"Samit na vrhu" ili do 5:0 i nazad

Ovih dana društvene mreže su pretrpane pričom o nekom momku koji je od plate od 340 evra, uspeo da uštedi za tri meseca 1000 evra. Dakle tri meseca: nit je jeo, nit je pio, nit se kretao, nit se kupao, nit je disao, nit je plaćao struju... a o porezu  da i ne govorimo. I ta se priča munjevito širi, ljudi je dele, čitaju i – veruju. Retki posumnjaju, ali većina veruje. Eto do koje mere nam je amputirana logika, a rasuđivanje spalo do  nivoa paramecijuma. Većini nas ni tako očigledne gluposti ne bude sumnju, a šta tek reći o manipulacijama koje nam se serviraju sa viših društvenih nivoa, i od strane spin doktora.

Današnji sastanak tzv. predstavnika Srba sa KiM sa premijerom Vučićem je samo jedna u nizu manipulacija koju teško da iko može da rastumači celovito, što zbog nejasnoća koje su mu prethodile, što zbog bljutavosti samog događaja koji vređa i ukus i inteligenciju potencijalnog analitičara događaja. Ali, da pokušamo.

Sam povod „samitu na vrhu“ bio je sukob unutar tzv. Srpske liste, koji je nedavno nastao zbog toga što je „premijer Kosova“ Isa Mustafa smenio „ministra Kosova“ Ljubomira Marića, a na predlog te tzv. liste. K`o veli, „u redu, ako vi Srbi tako hoćete, ja nemam ništa protiv“. E, ali šta ako Srbi neće kako hoće? To Mustafa nije predvideo. 

Onda se deo liste („od A do M“) pobunio zbog smene Marića optužujući drugi deo liste („od N do Š“), da sarađuje sa Mustafom, čiji je Marić inače ministar. Deo „od N do Š“ je brže-bolje Mustafi ponudio ministarku. Izvesnu devojku poznatu po selfijima sa društvenih mreža, na kojima prikazuje biografske detalje pred večernje izlaske, kao i „bruderšaftovanje“ tokom istih. Ali saznaje se usput i da je „ministarka“ član Pokreta socijalista, bivšeg razrednog starešine kosovskih Srba, Aleksandra Vulina.

I tu valjda nastaje zaplet; bivši ne bi želeo da bude bivši, a sadašnji bi voleli da budu sadašnji (a i budući). I tikva sastavljena od SNS i PS puca.

Deo liste „od N do Š“ se razmrzava (nakon zamrzavanja povodom Trepče), i vraća u prištinski parlament. Predsednik liste, Simić, izjavljuje da je to zbog toga „što su osetili potrebu da podrže budžet“. I to je zaista jak argument. Ko god je u gradskom prevozu na primer „osetio potrebu“, razumeće koliko je opravdan bio potez „N-Š liste“.

E, ali drugi deo liste (A-M), da izvinite nije „osetio potrebu“ jer je prag potrebe individualna stvar, nego se nadležnom mestu žalio na ove koji su „osetili potrebu“, i nadležno mesto ih je sve po spisku pozvalo u Beograd tamo gde je i mesto Mustafinim ministrima. Baš po spisku, jer bilo je tu i poslanika kosovkog parlamenta koji nisu iz „Srpske liste“, a nije bilo narečene ministarke koja jeste sa te „liste“. Tako da se ipak radilo o spisku.

Elem, nadležno mesto je naredilo pomirenje, ljubav i slogu, te usput zapretilo da „ako Albanci neće da formiraju ZSO, da će to Srbi sami učiniti, i to na Sretenje. Pitanje: ako je Briselski sporazum toliko državotvoran (i to 5:0 toliko) što bi Albanci formirali zajednicu srpskih opština? Zar i nije prirodno da je formiraju Srbi, a koliko me sećanje služi Srbi koji su pre tri godine to predlagali su bili prokaženi, kao protivnici evropske perspektive. 

Interesantno je to što će Srbi to da proklamuju na Sretenje (u februaru), MIG-ovi stižu u martu, a izbori u aprilu. Ne kažem ništa, ali je tajming interesantan.

Nadležno mesto je ukorilo „predstavnike Srba“ da treba da „slede jedinstvenu politiku države Srbije“ i povuku svoje odluke do 31. decembra, ako hoće da ih Deda Mraz daruje nastavkom političke karijere. Šta ako novopostavljena ministarka ne veruje u Deda Mraza? Ili Mustafa? I zna li se šta je to državna politika države Srbije prema KiM. Ima li je? 

Lider Srpskog pokreta otpora (SPOT), i doajen srpske politike na KiM, Momčilo Trajković kaže da je nema. Jer da je ima, direktor Kancelarije za KiM ne bi obigravao po opštinama južne Srbije mitingujući o Kosovu, nego bi to radio na samom Kosovu. Za takvo mitingovanje po Kuršumliji i Medveđi nije potreban Marko Đurić, dovoljan je guslar Marko Šćepanović, dodali bismo.

Onda se probudio i Isa Mustafa, koji kaže da mu je logično da njegovi ministri, koji od njega primaju platu, račun polažu njemu a ne vladi u Beogradu. Da li je baš logično da radiš za onoga ko te plaća? Ih, al je cepidlaka!

Interesantan sa mnogo aspekata je i nastup Dr Rade Trajković na TV B92  odmah nakon „samita na vrhu“. Za profesorku Trajković se sigurno ne može reći da je neobaveštena. Ona direktno za sukobe unutar „Srpske liste“ adresira Beograd, ne libeći se da navede da je sukob nastao zbog odbijanja odbornika iz Leposavića da traže rebalans budžeta, koji je ipak mimo zakona Kosova odobren toj opštini, pa je čak i prenela sumnju da se sve odvijalo na relaciji Mustafa-Vulin.

I eto, tako se kosovski galimatijas sve više zakukuljuje i zamumuljuje, a kako će se raskukuljiti i razmumuljiti, videćemo. 

Živeli!