Komentar dana | |||
Vučić, Hilari, Tramp i Bajden - zato što je "bio pametan"! |
sreda, 18. novembar 2020. | |
Krajem septembra 2016. godine, oko mesec dana pre izbora za predsednika SAD, Aleksandar Vučić je u Njujorku učestvovao na panelu koji je organizovala Fondacija Klinton. Pored Vučića je na panelu govorio i Bil Klinton. Na taj način se Vučić svrstao na stranu Hilari Klinton u predizbornoj kampanji. Na pitanje novinara RTS (u emisiji Oko) zašto podržava Klintonovu protiv Trampa, Vučić je odgovorio: „Zato što sam pametan...Za razliku od onih koji misle da su mnogo mudri što će da viknu u srpskim novinama … šta ćemo da radimo ako pobedi slučajno Hilari Klinton?“ Na predsedničkim izborima je tada pobedio Donald Tramp. Nakon toga je savetnik Trampa Rodžer Stoun izjavio, u emisiji InfoWars da je FBI pokrenuo postupak protiv Hilari Klinton zbog optužbi da je, između ostalog, dobila novac od Vlade Srbije s ciljem organizovanja posete Aleksandra Vučića. “Jedan od razloga pokretanja postupka protiv Hilari Klinton jeste činjenica da je Srbija uplatila dva milona dolara… i da je taj novac poslat Fondaciji Klinton. To je kriminalna radnja.”
Vučić iz ovako velikog spoljnopolitičkog promašaja i skandala nije izvukao pouku. Naprotiv, četiri godine kasnije, umesto da kao predsednik jedne male države vodi uzdržanu politiku, Vučić je ponovo odabrao „svog“ kandidata na predsedničkim izborima u SAD. Ovogo puta Trampa. U tom kontekstu Vučić je nekoliko meseci pre izbora u SAD započeo neustavne i netransparentne pregovore o zaključivanju Vašingtonskog sporazuma sa Trampovim specijalnim predstavnikom Ričardom Grenelom. Protiv zaključivanja Vašingtonskog sporazuma je bila Rusija. Prema javnom priznanju Ivice Dačića od 14. jula, Sergej Lavrov bio je protiv odlasak srpske delegacije u Vašington. On je to jasno stavio Vučiću do znanja prilikom posete Beogradu 18. juna kada je insistirao i na poštovanju Rezolucije 1244 SB UN koja garantuje da je KiM deo Srbije. Vučić je iz pregovora o zaključivanju Vašingtonskog sporazuma isključio EU (tj. Nemačku i Francusku) iako je ona bila određena Rezolucijom GS UN iz 2010. za posrednika u pregovorima između Prištine i Beograda. Trampovi protivnici u SAD su takođe bili protiv zaključivanja Vašingtonskog sporazuma u vreme predizborne kampanje. U prilog tome, Specijalno tužilašto za ratne zločine OVK je 24. juna je predalo Specijalnom sudu za ratne zločine u Hagu predlog optužnice protiv Hašima Tačija i njegovih saradnika. Glavni tužilac Specijalizovanog suda DŽek Smit je u vreme Obamine administracije bio načelnik Odeljenja za javnu odgovornost Ministarstva pravde SAD (US Department of Justice) i v.d. saveznog tužioca u Tenesiju. Dakle, optužni predlog je očigledno bila vrsta pritiska Bajdenovih pristalica na isključivanje Tačija iz pregovaračkog procesa. Nakon toga Hašim Tači je odustao od odlaska u Vašington. Vučić ni nakon toga ne odustaje od podrške Trampu. Vlasti u Beogradu javno pozivaju Srbe u SAD da glasaju za Trampa. Dačić u avgustu izjavljuje da je za Srbe bolji kandidat Tramp. Istog meseca se formira u SAD organizacija Srbi za Trampa 2020.
Četvrtog septembra Vučić u Beloj kući pred Trampom popisuje Vašingtonski sporazum. On tako postaje jedini evropski predsednik koji je potpisao međunarodni ugovor u Beloj kući u vreme predizborne kampanje 2020. Vučić je tog dana, uprkos zvaničnoj politici EU, priznao i Jerusalim za glavni grad Izraela. Pristao je na antikineske ekonomske odredbe. Uprkos protivljenju Rusije odustao je i od kampanje za povlačenje priznanja Kosova i omogućio secesionistima iz Prištine da za godinu dana podnesu molbu za ulazak u UN bez protivljenja Srbije. Istog dana izjavljuje da je sa Trampom razgovarao u četiri oka 15 minuta. U novembru Bajden, po svemu sudeći, pobeđuje na izborima. Ne sačekavši zvanično proglašenje izbornih rezultata, pre Rusije, Kine, Meksika, Brazila i drugih država, Vučić čestita Bajdenu. Sedmog novembra izjavljuje da je sa Trampom govorio u životu samo dva puta po minut.
Prehodne činjenice pokazuju da Vučić vodi diletantsku spoljnu politiku. U unutrašnjoj politici, zbog kontrole medija i slabe opozicije u Srbiji, on do sada nije snosio posledice svoje nekompetentnosti i prozirne prevrtljivosti. On je izgleda zaboravio i da u spoljnoj politici ne komunicira sa svojim polukriminalnim okruženjem i mediokritetima, već sa diplomatama i svetskim liderima koji su na daleko višem nivou od njega. Vučić je svojom avanturističkom i diletantskom politikom povodom izbora u SAD Srbiju doveo u poziciju da joj ne veruje niko ni u Moskvi i Pekingu, ni u Briselu, niti u Vašingtonu. |