Zauvek bez dobrog naslova

Umiranje od gladi radnika kragujevačkog „Partizana“ je ušlo u treću nedelju. To nije štrajk glađu, pošto su već ranije gladovali. Država koja je zakonima zaštitila prava životinja, muških i ženskih nestandardno opredeljenih manjina, u ovom slučaju zakonima koje je donela, žrtve tranzicije ostavila potpuno nezaštićenim. Naime, kako saznajemo iz izjava zvaničnika Agencije za privatizaciju, ova državna institucija je zadužena za praćenje firmi koje su prodate u postupku privatizacije. Kada se ta poslovna pratnja završi, agencija dobije pare, privatizacija ne uspe, a žrtva proda na berzi, radnici ostaju bez ikakvih prava i zaštite države. Normalno, vlasnika koji je kupio firmu država je zaštitila jer je on rasprodao iz nje sve što je mogao i tako višestruko nadoknadio uloženo, a radnike ostavio bez plata i uplaćenih doprinosa. Kao što pokazuje praksa, niko od takvih biznismena nije odgovarao, počev od najdrastičnijeg primera kraljevačkog „Magnohroma“ i braće Mital, pa nadalje. To nisu pojedinačni slučajevi pljačke, već sistem koji država štiti zakonima, što znači da iza njega i stoji.

Našlo bi se u državnom budžetu para za radnike „Partizana“ kad ih je već bilo i ima za foke, žirafe, donacije NVO i slične važnije stavke koje su javnosti ostale skrivene. Međutim, razlog zbog kojeg to država (odnosno Vlada) ne čini je presedan koji bi se time stvorio, pa bi mnogobrojni koji su u sličnoj situaciji tražili od države da takođe reši njihov problem.

Zvaničnici (koji su jednostranu primenu SSP obrazložili i time da će tako kola iz uvoza proizvedena u EU biti jeftinija) na prijem Kosova u MMF prestankom obaveze plaćanja kosovskog duga, tiho priznavanje nezavisnosti ove pokrajine kroz šest tačaka velikom diplomatskom pobedom, u slučaju radnka „Partizana“ i ostalih koji umiru od gladi – ćute.

Ćute i povodom višednevnog bombardovanja Srba suzavcem Euleksa.

Ulubljeni automobil novinarke B 92 je bio razlog za momentalnu reakciju najvišeg državnog vrha.

Nje nema kada su u pitanju Srbi koje Euleks hrani suzavcem, nema je ni za gladne koje država hrani praznim obećanjima.

A možda će smrt izgladnelih biti prikazana kao smanjenje nezaposlenosti.