U Rigi – nestabilno

„Vremenske prilike u Rigi mogu biti različite. Vesti – samo dobre.“ Ovim rečima se prošlog leta u prestižnim ekonomskim časopisima poput Forbsa reklamirala jedna letonska banka. Najveći deo reklame odlazio je na sliku presavijenih „Riških novina“ na kojim se belila prazna naslovnica, sa malom vremenskom prognozom u ćošku. Poruka potencijalnim investitorima i klijentima je jasna. Riga je jedna od onih „dosadnih“ evropskih prestonica gde se „ništa ne dešava“, već se samo uživa u opštem blagostanju i kontinuiranom napretku.

Naravno, kada sve ide tako dobro, prirodno je da se progleda kroz prste izvesnim neprijatnim činjenicama. Poput one da je dobar deo početnog kapitala letonske tranzicije zapravo sovjetska imovina koja je naprosto konfiskovana, ili one da je „tranciziciona lutrija“ u početku bila nameštena tako da „gubitnicima“ nekako ispadne baš slovensko stanovništvo, koje je i tako izgubilo građanski status na osnovu popisa iz 1940?! Letonija je kao uzorna demokratska zemlja primljena u EU, iako je 700.000 Rusa, Ukrajinaca i Bjelorusa u novi milenijum ušlo kao apatridi u zemlji u kojoj su se rodili i odrasli, za koje nije bilo prava niti zakona. Sve to za EU nije predstavljalo prepreku. Sve to, i godišnji marševi pripadnika letonskih Waffen SS.

A onda je u zemlju izobilja zakucala zlosutna finansijska kriza. I prvo smo saznali da su izvesne zemlje EU, uz pomoće Svetske banke i MMF, izdvojile 7,5 milijardi evra finansijske pomoći Letoniji, kako bi ovu zemlju promenjivog vremena i dobrih vesti spasile od bankrotstva. I uprkos ovim ogromnim sredstvima po glavi stanovnika, vlasti su upozorile narod da bude „pribran i racionalan“, skratile sve budžetske izdatke za 15% i podigle poreze, ističući da se „rast i poboljšanje standarda u bliže vreme ne može očekivati“.

I odjednom, uspavana zemlja čuda je eksplodirala. „Tiha i spokojna Riga“ podsetila je celu Evropu na centar Atine ili pariška predgrađa. Demonstranti su prevrtali i palili policijska kola, razbijali izloge „poštenih i ni za šta krivih“ butika i banaka u centru (sic!) i pokušali da na juriš zauzmu letonski Sejm. Više od stotine je uhapšeno, a nekoliko desetina policajaca i građana povređeno u talasu nasilja „koje ova zemlja ne pamti“.

Vreme u Rigi se zaista menja, ali vesti nisu dobre. Ekonomija je pred kolapsom, a građani pred pobunom. Nasilne demonstracije nisu prva „loša vest“. Pre nepunih mesec dana, građani Letonije imali su prilike da potpisuju peticije za dve neobične inicijative. Jedna je bila apel švedskoj vladi da okupira ovu zemlju i uvede njenim građanima švedska građanska prava, budući da ova država „nema više razloga da postoji“. Druga je bila kreativnija – pozvala je omraženog ruskog oligarha Romana Abramoviča da se „prijavi na tender“ i kupi celu zemlju za više od pomenutih 7,5 milijardi evra, koji za njega predstavljaju sitnicu. Autori peticije navode da je u pitanju dobra ponuda, jer je „stanovništvo vredno, zemljište nezagađeno, a obala pogodna za parkiranje neke od Abramovičevih jahti“.

Nažalost, finansijska kriza je opšta – ni Romanu Abramoviču ne cvetaju ruže...