Zemun je srce Srbije

U senci velikih tema odvijaju se lokalni izbori u Zemunu, beogradskoj opštini u kojoj pravo glasa ima oko 160 000 građana. U trci za poslanike našlo se čak 14 izbornih lista, a ovi izbori ostaće upamćeni po tome što su se u lokalnu izbornu trku aktivno uključili skoro svi „veliki igrači“ srpske političke scene, kojima uspeh u Zemunu, mnogo bolje od Kosjerića, može potvrditi realnu političku snagu i biti pokazatelj poverenja ili nepoverenja građana. 

Ishod izbora u Zemunu takođe može izazvati prevremene izbore i u Beogradu, zbog čega su Zemunce posećivali i udvarali im se gotovo svi partijski lideri, kojima nije bilo mrsko ni da se sa njihovih olimpijskih visina oglase o komunalnim, zdravstvenim, saobraćajnim, kulturnim i drugim problemima ovog dela Beograda.

Lokalne snage se nisu pojavljivale ni na plakatima i bilbordima, sa kojih su Zemunce na lokalne izbore mamili glavom i bradom prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić, premijer Ivica Dačić, gradonačelnik Jagodine i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma,  dok su ih pohodili i ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, predsednik Gradskog odbora SPS-a Aleksandar Antić, kao i lider LDP Čeda Jovanović.

Iako se već mesecima nalazi u potpunoj zabuni, i Demokratska stranka je u Zemun poslala svoju prvu postavu, od gradonačelnika Beograda i predsednika DS Dragana Đilasa, preko Borka Stefanovića, pa čak i do predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajtića.   

Čast Srbije i njenu teritorijalnu celovitost u Zemunu su branili lideri „patriotskog bloka“, sačinjenog od DSS i Dveri, koji su se založili za "patriotski i porodični Zemun" i organizovali još jednu "porodičnu šetnju". Pored Boška Obradovića,  u Zemunu su kampanju aktivno vodili Andreja Mladenović i Aleksandar Popović iz DSS-a, a pojavio se lično čak i Vojislav Koštunica, koji je  prošetao centrom i oštro kritikovao kosovsku politiku naprednjaka i socijalista. Premda je pre četiri godine vlast u Zemunu DSS formirao upravo sa SNS i SPS, kao što i danas sa njima deli vlast u najvećem broju gradova i opština u Srbiji.

Kao i obično, u predizbornoj kampanji dato je mnogo obećanja, ali zanimljivo je da su mnogi akcenat stavili na lokal patriotizam i na obećanje da će nova lokalna vlast Zemunu „vratiti status koji zaslužuje“. DSS i Dveri „garantuju“ da će opštini Zemun vratiti nadležnosti koje su joj oduzete 2008. godine, dok URS  poručuje da Zemun treba da postane jedinica lokalne samouprave i sam upravlja svojom imovinom. Jedinstvena Srbija je zatražila da Zemun dobije status grada, oštro protestujući „što neke druge partije i grupe građana svojataju njihovu ideju“. U tom smislu najbizarnije je zvučala poruka koalicije „Zemunski pokret – Pokret radnika i seljaka“, koji su istakli zahtev da se Zemunu vrati „istorijsko pravo“ na status grada i poručili da „neće dozvoliti da se uskraćuje to pravo u korist beocentrizma". Lokalnim temama, što je i razumljivo, bavi se i nekoliko konkurentskih "lista za Zemun" ("Treća Srbija", "Naša stvar"...), dok su se radikali, po običaju, opredelili za "globalne" i nacionalne teme (anti-EU, Rusija, Kosovo, izdajnici u vlasti itd.).

Izbori u Zemunu su lokalni i, kao takvi, ne previše reprezentativni za procenu ishoda budućih republičkih, kad god se oni održali. Ali, uprkos tome, vladajuća stranka će njihov ishod - i očekivani trijumf - pokušati da predstavi kao dokaz podrške za politiku koju vodi na nacionalnom planu, dok će njihovi oponenti, a posebno "patriotski blok", na njima testirati snagu i sposobnost da pokrenu glasače protiv vlasti. Kampanja koja se vodila je zato i bila u velikoj meri posvećena stvarima kojima se lokalna skupština apsolutno neće baviti (Kosovo, EU, teritorijalni integritet, porodica, borba protiv korupcije...), a iako je kod nas već postalo uobičajeno da se u izbornim kampanjama govori jedno, a nakon izbora radi drugo, i za Zemun i za Srbiju trenutak je suviše ozbiljan da bi se građanima nudile uobičajene gluposti i zamajavanja, i izmišljale dodatne podele zasnovane na starim lokalnim rivalstvima. Ako je to jedina politika koju vodeće stranke pozicije i opozicije mogu da ponude građanima, onda se i Zemunu i Srbiji loše piše.