Neosnovano je tvrditi da je tzv. austrougarsko nasleđe vojvođanskih Srba bilo od presudnog značaja za uspostavljanje autonomnog statusa naše severne pokrajine.   

Sudbina srpskog naroda u HHI veku zavisiće od sposobnosti da se odrede osnovna načela nacionalne politike i uspostavi nacionalno jedinstvo za njeno ostvarenje.

A 20. vek se okončao najtežim nacionalnim porazima - gubitkom svega što smo smatrali pobedama u Prvom i Drugom svetskom ratu. Svoje nacionalne i ljudske nesreće okončavamo pred svetom kao narod ratnih zločinaca kome se sudi u Haškom sudu.

Neće Srbija nestati, jer naš narod ima jednu osobinu koja ga izdvaja od ostalih, a to je inat. Po anglo-amerikanskom projektu naša država će biti osakaćena, teritorijalno, duhovno, ekonomski, politički i vojno. Ali, neće nestati.

Da li su povlačenje kroz Albaniju i Solunski front bili istorijska tragedija srpskog naroda, ili je to bio epski podvig veličanja vredan? I povlačenje kroz Albaniju i Solunski front su bili i jedno i drugo. Karakter tragedije je epski. Samo iz tragedije se izlazi katarzom.

Nade ima za svaki narod, iako novozavetno Hrišćanstvo ne spasava narode, već samo pojedince. Ali, mi ćemo u periodu koji dolazi ući u obnovu naroda i nacija, jer je na pomolu jedan novi i drugačiji svet, čije je rađanje upravo uzrokovala sadašnja finansijska kriza.

Stevan Stratimirović, mitropolit u Sremskim Karlovcima i glava Srpske crkve u Habzburškoj monarhiji, bio je jedan od onih Srba koji su se borili za nacionalnu slobodu, nezavisnost i ujedinjenje.

Pravo na samoopredeljenje i posle raspada Jugoslavije Srbima nije priznato. Zbog toga još uvek lutamo između brozovskog jugoslovenstva, građanske države, države Srba i svih njenih građana i spoljnopolitičkog pritiska globalista.

Od ogromnog je značaja očuvanje države i njenog suvereniteta. Na drugom mestu je da se očuvaju nacionalne vrednosti, interesi Srba koji su van teritorije naše zemlje – kaže ugledni sociolog prof. dr Zoran Avramović.