Udara u glavu k'o šampanjac

Setimo se onih šofera autobusa koji vas tiranišu muzikom? Jednom prilikom sam bio putnik-patnik, kad je šofer odlučio da tadašnja batina pu ušima putnika bude Mile Kitić i pesma „Udara u glavu k’o šampanjaaac!“. Nisam uspeo da zaključim šta to udara u glavu tako jako. Osim što, naravno, udara pesma. Ne u uši. U mozak...

Tu sam pesmu slušao prinudno. Priznajem da sam više puta svojevoljno slušao neke druge pesme gde se pominju vina, šampanjac, zdravice i sl.

Ali nisam ni slutio da će se dići tolika bura u čaši vode. Pardon – šampanjca.

Znači, šampanjac nekoga udara u glavu, a nekome bi da se obije o glavu.

Po mom skromnom mišljenju, vrhunac licemerja ja sada prozivati predsednika zbog tog šampanjca. Ne vidim da je to promovisanje alkoholisanja na javnom mestu, ponajmanje na sportskoj priredbi.

Po toj logici, ako uprosečimo količine, oni bolidošoferi bi zaslužili doživotne robije. Na kraju svake trke, pobednička trojka se i okupa šampanjcem od nekoliko litara, pa svaki i cugne ono što se ne izlije.

A pogledajte svaki osvojeni „kup“. Ne samo u tenisu. Svi ti pehari su jasna asocijacija na šta? Na piće, naravno..

Koliko znam, šampanjac, kad se otvori, simbolično se sipa, pomalo. A i to malo je više pena nego piće. Znači, služi da se proslavi, ne da se čovek napije. Da li ste čuli da neko kaže: „Ala sam se ubio sinoć! Popio sam deset duplih šampanjaca!“

To udaranje u glavu, bar za sada, jedini je iskusio pomenuti Mile.

Uostalom, zar se u radnjama ne prodaju bezalkoholni šampanjci za dečje rođendane.

Hoću da kažem: Kao satiričar, imam mnogo, baš mnogo zamerki celoj ovoj vlasti, a predsednik je uvek, po hijerarhiji, najodgovorniji, čak i onda kad nije lično kriv.

Ali, uzeti mu za zlo to nazdravljanje, zbilja je besmisleno.

Rekoh, prozivanje predsednika je, po mom skromnom mišljenju, licemerno.

Ali je isto takva i njegova „samokritičnost“ po tom pitanju.

Sad će on stoički da primi sve kritike, ako treba i sankcije za taj čin.

Gospodine predsedniče, jeste li sigurni da nema malo većih razloga za samokritiku od jedne čaše šampnjca? Osvrnite se oko sebe, pogledajte šta se radi u državi kojoj ste vi čelnik.

Nemojmo od drveta previđati šumu.

A vi gospodo opozicionari, pravnici i ostali, budno motrite: ako predesednika primetite da konzumira neku bombonjeru, javite odmah. Ne zbog kalorija, holesterola i sličnih nutricionističkih začkoljica.

Nego, znate da ima bombonjera sa rumom ili likerom.

Nešto računam procenat alkohola u vinu, pa dođem do zaključka da 5-6 kuglica bombonjere sa rumom/likerom sadrži isto toliko alkohola koliko i ono pola čaše šampanjca.

Sledeći korak je hitna zabrana svih pesama gde se pominju vino i te stvari.

A vrhunac?

E, vrhunac će da bude osuda na bar mesec dana zatvora za medije koji prenose liturgije povodom praznika.

Jer, na kraju svake liturgije, vernici stoje u redu i pričešćuju se.

A to parče prosfore koja na pričešću dobijemo, itekako je utopljeno u punu kašičicu vina, zar ne?