Monopoli koji uništavaju Srbiju - notaroši su samo vrh ledenog brega

Ovih dana u medijima cirkuliše vest[1] o tome kako su se notaroši smilovali da smanje cenu overe pojedinih dokumenata. Prema tim vestima ministar se sa notarošima „dogovarao“ koliko će da iznosi overa založnih izjava, iako ga član 135. Zakona o javnom beležništvu isključivo ovlašćuje da donese javnobeležničku tarifu.[2] Zanimljivo je da kada advokatska komora ima problem sa radom ministar se sa njom ne dogovara nego advokatima preti (iako na to nema pravo), a sa notarošima se dogovara (iako to uopšte nije dužan). Poreklo ove razlike u tretmanu dvaju poslenika pravne profesije nije predmet ovog teksta pa to neću komentarisati.

Ova vest podstakla me je da malo napišem o jednoj pojavi koja odavno steže i guši normalan razvoj i bitisanje Srbije. Ta pojava je monopolizacija društvenih tokova. Notaroši su tu samo vrh ledenog brega i samo jedan od vidova ove pogubne pojave.

Reč monopol je složenica od dve grčke reči: monos (jedan) i polein (prodavati). Iz elementarne ekonomske teorije znamo da su monopoli smrt za slobodno privređivanje. Ako se na nekom tržištu stvore nosioci isključivog prava na davanje ili prihvatanje ponude to tržište će brzo propasti i prestati da postoji. Ovo stoga što u takvoj situaciji niko osim nosioca prava na ekskluzivu, takve ekonomska nauka naziva monopolistima, nije zainteresovan da privređuje. Monopol je stanje kada na tržištu nema slobodne konkurencije odnosno kada na tržištu postoje samo monopolisti. Svi ostali se povlače sa tržišta u meri u kojoj je ono monopolisano jer u toj meri gube interes da se na njemu nalaze. Smanjenje obima učešća na tržištu vodi postepenom uništavanju tog istog tržišta. Na kraju, kada na tržištu ostanu samo monopolisti tržište je mrtvo. Ono ne postoji.

Kao što može da se monopoliše tržište roba tako mogu da se monopolišu i drugi društveni tokovi. Srpsko društvo i tokovi u njemu su na žalost po Srbiju i njene građane premreženi društvenim monopolima sa svim štetnim posledicama koje iz tog stanja proizilaze. Te posledice (zaostajanje, propadanje i na kraju smrt pojedinih tokova u srpskom društvu) su analogne onim koje smo opisali dajući opštu ekonomsku sliku monopolisanog tržišta.

Kao primere navodimo strance iz arapskih zemalja koji su uz pomoć sadašnje vlasti monopolisali obradivo poljoprivredno zemljište i gradsko građevinsko zemljište.[3] Tome treba dodati vazdušni saobraćaj.[4] Subvencije na privredna ulaganja su monopolisana u korist stranih ulagača, a domaći su bili isključeni.[5] Fijat je najbolji primer. Uredbom Cvetkovićeve vlade iz 2009. godine monopolisano je tržište đubriva u korist malog broja privilegovanih preduzeća.[6] Uvoz duvanskih proizvoda u Srbiju je monopolisan u korist hrvatskog preduzeća TDR iz Rovinja.[7] Trgovina naftom i derivatima je monopolisana na taj način što je država propisala administrativne uslove za bavljenje ovom vrstom trgovine u vidu obaveze raspolaganja predimenzioniranim skladišnim kapacitetima za istu robu, a koje može da ispuni samo izuzetno mali broj privilegovanih preduzeća.[8] Otkad su menadžeri monopolisali mesta u fudbalskoj reprezentaciji, fudbal nam propada.[9] Potpuno isto se dešava i u klupskom fudbalu i u većini profitabilnih sportova, u prom redu u košarci.[10] Neki novi monopoli su u najavi.[11]

Nažalost, i sve tri grane vlasti mogu da se monopolišu, a u Srbiji je ta pojava naročito izražena. Izvršna vlast: a) Američki i engleski ambasador su monopolisali mesto srpskog predsednika vlade; b) Ostali ambasadori i belosvetske finansijsko-lihvarske institucije (MMF, Svetska banka itd.) su monopolisali ministarske položaje; v) Tajkuni samostalno ili njihove lobističke grupe su monopolisali mesta direktora javnih preduzeća;  g) Stranke su monopolisale radna mesta u javnim preduzećima i drugim državnim institucijama, itd. Zakonodavna vlast: a) ambasade i nevladine organizacije su monopolisale zakonodavni postupak u sferi pravosuđa i državne uprave;[12] b) transnacionalne kompanije i tajkuni (ili ovi subjekti zajedno) su monopolisale zakonodavni postupak u sferi privrede i proizvodnje;[13] itd. Sudska vlast: Pravosudna akademija je monopolisala sudske i tužilačke položaje.[14] Specijalne pravosudne institucije i njihovi nosioci su monopolisale krivični progon i suđenja za organizovani kriminal i ratne zločine. Preko njih značajan uticaj i monopolisanje ovih suđenja, kada za to imaju interes, vrše strani politički faktori.[15]

Na kraju stižemo i do još jedne grupe monopolista koji ovim mehanizmom parazitiraju na narodnoj grbači – notaroša. Ima ovde dva monopola. Prvi i manje značajan jeste monopol u notarošku korist na pravo da se sklapaju određeni ugovore i isprave. Ovo pravo oduzeto je građanima ili njihovim zastupnicima (bilo oni advokati ili ne). Sada građanin ne može, kao što je ranije mogao, da sam napiše ugovor i da ga sam overi u sudu kako bi izbegao da plaća usluge profesionalne pravne pomoći. Sad mora na overu kod notaroša koji je ekskluzivno ovlašćen da sastavlja određene ugovore i isprave, a on će građaninu odbiti te akte koji je ovaj sam sastavio. Jer je njegovo ekskluzivno pravo da ga overava pa dok ne pristaneš da ti ga on sastavi (da bi ti naplatio i tu uslugu, a ne samo overu) neće ti ga overiti. Na to ima monopol.

Drugi i daleko značajniji je u uzurpiranju nadležnosti sudske grane vlasti. Notaroši imaju ekskluzivno pravo da postupaju u određenim slučajevima po pravilima sudskih postupaka (parnični, vanparnični, izvršni). Ovo pravo je zakonom preneto (uz sumnju da je prenošenje protivustavno[16] po više osnova[17]) na privatna lica – notaroše. Do sada su te nadležnosti imali sudovi, a država je za njihovo angažovanje naplaćivala taksu u korist budžeta. Sada to rade notaroši koji u svoje ime naplaćuju nagradu u korist svojih novčanika i još, imaju pravo na naknadu troškova. Tako imamo situaciju da umesto da država naplaćuje takse, sada takse naplaćuju notaroši u vidu svoje nagrade i naknade troškova. Pri svemu tome nisu samo notaroši monopolisali ovaj posao nego su i ograničili broj pojedinaca koji obavljaju ovu profesiju u pojedinim sredinama! Znači da se već monopolisana nadležnost u korist određene profesije dodatno monopoliše ograničavanjem krug pojedinaca koji mogu da je obavljaju. Npr. u Novom Sadu ih ima 9. Samo 9 ljudi naplaćuju u svoju ličnu korist apsolutno svaku overu dokumenta za 400.000 ljudi koliko živi u Novom Sadu! Izračunajete sami koliko je ovo bogatstvo. Ovakav monopol u Srbiji priželjkuje vrlo verovatno i američki ambasador.

Ovim postupkom Srbija se vratila u srednji vek. Podsećam da su u to doba cehovi i gilde (udruženja proizvođača - zanatlija) monopolisali određene poslove u svoju korist. Ali ovo nije najbolji primer. Najbolji primer su srednjovekovne sudije koje nisu za svoj posao suđenja dobijali platu od države. Ne. U srednjem veku sudije su naplaćivali taksu od parničara.[18] A za privilegiju da budu sudije plaćali su monarhu kao nosiocu suvereniteta određenu sumu novca. Isto se dešava i danas sa notaroškim monopolom. Jedan deo sudske vlasti je monopolisan u korist privatnika - notaroša - koji od stranaka naplaćuju višestruko uvećane takse (zovu ih nagrade valjda da se narod ne seti da su to takse) i stavljaju ih u svoj džep. A na to naplaćuju još i naknadu troškova. Pa čemu onda nagrada, ako notaroši imaju pravo na naplatu troškova? Kao srednjovekovne sudije. Vrhunac notaroškog bezobrazluka i drskosti je taj da bez njihovog mišljenja ministar pravde ne može da odredi visinu njihove nagrade!!! I to su iskoristili tako šti su sami sebi dali mišljenje da nagrade za njihov rad u nekim slučajevima bivaju stostruko veće od starih taksi koje su naplaćivali sudova za isti posao.[19] Znači ne samo da su monopolisali deo sudske vlasti, ne samo da su monopolisali određivanje broja izvršilaca u profesiji, nego su monopolisali i mišljenje o iznosu svog monopola!!! Ovo sve zajedno je neopevana drskost i bezobrazluk.

Da rezimiramo. Srpsko društvo je premreženo sistemom monopola sa svim štetnim posledicama koje isti proizvode na društvene tokove. A to je usporavanje, umrtvljivanje i, na kraju, gašenje tih društvenih tokova. Tome nas uči ekonomska teorija koja je najbolje do sada definisala pojam monopola i analizirala njegovo dejstvo na tržište. U ovom tekstu samo sam preneo te ekonomske zakonitosti na druge društvene tokove.

Šta je rešenje? Ekonomska teorija je dala na to odavno odgovor. Demonopolizacija. Tvrdim da se taj ekonomski recept može primeniti na druge društvene tokove u Srbiji. Pošto se (da navedem onu staru narodnu izreku) riba čisti od repa iako smrdi od glave, ne predlažem da se prvo rešimo monopola američkog i engleskog ambasadora na mesto premijera u ovoj zemlji ili monopol ostalih ambasadora i MMF-a i Svetske banke na ministarske položaje. Glava ide na kraju. Prvo da se rešimo ovih bezočnih parazita na narodnoj grbači. A to može da se uradi na nekoliko načina. Prvo, demonopolisati pravo da naplaćuju nagradu za svoj rad, već vratiti naplatu taksi za overu koju oni rade, a koje idu u budžet. Kao što je nekad bilo. Ako obavljaju javno ovlašćenje, tj imaju monopol na jedan deo sudske vlasti onda neka dobijaju platu za svoj rad iz budžeta, kao i sudije. I sudije imaju monopol na sudsku vlast, nesporno. Ali ne mogu da od parničara naplate taksu kao nagradu za svoj rad. Ako ne mogu sudije, zašto bi onda dozvolili notarošima da to rade? Drugo, demonopolisati profesiju tako što će se dozvoliti svakom ko hoće da bude notaroš da se upiše u njihovu komoru. Pa nek bude notaroš ko hoće, a ne ko je imao vezu ili dao mito kao u srednjem veku. Pa nek se bore za klijentelu na tržištu overe dokumenata, brzinom, kvalitetom itd.

Treće, demonopolisati njihov položaj, tj. vratiti sudovima njihovo ovlašćenje da overavaju akte. Pa neka narod ide na overu gde hoće, kod notaroša ili u sud. A ne da notaroši globe narod jer nema izbora gde da overava dokumenta. Četvrto i poslednje, potpuno ih razvlastiti odnosno ukinuti i raspustiti, a sudsku vlast vratiti sudovima. Ovo je najbolje rešenje i jedino u skladu sa ustavom. Šta će nam uopšte notaroši? Zašto oni uopšte postoje? Zbog brzine obavljanja posla (navodno su gužve u sudovima)? Onda je trebalo zaposliti još izvršilaca u sudovima na šalterima i overe bi išle brže, a i dalje bi se plaćale takse državnom budžetu, a ne basnoslovne nagrade bezobzirnim drznicima koji su, u nekim slučajevima, i stostruko povećali cenu overe dokumenata. Za bolje obavljanje posla (navodno su oni profesionalci)? Da možda narod nije umeo da skine sa interneta gotove obrasce ugovora (formulare) i da sam upiše podatke u njega? Da možda narod nije umeo da advokatu poveri to isto? Da možda advokati nisu dovoljno dobro sklapali ugovore i dokumenta pa su nam trebali notaroši da to poprave? Zbog navodne provere koju oni obavljaju pre nego što overe dokumenta odnosno pravne sigurnosti (navodno se to nije radilo pre njih)? Ni za to nam ne trebaju. Kao da savesna stranka sama (ili preko advokata) nije vršila proveru, na primer u katastru, verodostojnosti sadržaja ugovora o prometu nekretnine. Pa to je svakom ko kupuje stan u interesu. Svako je sam najbolji čuvar svog interesa. Nisu nam potrebni ni zbog sigurnosti banaka kada uzimaju zaloge za odobrene kredite. Banke same dobro provere verodostojnosti i vrednost zaloge pre nego što nekom odobre kredit. To je u njihovom materijalnom interesu. Kada to ne bi radile propale bi. Ne trebaju im notaroši da ih zaštite od rizika. Same se najbolje štite.

Dakle, najbolje rešenje je ukinuti notaroše, bezobzirne i drske monopoliste koji zajedno sa ostalim monopolistima uništavaju Srbiju. Pokrećem peticiju da se ukinu i pozivam narod u Srbiji da je potpisuje. Ja se prvi potpisujem.

Branislav Ristivojević je za ukidanje notaroša.

Ko je za, neka mi se pridruži. Moramo da krenemo od repa da bi stigli do glave.