Vozi, Čedo – i ne brini za manastir

Pametnim ljudima odavno je jasno da je Srbiji, od Zakona o informisanju, mnogo potrebniji Zakon o neinformisanju, jer se bavi pojavom koja je daleko rasprotranjenija: ovdašnji mediji, naime, neuporedivo više prećutkuju nego što izmišljaju.

Kao idealan primer nečega što mediji ne izbegavaju da obrade može da posluži vozni park Eparhije vranjske Srpske pravoslavne crkve. Najpre je nedeljnik "Vranjske novine" objavio tekst o tome kako je Eparhija, kojom rukovodi najozloglašeniji srpski vladika Pahomije, kupila terensko vozilo "džip kompas", vredno nešto preko 26.000 evra. Na tu temu ekspresno su se nadovezali "Blic", B92, "E-novine" i "Peščanik"[1], koji su proteklog vikenda preneli pisanje "Vranjskih", uz detaljan prikaz prevoznih sredstava ostalih srpskih vladika.

Vratimo se sada nepunih šest meseci unazad, kada je neki drugi vozni park bio aktuelan u srpskoj javnosti. Vozni park i, uopšte, životni stil predsednika LDP Čedomira Jovanovića. Reportaža objavljena 16. marta u dnevnom listu "Pres", sa sve fotografijama, pokazala je da Jovanović živi u stanu u luksuznoj vili na Dedinju (kao da tamo pa postoje drugačije!), čiji mesečni zakup iznosi nekoliko hiljada evra, kao i da vozi "audi Q7", koji košta više od 60.000 evra (sa dodacima, cena mu skače i do 90.000).

Nijedno od ovih glasila, koja su proteklog vikenda praktično pozivala svoju publiku da proklinje pohlepnog Pahomija i druge srpske vladike, nisu se u martu ni osvrnula na raskalašan život lidera LDP. Izuzev, doduše, "Blica", koji se u celu aferu oko Jovanovićevog imovinskog stanja uključio samo na jedan dan, i to tako što je "optuženom" pružio priliku da odgovori na pitanja koja mu je postavljao sasvim drugi medij. Jovanović je u "Blicu" izneo nekoliko nemuštih i nelogičnih konstatacija, koja bi po logici stvari samo produbila sumnju u njegove finansijske izvore (pogotovo što su mu rashodi bili upadljivo veći od prijavljenih prihoda), ali novinari ovog lista ni tada ni kasnije nisu zatražili od lidera LDP da makar pojasni izjave koje je dao njima, ako već ne i kompletno imovinsko stanje[2].

Ostali mediji potpuno su ignorisali "Presovo" kopanje po finansijama Čedomira Jovanovića, a pojedini novinari – poput Olje Bećković u "Utisku nedelje" – osudili su takvo istraživanje kao ne samo nepristojno, već i potencijalno opasno zadiranje u nečiju privatnost.

Ništa od tadašnjih argumenata nije sprečilo "Blic", B92, "Peščanik" i "E-novine" da ovih dana rade vladici Pahomiju ono što pre šest meseci nisu hteli/smeli da rade Čedomiru Jovanoviću. Oni koji su upadljivo izbegavali da pitaju Jovanovića zbog čega je luksuzan život jedan od stubova njegove politike, spremno su se obrušili na Pahomija i druge velikodostojnike SPC samo pet dana pošto je Skupština usvojila, a predsednik Boris Tadić ekspresno potpisao, kontroverzni Zakon o informisanju.

Da se razumemo, postavljanje pitanja moralnosti odluke sveštenih lica da nabavljaju vozila koja su nedostižna ogromnoj većini vernika, sasvim je legitimna novinarska rabota. Štaviše, poželjna. Vladike možda imaju svoje razloge za to što se voze u džipovima, a narod te razloge može da uvaži ili ne, ali ne postoji razlog zbog kojeg bi javna mini-rasprava na tu temu, ukoliko ostaje u granicama osnovne pristojnosti, trebalo da bude zabranjena. Ono što je u celoj stvari daleko problematičnije, jeste činjenica da su takve javne rasprave pošteđeni političari poput Čedomira Jovanovića. Da, sveštenici su se zavetovali na skromnost, kako ih je jednom, veli legenda, podsetio i Patrijarh Pavle, ali političari su se isto tako zavetovali na poštenje. Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Rešavanju te dileme sigurno neće doprineti taze Zakon o informisanju. Kao što vidimo, Pahomije i ostale vladike su na udaru "oštrih novinarskih pera" i posle njegovog usvajanja, a Čedomir Jovanović bio je zaštićen mnogo pre nego što je o ovako nakaradnom zakonskom rešenju uopšte iko razmišljao. I ne samo Jovanović – mnoge su njegove kolege jednako bolećive prema "audijima" i luksuznim vilama, ali srpski mediji tradicionalno izbegavaju da istraže poreklo takvog bogatstva (uključujući tu i "Pres", koji nikom drugom izuzev lidera LDP nije prebrojao vozila, stanove, prihode i rashode).

Dok još nisu bili "skenirali" Pahomijevo vozilo (u "Blicovom" tekstu nazvano "luksuznom drumskom krstaricom"), ovi mediji mogli su da opravdaju neučestvovanje u martovskoj "aferi Jovanović" poslovnom politikom koja isključuje čeprkanje po voznim parkovima javnih ličnosti. Možda takvo objašnjenje ni ranije ne bi bilo uverljivo, ali od pre nekoliko dana ono je i teoretski nemoguće: ako vas ne zanima Jovanovićev džip od 60.000 evra, zašto ste zapeli za Pahomijev, koji košta skoro tri puta manje?!

Normalno, ne radi se ovde ni o kakvoj "pristojnoj" poslovnoj politici, već o zaštiti lika i dela ljudi poput Jovanovića, koji su mnogostruko kontroverzniji nego vladike SPC (uzimajući u obzir i skandalozno završeno suđenje Pahomiju od pre nekoliko godina). Medijima koji se odavno ne ponašaju u skladu sa zakonima tržišta, neće biti nikakav problem da se prilagode novom Zakonu o informisanju. Kao da takav zakon pa kači one koji na Pahomiju dokazuju "hrabrost", a na Čedomiru Jovanoviću "pristojnost"!