Nova bruka srpske vlasti - selotejpom do “istorijskog kompromisa“ na Kosovu

(Svedok)

„Sada je potpuno jasno da Prištini ne odgovara Briselski sporazum, da Vlada Republike Srbije nije priznala jednostrane odluke Prištine i da se albanski zvaničnici plaše formiranja Zajednice srpskih opština". 

Ova rečenica preuzeta je iz saopštenja koje su 24. decembra 2013. godine izdali novoizabrani gradonačelnici četiri srpske opštine na severu Kosova i Metohije (KiM) – Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

Nepunih dvadesetak dana kasnije, u noći između 11. i 12. januara, mimo očiju javnosti, ovi gradonačelnici, kao i odbornici (izuzev Krstorima Pantića i dva odbornika u Severnoj Mitrovici) na konstitutivnim sednicama potpisali su izjave na kojima su stajal grb i obeležja samoproglašene albanske republike Kosovo, doduše, prelepljeni trakom.

 

Od čvrstih i odlučnih poruka da „Srbija ne zaboravlja svoj narod na KiM“ (Aleksandar Vučić, izjava data u Gračanici na Božić 2014.) i da je „mnogo veća nervoza u Prištini nego u Beogradu“ (opet izjava Vučića u Gračanici na Božić 2014.), te da su Albanci u problemu jer im ne odgovara Briselski sporazum, došlo se do toga da su Srbi stavili potpis na dokument sa grbom i obeležjima nepriznate kosovske države koji su bili prelepljeni trakom, i da je to bio „kompromis“ za koji se izborila srpska vlada na pregovorima u Briselu!?

 

Time su institucije u ovim opštinama konstituisane i tako je Srbija, po ko zna koji put, još po nečemu postala čudo u svetu – političkoj akrobatici – dajući novi doprinos poznatoj istorijskoj rečenici koja kaže da je u politici sve moguće i ništa nije nemoguće.

Da li će ovakav presedan (zapravo skandal) postati praksa u drugim pitanjima oko Kosova ili možda sutradan AP Vojvodine – verovatno hoće ukoliko je o Srbima i Srbiji reč jer kod nas, očito, sve prolazi.

Veliki entuzijazam i euforija koji su uoči, za vreme i neposredno nakon lokalnih izbora na KiM novembra i decembra prošle godine šireni od predstavnika Vlade Srbije i liste „Srpska“ koju je vlada podržala, utihnuli su u samo dva-tri dana uoči ovog (solomonskog) rešenja za potpisivanje izjava i konstituisanjem opština.

Od čvrstih i odlučnih poruka da „Srbija ne zaboravlja svoj narod na KiM“ (Aleksandar Vučić, izjava data u Gračanici na Božić 2014) i da je „mnogo veća nervoza u Prištini nego u Beogradu“ (opet izjava Vučića u Gračanici na Božić 2014), te da su Albanci u problemu jer im ne odgovara Briselski sporazum, došlo se do toga da su Srbi stavili potpis na dokument sa grbom i obeležjima nepriznate kosovske države koji su bili prelepljeni trakom, i da je to bio „kompromis“ za koji se izborila srpska vlada na pregovorima u Briselu!?

Ovaj događaj, pored toga što je sraman i pokazuje punu kratkovidost ili, bolje reći, maloumnost srpske politike na KiM, vređa i dostojanstvo i razum svakog iole odgovornog građanina Srbije. Potpisom na dokument na kome je deo sadržaja prelepljen (a koji će potom biti zaveden u nadležnoj instituciji kosovske republike u punom sadržaju koji uključuje i prelepljeni deo) izreka „slep kod očiju“ dobija potpuno novo značenje prema kome i nije loše biti slep kod očiju?!

Ili, preciznije – ako te ne vidim, znači da ne postojiš.

Naravno, u svemu tome ulogu su imali i mediji. Dok su albanski mediji, i njihovi političari na društvenim mrežama, jasno objavili još nekoliko dana pre sporazuma da je u Briselu EU rekla Srbiji da „konstituisanje opština mora da bude po kosovskim zakonima“, te da su saglasni sa stavom albanske strane, u medijima u Srbiji se ili izveštavalo šturo, ili se govorilo o pregovorima koji traju sa prećutkivanjem po Srbe na KiM očito nepovoljnih detalja. Tako se od priče da su Albanci u problemu i da im se, eto, faktički tresu gaće od Briselskog sporazuma koji je velika pobeda Srbije, došlo do toga da se traži „kompromis“, a da bi na kraju, pošto je postignut sporazum, bio upotrebljen eufemizam, pa je RTS izvestio da će odbornici potpisati izjave i položiti zakletve „po pravilima lokalne samouprave i prema Briselskom sporazumu“, namerno prenebregavajući da su „pravila lokalne samouprave“ propisana zakonom samoproglašene republike Kosovo i da nose njena obeležja i na nju se pozivaju!

Za zastavu ove nove „pobede“ Srbije, međutim, nisu se mnogo otimali prvi ljudi srpske vlade, uvek alavi na preuzimanje zasluga i pohvala. Ipak, i kad je škart u pitanju (a u Srbiji je sve škart – samo manjeg ili većeg sjaja) ima ko bi se i time rado dičio. Tako je glavnu reč preuzeo Milovan Drecun, prvi čovek Odbora Skuštine Srbije za KiM, inače poznat javnosti po tome što kao državni predstavnik priča o valjanosti Briselskog sporazuma, o uspesima državne politike na KiM, o neophodnosti shvatanja novih odnosa u svetu i slično, a na drugim televizijama emituje svoje emisije o albanskim hordama zla, utemeljene na teorijama zavere o svetskim moćnicima koji zarad geostrateških interesa žele da unište Srbiju (doduše, emisije su snimane pre nego što je Drecun postao poslanik u novoj vlasti)!?

Drecun je tako povodom postignutog „kompromisa“ izjavio da je postignuto rešenje „možda moglo da bude bolje, ali odgovara statusnoj neutralnosti i pregovaračkom okviru u kojem je vođen i postignut Briselski sporazum“.

 

Da li će ovakav presedan (zapravo, skandal) postati praksa u drugim pitanjima, oko Kosova ili možda sutradan AP Vojvodine – verovatno hoće ukoliko je o Srbima i Srbiji reč jer kod nas, očito, sve prolazi.

 

Doduše, možda Drecunu i ne treba zameriti na izjavama koje su totalno nekonzistentne sa onim što priča u svojim emisijama, jer su njegova saznanja svakako veća imajući u vidu funkciju koju obavlja, pa možda tome doprinosi i činjenica da je gost na prijemu u američkoj ambasadi povodom 4. jula.

Međutim, da ovaj novi skaradni čin srpske tragedije ima svog tragičnog antijunaka, pobrinuo se niko drugi nego izglasani, ali ne i ustoličeni gradonačelnik Severne Mitrovice – Krstomir Pantić. Čovek koji je prvo bio žestok protivnik lokalnih izbora na Kosovu, pa zatim njihov žestok pobornik, sada je opet protiv svega i to je demonstrirao podnošenjem ostavke na mesto zamenika direktora Kancelarije za KiM.

Sporazum (odnosno – kompromisno rešenje – kako je to saopštila vlada i mediji koje ona kontroliše) postignut oko polaganja zakletvi, ma koliko deluje poražavajuće i otkriva pravu suštinu Briselskog sporazuma i neiskrenost srpske vlade prema sopstvenoj javnosti, čudnim spletom okolnosti (nažalost, očito samo u Srbiji mogućem) opstaće verovatno kao neki manje poznati, ali ipak prepoznati novi uspeh „mudre“ i „odgovorne“ politike Srbije prema KiM.

Samo, sada je pitanje, ako budu bili ponovljeni izbori za gradonačelnika u Severnoj Mitrovici – a prema svemu sudeći, hoće – kako će vlada ovog puta da motiviše Srbe da glasaju ako je i prošli put, uz svu mašineriju i pritiske jedva namaknut dovoljan broj glasova?!

Ipak, ovo „nojevsko rešenje“ vlade oko formiranja opština na severu Kosova moglo bi da nađe svoju primenu i šire.

Recimo, da svaki građanin prelepi onaj deo računa koji mu se ne sviđa i da samo takav dokument prihvati kao validan...

Ili bi možda guvernerka Tabaković (koja je rodom sa Kosova, pa joj je tema bliska) mogla da primeni ovaj princip i naredi štampanje novčanica sa prelepljenim ciframa, pa da svako smatra, ma koju novčanicu pružio, da je njena vrednost „statusno neutralna“ i svako sam može da tumači o kojoj sumi je reč...

Sve u svemu: sačuvaj bože od srpske „pobede“ i od najave vlade Srbije o albanskom porazu...

 

Od izjave da je „mnogo veća nervoza u Prištini nego u Beogradu“ (Aleksandar Vučić u Gračanici na Božić 2014.), te da su Albanci u problemu jer im ne odgovara Briselski sporazum, došlo se do toga da su Srbi stavili potpis na dokument sa grbom i obeležjima nepriznate kosovske države koji su bili prelepljeni trakom, i da je to bio „kompromis“ Od čvrstih i odlučnih poruka da „Srbija ne zaboravlja svoj narod na KiM“ (Aleksandar Vučić, izjava data u Gračanici na Božić 2014.) i da je „mnogo veća nervoza u Prištini nego u Beogradu“ (opet izjava Vučića u Gračanici na Božić 2014.), te da su Albanci u problemu jer im ne odgovara Briselski sporazum, došlo se do toga da su Srbi stavili potpis na dokument sa grbom i obeležjima nepriznate kosovske države koji su bili prelepljeni trakom, i da je to bio „kompromis“ za koji se izborila srpska vlada na pregovorima u Briselu!?

 

Kako je izgledalo konstituisanje opština na severu - dve verzije istog događaja

Prema rečima jednog od odbornika koji je podneo zakletvu u Severnoj Mitrovici i potpisao izjavu, čitav proces bio je potpuno neutralan.

- Niti je bilo zastava Kosova, niti bilo kakvih državnih obeležja Srbije ili Kosova, niti se u tekstu zakletve pominjalo „Kosovo“, „republika“, pa čak ni „ustav“. Sve je bilo u skladu sa Briselskim sporazumom.

Sa druge strane, kako „Svedok“ saznaje, kasno u subotu uveče 11. januara, albanski odbornici su sa pripadnicima KFOR-a i EULEKS-a došli u opštinu, tražili da se skinu obeležja koja su smatrali za srpska i u zgradu uneli obeležja republike Kosovo, pa se tek onda pristupilo polaganju zakletve.

U Zvečanu su albanski odbornici želeli da ubrzaju proces, pa umesto da čekaju da se skinu srpska obeležja u sali, otišli su u manju salu i položili zakletvu.

Oliver Ivanović: Ne verujem da ću dobiti podršku Beograda

U izjavi za „Svedok“ Oliver Ivanović kaže da posle koraka Krstimira Pantića postoje dve mogućnosti: ili da se ide na ponovne izbore, ili da drugoplasirani dobije mandat.

- Pominju se obe varijante, ali ja mislim da je najrealnije da se ide na nove izbore.

Na pitanje da li ovog puta očekuje da on bude kandidat vlade Srbije u Severnoj Mitrovici, Ivanović kaže:

- Nadam se da je Beograd sada naučio lekciju. Vlada Srbije je vlada svih Srba i mora tako da se ponaša. Ipak, ne očekujem da će mene vlada podržati. Verujem da će lista „Srpska“ imati svog kandidata.

Posle odluke Krstimira Pantića da podnese ostavku na mesto zamenika direktora Kancelarije za KiM, kao i njegovo odbijanje da bude inaugurisan za gradonačelnika Severne Mitrovice, mnogi vide Olivera Ivanovića kao novog gradonačelnika i kao nekoga na koga bi Beograd mogao da računa.

„Svedok“ je još 25. novembra, u tekstu posvećenom lokalnim izborima na Kosovu, u antrfileu objavio da su određeni albanski analitičari kao i dobro upućeni krugovi bliski zemljama Kvinte (SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska i Nemačka) uvereni da će Oliver Ivanović biti gradonačelnik i da o tome postoji saglasnost Beograda i Kvinte.

Sudeći prema trenutnim dešavanjima na KiM, ovo se može pokazati kao tačno.