Vaše pravo da gledate Tompsona

Koliko god to bila loša pojava, besmisleno je boriti se protiv nje. Kako pa da se borimo, kada znamo da bismo svi mi, da smo kojim slučajem deca, radili isto što i današnja deca – buljili u "mali ekran TV prijemnika", što bi rekao Radovan Treći! U stvari, čak i ovako odrasli, upravo to i radimo. Buljimo u ekran i verujemo mu više nego onome što smo naučili, saznali, videli i zaključili u dotadašnjem životu. Televizija nam odavno nije samo "prozor u svet", već prozor u "istinu", ma koliko istinita bila ta "istina".

Zato, kada neko u Srbiji, preko sve raširenije kablovske TV mreže, emituje Bi-Bi-Sijeve dokumentarce o raspadu SFRJ, u kojima su Srbi optuženi i osuđeni kao najkrvoločniji zlikovci od Hitlera naovamo, država bi morala da reaguje. Kada neko u Srbiji emituje koncerte Marka Perkovića Tompsona, koji poziva "braću ustaše" da pregaze i Drinu jureći četnike, država bi morala da reaguje. Kada neko u Srbiji emituje izjave Miška Vukovića u večernjim, porodičnim terminima, država bi morala da reaguje.

Tačnije, u ime države morala bi da reaguje Republička radiodifuzna agencija, skraćeno RRA. Ko je pratio srpske medije proteklih dana, iz naslova udarnih vesti mogao je da zaključi kako je RRA najzad rešila da uzme stvari u svoje ruke, odnosno, da će država ubuduće voditi računa kakav će se TV program emitovati deci u Srbiji. A i odraslima u Srbiji, kada smo već kod toga. "Više reda na kablu", javljaju "Novosti. "Bez sporta i filmova sa HRT i OBN", piše "Blic". "HRT u kablovskoj samo uz autorska prava", navodi "Politika". "Srbija ostaje bez HRT-a" i "HRT gubi gledaoce u Srbiji", tvrdi "Danas".

Najzad, pomislio bi neko ko se proteklih godina užasavao toga što ne samo Tompson, već i Denis Latin i Aleksandar Stanković, bez ikakvih problema i u redovnim terminima gostuju u srpskim domovima. Neko ko je, poštujući minimume nacionalne časti, očajavao što mnogi srpski klinci – a i odrasli, kad smo već kod toga – "gutaju" ordinarne laži i prostačke uvrede koje na račun Srbije serviraju u svojim emisijama pomenuti autori, ili njihovi gosti. Dok u isto vreme srpski programi, kao i srpska privreda recimo (ili srpska zastava na rukometnom Svetskom prvenstvu, kad smo već kod toga), ne mogu ni da privire na hrvatsku teritoriju. Ili u Veliku Britaniju, daleko bilo.

Taj neko morao je da bude spokojan i kada je video kako na inicijativu iz RRA reaguju Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. NUNS i NDNV izdali su zajedničko saopštenje u kojem su, proverenim mundijalističkim rečnikom i hiljadu puta ponovljenim antidržavnim tezama, meru zabrane emitovanja HRT, OBN i TVCG uporedili sa pokušajem "zatvaranja Srbije u samu sebe". Nažalost, već je postalo pravilo da svaki potez odgovornih organa koji NUNS, NDNV i slične organizacije proglašavaju za nazadan i nacionalistički, u stvari predstavlja korak ka konačnom uspostavljanju temelja državnosti, u zemlji u kojoj većinski narod već skoro sto godina ima problema sa nacionalnim identitetom.

Međutim, ispostavilo se da je RRA zatresla goru samo zarad miša, koji se rodio pod nazivom "autorska prava". Kako je nabrojanim srpskim listovima, svima od reda, pojasnio Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, problem je samo u onim programima za koja prava na emitovanje imaju emiteri iz Srbije, a koja srpski gledaoci mogu da gledaju i preko HRT ili OBN. Dakle, biće sporne utakmice Lige šampiona u fudbalu ili Svetskog prvenstva u košarci, pošto ovdašnje TV stanice imaju ekskluzivno pravo emitovanja prenosa tih događaja u našoj državi. Pa će, za vreme tih utakmica, slika sa HRT, OBN i svih ostalih televizija iz inostranstva koje su prisutne u ovdašnjem kablovskom sistemu, biti blokirana, odnosno skremblovana.

Pošto za koncerte Marka Perkovića Tompsona niko u Srbiji (verovatno) nema prava prenosa, kablovski operateri koji preuzimaju program HRT moći će i ubuduće, kao što su i do sada mogli i radili, da nesmetano emituju nastupe ovog simpatičnog kantautora. Ni za mnoge dokumentarce britanske proizvodnje, koje prikazuje "Histori čenel" (takođe vrlo prisutan u srpskoj kablovskoj ponudi), i gde su Srbi prikazani kudikamo gore nego i u jednoj haškoj optužnici, takođe niko odavde ne poseduje ekskluzivna prava. Tako će srpski klinci i nadalje moći da, pre škole, gledaju kako nadobudni reporteri Bi-Bi-Sija prikazuju "etnička čišćenja" koja su širom Balkana sprovodili JNA i srpski teroristi. A nedelja u 2 ostaće rezervirana za "Nedjeljom u 2", odakle će nam se još smeškati raznorazni kerumi. Jer, na Željka Keruma i njemu slične niko u Srbiji nema pravo prenosa, pa onda nije sporno što se njihove uvrede ovde emituju bez ikakve ograde, ili naknadnog izvinjenja.

Tako je to u državi u kojoj su jedina svetinja autorska prava. Osim autorskog prava na nacionalno dostojanstvo, od kojeg kao opareni beže svi koji sjajno zarađuju od ostalih autorskih prava.