|
 Beograd.- Plan Martija Ahtisarija koji kosovski Albanci sada ispunjavaju uz svesrdnu pomoć Euleksa, ne može biti legalizovan sve dok ne bude prihvaćen u Savetu bezbednosti UN i dok se umesto Rezolucije 1244 ne usvoji rezolucija koja će regulisati pitanje novog statusa. Sve ovo što se sada događa vodi nas u zamrznutu krizu koja će trajati onoliko dugo koliko ne bude saglasnosti u međunarodnoj zajednici oko rešavanja kosovskog pitanja - kaže povodom usvajanja Ustava Kosova Dušan Proroković, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju i funkcioner Demokratske stranke Srbije. Proroković u razgovoru za Danas najavljuje da će o najnovijim potezima Prištine raspravljati u SB UN.
 Stiče se utisak da Priština radi punom parom, a da Beograd ide ka tihom odloženom priznavanju nezavisnosti.
 - Sudeći prema reagovanjima, Beograd je taj koji radi puno parom, inače se ne bi vodile rasprave ni u našoj javnosti, ni u nekim međunarodnim krugovima koji nam nisu naklonjeni. Da se ništa nije radilo mnogo veći broj država bi priznao Kosovo, Srbi bi, da ih nismo prihvatili i pružili im neku vrstu alternative, ostali da rade u kosovskim institucijama, ne bi bilo plana o povraćaju naših nadležnosti na KIM, u nizu oblasti. Na kraju krajeva, ne bi bilo toliko nervoze kod Albanaca.
Da li je povlačenje ambasadora iz država koje su priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti KIM maksimum koji Beograd može da preduzme?
- Naravno da nije. Moj lični stav je da smo morali da preduzmemo niz drugih mera, čiji bi rezultat bio manji broj država koje bi priznale Kosovo, ili to ne bi bilo priznanje države Kosovo nego nekog nadziranog suvereniteta. Jedna od takvih neophodnih mera jesu tužbe pred međunarodnim sudovima ili pred domaćim sudovima koje bi pokretali građani određenih država. Javljali su nam se i ljudi i organizacije iz mnogo država koji su želeli da preduzmu takav korak. Da smo samo taj korak napravili rezultat bi bio drugačiji. Činjenica je da Srbija ima veoma loše odnose s nekoliko velikih svetskih sila, pre svega zbog njihovog stava prema Srbiji. Da te loše odnose ne treba još više da problematizujemo svestan je svako u Beogradu. Ali, ako nije postojala saglasnost u našoj Vladi i političkom javnom mnjenju da treba pokrenuti tužbe protiv velikih i uticajnih država, nije mi jasno zbog čega nismo tužili, recimo, Senegal, koji jeste velika afrička islamska država, ali nije članica SB UN, a podršku koju imamo u delu islamskih afričkih i arapskih država kompenzujemo preko nekih drugih centara moći u tom delu sveta.
Postoji dokument, zapravo cela politika, koji se zove Halštajnova doktrina, koju je SR Nemačka primenjivala prema državama koje su priznale DR Nemačku, a da nikada nije ugrozila sebe. Tamo gde nisu ugrožavali svoj interes oni su je u potpunosti primenjivali, a tamo gde su ugrožavali interes primenjivali su je do određene granice. Zašto Srbija ne bi isto tako postupala? Neke stvari su ispuštene da se urade, neke mogu da se urade kada budu formirani nova vlada i novi saziv skupštine, a na neke stvari će nas naterati okolnosti. Niko ne može da prognozira kojim će se tempom stvari rešavati ne samo na KIM, nego i u regionu. Moje lično mišljenje je da će pre ili kasnije morati da se organizuje međunarodna konferencija o stanju na Balkanu. Kako komentarišete tvrdnje pojedinih zapadnih krugova da se radi na pristanku Beograda i Moskve da prihvate Euleks južno od Ibra, a da Unmik ostane na severu KIM?
- To je zasad samo na nivou akademskih rasprava. Tu tezu zagovaraju uglavnom ljudi koji govore kako je rešenje podela KIM. Zvuči paradoksalno, ali Unmik na Kosovu mora da ostane zbog Albanaca, makar to bila jedna kancelarija, s malo zaposlenih i ograničenim budžetom. Sve dok Unmik predstavlja Kosovo u međunarodnim udruženjima i organizacijama to je u nekom regulisanom okviru. Onog trenutka kad Unmika ne bude, počinju problemi za Kosovo i Albance jer velike države, koje ih ne priznaju, neće dozvoliti njihovo prisustvo u međunarodnim organizacijama. Takođe će se otvoriti i problem funkcionisanja regionalnih inicijativa dok se ne reši pitanje međunarodnog predstavljanja KIM. Kakav odgovor Unmika očekujete povodom zahteva Beograda da se na Kosovu osim parlamentarnih, održe i lokalni izbori?
- Taj odgovor prebačen je na Njujork, odnosno Unmik se neće izjašnjavati o tome nego SB UN. Stvar je tu potpuno čista. Imamo proces tihe tranzicije nadležnosti Unmika u korist Vlade Kosova. Tamo gde nema više Unmika i gde je on dopustio da Vlada Kosova preuzme neke ingerencije, mi tu prazninu moramo popuniti. To je definisano Akcionim planom, kao i prethodnim odlukama Vlade i Skupštine Srbije. Kako se čini, mnogi u međunarodnoj zajednici nisu iznenađeni našim postupkom - pozivom Srbima na lokalne izbore i njihovim organizovanjem. Ko će moći da glasa i po kojim biračkim spiskovima?
- U birački spisak se upisuje. Ljudi koji žele da izađu na izbore i glasaju prijavljuju se i taj birački spisak se dodaje biračkom spisku za centralnu Srbiju. Takav model primenjuje se od avgusta 2000. Birački spisak je potpuno otvoren, na njega se upisuju Srbi, Goranci, Romi, muslimani..., što mogu da učine i Albanci, ukoliko žele da iskoriste svoje pravo glasa. Organizaciono-tehničke stvari definisaće RIK. Šta još sadrži Akcioni plan Vlade Srbije, ako se sada ispostavlja da nije rešeno pitanje plata kosovskih Srba, ljudi štrajkuju glađu, a ministri javno licitiraju ko ima pravo na duple plate?
- To su pitanja koja moraju da reše Vlada Srbije i pojedinačno ministarstva. Ministarstvo za KIM izlazilo je u susret svima, shodno zaključcima Vlade i koliko nam je naš budžet dozvoljavao. Logično bi bilo da ljudi iz pravosuđa koji više ne žele da rade u albanskim institucijama budu organizacioni deo našeg Ministarstva pravde i da iz njega primaju platu. Tako je i sa svim ostalim ministarstvima. Ministarstvo za KIM "gasi požare" gde je to moguće. Rešavamo probleme Srba koji su radili u institucijama, ali sada se pojavljuje niz opštinskih preduzeća i privatnih firmi koji takođe zahtevaju neke prinadležnosti. Na terenu ima mnogo žalbi. Postavlja nam se pitanje zašto sada prihvatamo ljude koji su radili u kosovskim institucijama, a ne popunjavamo slobodna radna mesta ljudima koji nemaju posao punih osam godina. Sve to rezultiralo je ovakvim stanjem koje se poslednjih nedelja, ipak, rešava. S druge stane neke situacije - kao što su policija ili pravosuđe, nisu ni mogle da se predvide. Očekivalo se da će se tranzicija nadležnosti sa Unmika na kosovske institucije dogoditi na kraju tranzicionog perioda od 120 dana, a ne da se s tim počne odmah, 18. februara. U Prištini tvrde da su izlazak Srba iz KPS i protesti radnika u pravosuđu "orkestrirani" iz Beograda?
- Zgradu Koordinacionog centra u Gračanici blokirali su radnici zaposleni u Kazneno-popravnom domu u Lipljanu. Prema toj logici ispada da smo sami organizovali demonstracije protiv Koordinacionog centra, odnosno Ministarstva za KIM. Iako znam da se reč "spontano" drugačije tumači u našoj javnosti, mi smo zaista imali niz spontanih reagovanja na koja je moralo dnevno da se odgovori. U Beogradu sada pojedini ministri u Vladi Srbije tvrde da nisu videli Akcioni plan.
- To deluje potpuno neverovatno. Plan je usvojila Vlada Srbije. Ako je on bio dostupan meni kao državnom sekretaru, onda je bio dostupan i ministrima koji su glasali za njega. Neverovatno je da glasate za nešto sa čim niste upoznati. Da li su javne uvrede i uzajamne optužbe oko KIM stvar predizborne kampanje, ili je reč o tome da nema zajedničke politike?
- Imamo predizbornu kampanju i raspravu na političkom nivou, pale su neke teške reči, ali ako govorimo o tehničkom nivou saradnja sa ostalim ministarstvima je odlična. U predizbornoj kampanji stvar se vodi na političkom tlu - kako Srbija treba da postupa oko KIM u budućnosti. Na tehničkom nivou koji se tiče implementacije Akcionog plana i konkretnih mera na terenu ne vidim da imamo probleme takve vrste. Stvari idu sporije nego što bi ljudi na terenu želeli, ali mi ćemo to privesti kraju bez obzira na predizbornu kampanju i rasprave koje se otvaraju po štampi. Kako će se rešiti problem zaposlenih u KPD u Lipljanu i Radio Gračanici koji štrajkuju glađu?
- Problem zaposlenih u KPD Lipljan ne može da reši Ministarstvo za KIM, nego Vlada Srbije u celini. Kada je reč o Radio Gračanici tu je mnogo otvorenih pitanja. Taj problem mora se rešavati na relaciji Radio Gračanica - TV Most - RTS. Najlogičnije bi bilo da ljudi iz TV Mosta i Radio Gračanice budu na platnom spisku RTS, ali tamo postoji problem sa socijalnim programom i pritiscima sindikata, jer bi trebalo otpustiti zaposlene u Beogradu kako bi se primili ljudi s KIM. Sada se čuje da je problem i budžet.
- Budžet uglavnom postoji. Tri četvrtine pitanja je rešeno, problem se otvorio oko jedne četvrtine koja se sporo odvija. Problem je što nije došlo do rebalansa budžeta, postoje i problemi tehničke prirode, sada se javljaju ljudi koji su radili i u privatnim preduzećima... Mislim da će se lokalnim izborima mnogo toga rešiti, jer ćemo umesto imenovanih koordinatora, na koje ima mnogo žalbi, imati legitimno izabrane predstavnike. Podmetačina i manipulacija Kako komentarišete tvrdnje da se iza nemira na KIM nalazi DSS koji zbog predizborne kampanje "gura Srbe u sukobe"?
- To je najgrublja podmetačina i manipulacija. Ko bi se uopšte time bavio i ko bi želeo da bude uključen u takve stvari? Mi na severu Mitrovice imamo teško povređene ljude. Jedan Ukrajinac izgubio je život. Imamo nekoliko Unmik policajaca kojima su amputirane noge ili ruke. Ne vidim da je bilo kome u interesu da se nešto tako događa, a kamoli da učestvuje u svemu tome. Mi želimo da međunarodna istraga o događajima 17. marta počne što je moguće pre i da stvari isteramo na čistinu. Uprkos stvorenoj medijskoj slici o učešću našeg ministarstva, tvrdim da upotrebljavamo sve svoje kapacitete i u Beogradu i na terenu da se situacija od 17. februara naovamo smiri. Sporazum sa EU posao za novu vladu - Za potpisivanje Sporazuma o saradnji i pridruživanju sa EU nadležna je Vlada Srbije. Ako ona nema kapacitet da odlučuje o gasnom sporazumu s Rusijom, ne vidim kako ima kapaciteta da odlučuje o nekom drugom međunarodnom sporazumu. Najracionalnije je to pitanje odložiti posle izbora. Za mene je indikativno zajedničko pismo ministara spoljnih poslova Slovenije i Francuske, u kojem se govori o dva nova momenta. To je prvi put da evropski zvaničnici Srbiji otvoreno poručuju da mora ne samo da prizna Kosovo, nego da se, shodno evropskim principima, moraju negovati dobrosusedski odnosi. Drugi uslov je da se mora sarađivati s Misijom Euleksa.
Politički govoreći, mi tokom pregovora koje je vodio Ahtisari nismo imali primedaba na međunarodno civilno prisustvo na KIM, definisano kao prisustvo misije EU, ali način na koji je ona upućena mimo SB UN, činjenica da Euleks na KIM sprovodi Ahtisarijev plan za stvaranje nezavisne države, ne ostavljaju prostor za saradnju. Nova vlada, koja bude formirana posle izbora 11. maja, moraće da u razgovoru sa EU otvori niz pitanja jer se neke stvari između nas i Brisela moraju raščistiti, ne samo oko KIM. Jelena Tasić (Danas 11.04.2008) |
.jpg)
