Zašto je oboren ruski avion Il-20 u Siriji?

Poslednji dani postali su vrlo sadržajni za građanski rat u Siriji. Posle složenih razgovora između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, uspelo se sa postizanjem kompromisa oko poslednjeg velikog uporišta bojovnika u Siriji – Idliba. Strane će da stvore demilitarizovanu zonu širine 15-20 kilometara duž linije dodira vladinih trupa i grupa bojovnika iz opozicije. Na žalost, ta, za civilno stanovništvo pozitivna vest bila je pomračena tragedijom – žrtva „prijateljske vatre“ sirijskog sistema PVO bio je ruski avion za izviđanje Il-20, u kojem se nalazilo 15 ljudi, od kojih niko nije preživeo.

Nekoliko verzija događaja

Na samom početku, kada je ruski izviđački avion Il-20 nestao sa radara, i prestao da bude na vezi, pojavilo se nekoliko verzija događaja – lansiranje protivavionske rakete sa francuskog broda, napad izraelskog lovca F-16, „prijateljska vatra“ sirijske PVO ili tehnički uzrok. Od početka, činilo se da su najverovatnije poslednje dve verzije, da bi konačno ruska strana zvanično izjavila, da je avion oboren sirijskim PVO raketnim sistemom S-200. Pri tome, prema podacima Ministarstva odbrane, to se desilo umnogome krivicom ratnog vazduhoplovstva Izraela – iz zone koja je blizu aparata Il-20, koji je izvodio manevar za sletanje, četiri lovca F-16 su izvela vazdušni napad po sirijskim vojnim objektima u Latakiji (prvi put je bio pogođen taj region zemlje). Prema tome, u tako kompleksnoj situaciji, sirijske posade PVO-a su pogrešile. Pored toga, ruska strana je izjavila, da Izrael nije na vreme obavestio o predstojećem udaru (kršenje rusko-izraelskih sporazuma o sprečavanju opasnih incidenata), već je svega minut ranije obavestio o naletu.

Ovakav scenario se zaista mogao realizovati, ipak, treba da se uzme u obzir i ta činjenica, da zastareli kompleks S-200 u principu nije sposoban da napada ciljeve koji lete na visini manjoj od 300 metara. Pri tome je poznato, da su izraelski lovci prilazili cilju sa male visine, i pitanje je da li su oni neposredno pred sam udar postigli visinu veću od 300 metara. Ako su postigli, to je doista moglo da zbuni sirijske raketaše koji su mogli pogrešno da odaberu cilj.  S druge strane, ako avioni F-16 nisu bili uočeni na radarima, onda je vatra po vrlo upadljivom i velikom cilju u liku Il-20 vrlo gruba greška koja je rezultat niskog nivoa veštine i preterane emocionalne reakcije na ono što se dešavalo. Ne isključuje se ni drugi scenario – glava sa samonavođenjem PVO rakete mogla je da „prekine“ praćenje F-16, koji poseduje deset puta manju efikasnu površinu rasejavanja nego Il-20, i ,,uhvati“ daleko uočljiviji cilj u liku ruskog aviona.

Treba primetiti, da su se gubici od „prijateljske vatre“ PVO-a dešavali dosta često. U Iraku su savremeniji američki PVO kompleksi „Patriot“ oborili dva vlastita lovca, a za vreme petodnevnog rata u Južnoj Osetiji 2008. godine, od šest ruskih oborenih aviona, tri su bila izgubljena usled vatre vlastitog sistema PVO-a.

Preterano kriviti Izrael za ono što se dogodilo za sada je rano, mada u celini, tendencija širenja zone izraelskih avionskih udara nije pozitivna i može da destabilizuje situaciju u zemlji i u celini utiče na tok konflikta.

Dalje perspektive građanskog rata u Siriji

Što se tiče samog konflikta u Siriji, on se sve više približava svom raspletu. Veliki deo teritorije Sirije kontrolišu vladine trupe, znatan deo – kurdski odredi samoodbrane, dok je provincija Idlib postala glavno uporište kako terorističkih grupacija, tako i proturske opozicije. Kao što smo ranije napomenuli, Turskoj je uspelo da nagovori Rusiju i Iran da ne sprovodu vojnu operaciju u Idlibu, umesto čega su strane dogovorile demilitarizovanu zonu, faktički pretvarajući veći delo provincije u zonu uticaja Ankare. S druge strane, mnogi turski eksperti su nezadovoljni zbog toga što je, po njihovom mišljenju, ceo posao čišćenja Idliba od terorističkih grupacija prebačen na Tursku. U svakom slučaju, ne treba da se zaboravi, da su se mnogi slični sporazumi u Siriji kratko poštovali, pa nije isključeno da se u budućnosti dogodi eskalacija. Ako se ipak sporazum bude poštovao, to će da bude prvi korak ka početku političkog procesa, koji će jednom morati da zameni rat.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/2484534.html