''Udarač 52'' na ''B92''

Dokumentarac prikazan na televiziji B 92 u nedelju po podne prava je slika i prilika uređivačke politike na ovoj televiziji. Graniči se s dobrim ukusom i na ivici je normalnog. A u čijem je interesu prikazivanje nečeg takvog možda je stvar RRA.

Biše je nego degutantno veličati jedan događaj u kome se, bežeći od sudbine i ljudi koje je bombardovao, a koji su greškom ostali živi, spasavao jedan pilot NATO.

Istini za volju o ''Udaraču 52'' koji je proveo sedam dana, nakon što je bombardovao srpske položaje i prouzrokova, šta je već prouzrokovao, govorili su autori iz Amerike, govorili su oni koji su organizovali, podržali i sproveli genocidni i pakleni plan kojim je pokušan da seuništi jedan narod –Srbi u Bosni i Hercegovini, te zato nije ni čudo što je u epizodi izliveno toliko emocija i toliko jeda na ''divlje'' ''paravojne'' i povrh svega ''nesposobne'' Srbe, kako se autor trudio da pokaže.

Ipak, u vreme kada sve više i više na površinu isplivavaju istine o tome šta je NATO činio 1995. u Bosni i Hercegovini, a nedugo i u onom što je predstavljalo ostatak Jugoslavije, više je nego degutantno veličati jedan događaj u kome se, bežeći od sudbine i ljudi koje je bombardovao, a koji su greškom ostali živi, spasavao jedan pilot NATO.

Nekoliko stotina marinaca, uz podršku borbenih aviona i  helikoptera, krenulo je u cik zore u Bosnu i Hercegovinu. Pomalo su navodno strahovali od divljih Srba, ali znali su da im  oni ustvari, ne mogu ništa.

Prema svemu sudeći, kapetan O’Grejli je sa slabašnom ocenom završio, verovatno ubrzani kurs preživljavanja, koji prolaze svi piloti i marinci armije SAD. Bio je prestravljen, nesposoban za preduzimanje bilo kakve akcije na planu samoodržanja, čak je premro od straha i od zalutale junice koja mu se približila na metar-dva. Da je recimo, ovaj kapetan koji je hrabro sa visine od nekoliko kilometara bombardovao ''divlje'' i ''paravojne'' Srbe, bar pogledao na ''Diskaveriju'' kako tamo onaj bivši marinac savlađuje i najteže prepreke, bilo bi mu valjda lakše. Ovako živeo je tih sedam dana u paničnom strahu, a kako rekoše akteri njegovog spasavanja ''ceo svet je brinuo za njega''. Samo pravo je čudo kako niko u tom svetu nije brinuo o Srbima, o deci, starcima, o ratnicima o materijalnim dobrima, koje je taj isti ''Udarač'' nemilosrdno razarao. To je, za taj veliki demokratski svet, kolateralna šteta. NATO je trebalo da ''utera'' strah u kosti neposlušnog naroda pa ni naredba da se neizostavno, svako ko se suporotstavi i pokuša da spreči spasavanje nesrećnog i nesposobnog pilota, može bez po reči ubiti – ne odudara od zločinačkih namera NATO.

I kada je došao dvanaesti čas, odnosno sedmi dan, sve je bilo jasno. Nekoliko stotina marinaca, uz podršku borbenih aviona i helikoptera, krenulo je u cik zore u Bosnu i Hercegovinu. Pomalo su navodno strahovali od divljih Srba, ali znali su da im oni ustvari, ne mogu ništa.

Dakle jadno zvuči ova melodramatična priča, ova epizoda koja bi tebalo da izmami uzdahe i potvrdi snalažljivost i  hrabrost pilota ''iza neprijateljskih linija''.

Oni paravojni mitraljezi, koji su rafalima ispratili i tu i tamo izrešetali helikopter koji je spasao kapetana armije SAD, bili su, navodno, sve što Srbi mogu da učine. Na stranu što su raspolagali, kako je rečeno, ogromnom tehnikom – očito nije imao ko ni kada da je upotrebi. A regruti, pa i u kod marinaca, znaju šta se može učiniti kada se raspolaže takvom tehnikom!

Uostalom, epizoda iz 78 dana kada je ''Milosrdni anđeo'' razarao i ubijao, u ime demokratije, šireći svoje principe i oblike demokratje (hvala im na njima pokazali su to amerikanci uništavanjem sopstvenog naroda – Indijanaca, na primer) kada su neki drugi Srbi pokazujući neopisivu hrabrost, znanje i snalažljiviost, rušili ''fantome'' i ''nevidljive'', kao glinene golubove, a o drugih stotinak letelčica koje su oborene da se i ne priča. Dakle, jadno zvuči ova melodramatična priča, ova epizoda koja bi trebalo da izmami uzdahe i potvrdi snalažljivost i hrabrost pilota ''iza neprijateljskih linija''. Zaboravila su gospoda sa B 92 da je ''Udarač 52'' svoje otrovne strele slao i na njih i njihovu decu, ako ne te ‘95. onda četiri godine docnije. A posledice osećamo i sada. Valjda zato, da bi se te posledice skrile iza ''hrabrosti'' i ''humanosti'' NATO zločinaca moramo da gledamo i slušamo žalosne priče o ljudima koji su sve druge ljude smatrali običnom – kolateralnom štetom.