A istorija nas uči da u Evropi, kada dođu nevolje, nema spasenih niti dovoljno udaljenih da bi se sklonili - svi smo ugroženi!

Nedostatak elite – signal oboljenja društva. Ako nema prave elite u društvu, nešto ozbiljno nije u redu sa društvom. Ili je društvo okupirano, ili je razoreno. Nedostatak elite u nekom društvu daje signal da se pojavljuju nevolje na horizontu.

Elite u narodima mora da postoje

Evropa kao zajednica može da opstane samo uz puno uvažavanje naroda koji se razlikuju. Svaki narod u Evropi je dao svoj doprinos civilizaciji, njega nudi i dobrovoljno uzima od ostalih članova ono šta misli da mu može koristiti. Svi nude svoje bez nametanja. Razlike, koje su iskustveno u Evropi razlog za spor, ostaju malobrojne i ne čine suštinu zajedničkog imenitelja koji drži zajednicu na okupu.

Upotrebljiva elita je rezultat prirodnog procesa; ona je proizvod uspostavljanja tradicionalnog sistema vrednosti. Svaki pokušaj formiranja elite veštačkim putem pravi ogromnu štetu društvu u životima i imovini, a donosi dobit malom delu populacije. Ako su u društvu prohodni kanali komunikacije, kako po vertikali tako i po horizontali, formiranje elite je jednostavan proces. To traži da ne postoji zaprečavanje kanala kretanja kroz društvo, tako da oni vredni, dobri, radni, požrtvovani mogu da budu uočeni i ostvareni. Ako društvo ima sistem vrednosti koji slavi pozitivno, onda elita ima uslova da nastane prirodnim putem. Svaka nasilna akcija koja remeti neki od pomenutih „zakona“ u društvu otežava ili sprečava nastanak elite i donosi probleme koji mogu da traju decenijama. A Evropi, Balkanu i Srbiji je dovoljno problema, zar ne?

Nametanje vrednosti jačeg ili bogatijeg donosi profit političkoj organizaciji ili kompaniji, ali većina gubi. Zbog profita nekoliko stotina porodica nije dopustivo ugroziti opstanak nekoliko stotina miliona duša u Evropi. Nažalost, još spavamo, pa taj scenario upravo gledamo!