Komentar dana | |||
U ovakvim situacijama najvažniji su brzina reagovanja i društveno poverenje – a nama nedostaje i jedno i drugo |
petak, 13. mart 2020. | |
Ja se izvinjavam zbog malog kašnjenja, ali čekao sam i sa zakazivanjem i sa dolaskom na ovu konferenciju, želeći da vidim – jer je petak – da li će se vlast u zadnji čas oglasiti i reagovati na zahteve koji stižu sa raznih strana i uvesti meru obustave rada vrtića, škola i fakulteta na teritoriji cele Srbije. Međutim, upravo sam dolazeći na ovu konferenciju čuo izjavu predsednice vlade gospođe Brnabić da, do daljnjeg, te mere neće biti. I zbog toga hoću da sa ovog mesta, zvanično, kao narodni poslanik u formi obraćanja vladi, dakle ne kao individualna osoba, pozovem i apelujem na ministarstvo i vladu Republike Srbije da uvede ovu meru obustave rade vrtića, škola i fakulteta.
Zašto? Stoga što sva iskustva pokazuju da one zemlje koje su blagovremeno uvele radikalne mere (ne mislim tu samo na obustavu nastave), ipak su se bolje izborile, ili se bolje nose sa ovom epidemijom odnosno pandemijom koronavirusa. Dakle, koliko god statistika bila relativna stvar i koliko god se mogu natezati različiti rezultati i podaci, potpuno je jasno da kada vidite kako su reagovali Hong Kong, Singapur ili Kina, pre svega, naravno, Kina – iako je ona previše velika da bi smo se mogli porediti – ali tu su i druge zemlje naše veličine i slične Srbiji. Dakle, sve one koje su radikalno reagovale imaju danas bolju situaciju, a one koje su kasnile sa ovim radikalnim merama imaju gore stanje. I mislim da kada to pogledamo i stavimo jedno pored drugog onda svi ostali razlozi i argumenti protiv padaju u vodu (iako, kažem, treba uvek voditi računa da se čuju sve strane). Ako pogledate spisak zemalja u našem okruženju, praktično sve su već uvele tu meru obustave rada vrtića, škola i fakulteta. Kao i većina evropskih zemalja takođe. Izuzeci su oni koji nisu uveli tu meru. Videli smo da je i Francuska sinoć uvela tu meru. Turska je uvela tu meru. Severna Makedonija, BiH, Republika Srpska, Slovenija, Slovačka, Norveška... Dakle mnoge zemlje, od kojih su neke u gorem položaju od nas, a neke i u boljem, ali većina njih uvodi ovu meru. A, kao što rekoh, iskustvo pokazuje da su oni koji su kasnili sa tim radikalnim zaštitnim merama gore prošli. Da ne pominjem Iran, Italiju i neke druge primere.
Dakle, molim, apelujem i pozivam nadležne, a pre svega vladu, da preseče i da ovu meru bolje uvede sada, nego kroz nekoliko dana. Tim pre što vidimo da je dosta haotično stanje po zemlji, vidimo da neke škole samoinicijativno obustavljaju rad, raspuštaju đake, smenu ili čitav rad. I Filozofski fakultet u Beogradu je od danas obustavio nastavu, verovatno očekujući da će od ponedeljka ove mere biti uvedene na nivou cele zemlje. Ali kao što rekoh (ne ja, već mnogi svetski stručnjaci koji se bave ovim problemom), nešto što je trebalo da se učini juče ili danas, kroz tri ili pet dana biće možda ne prekasno, ali će efekti te mere sigurno biti mnogo manji.
Ovo nije trenutak za nekakvo prikupljanje političkih poena i mislim da svi treba da se solidarišemo i shvatimo ozbiljnost situacije. A koliko je situacija teška tek ćemo videti. Ali ako kancelarka Nemačke kaže da će kroz godinu dana 70 odsto populacije biti zaraženo virusom, ako premijer Britanije DŽonson govori o mnogima koji će umreti, ako glavni medicinski stručnjak britanske vlade kaže da broj zaraženih realno barem 10 do 20 puta veći od onog broja koji se pokazuje u statistikama i zvanično potvrđenim slučajevima – onda nemamo razloga da ne verujemo da je u Srbiji, najmanje, isto tako. I da su realne brojke mnogo veće, ne zbog neke zavere, već zbog metodologije ispitivanja, tako da iako imamo zvanično potvrđen 31 slučaj (a videćemo za koliko koliko će se još uvećati večeras), očigledno je realno reč o brojkama koje su barem za jednu nulu veće od toga zvaničnog broja. Ukoliko znamo da se virus toliko brzo širi, i da se širi progresivno, onda je utoliko pre neophodno da se ove mere što pre uvedu. Neće đaci izgubiti toliko mnogo da ne mogu da nadoknade, neće se izgubiti toliko mnogo radnih sati. Uostalom gube se već i sada, jer mnogi roditelji spontano ne šalju decu u škole i ostavljaju ih kod kuće. Sve skupa, to ne doprinosi normalnoj društvenoj atmosferi u kojoj je moguće funkcionisati.
Drugi apel i pitanje – da li je tačno (a izgleda da jeste) i zbog čega nije dozvoljeno privatnim klinikama da vrše ispitivanje zaraženih koronavirusom. Nije jasno odakle to nepoverenje i zašto je samo jedno mesto za to testiranje nadležno. Ako privatne klinike mogu da rade najsloženije operacije, ako mogu da leče hitne slučajeve, infarkte i kancere, zašto onda sumnjati da će korektno sprovesti i ispitivanje na prisustvo ovog virusa? Ima mnogo ljudi koji ne žele da čekaju ili hoće prosto brzo da izvrše testiranje na to da li su zaraženi ili nisu, i oni bi sigurno iskoristili mogućnost da to urade u privatnim klinikama. Ne želim da verujem da je u pitanju onaj razlog koji nam svima pada na pamet zbog čega se to ne čini. Nikakvo prikrivanje i nikakva statistika i nikakva aritmetika neće ublažiti stanje i neće umanjiti razmere epidemije ukoliko do nje dođe – a došlo je već i samo je pitanje koliko će se brzo i masovno širiti. S tim u vezi i treći apel, i to takođe na račun vlasti, da maksimalno budu otvoreni za pružanje informacije i davanje odgovora na pitanja novinara i javnosti jer, pošteno govoreći, poverenja nema, to jest, očigledno je da javnost i građani nemaju naročito veliko poverenje u izjave predstavnika vlasti. Možemo da raspravljamo zašto je takvo stanje i kako je do toga došlo, ali je činjenica da je poverenje veoma nisko. To poverenje se može povratiti jedino upornim, objektivnim i pravovremenim informisanjem. Jer, da poverenje u sistem postoji ne bi smo imali ove gužve po prodavnicama i ovo pustošenje po apotekama. To se poverenje mora povratiti, jer ako se stanje pogorša, a sve su procene da hoće, onda će biti strahovito važno da građani veruju u ono što čuju preko zvaničnih organa i zvaničnih medija. Ta neverica i nepoverenje ne ide samo linijom vlast-opozicija, nego je mnogo raširenije. Nikada nije dobro kada imamo toliku polarizaciju u društvu, a kada imamo ovakvu krizu onda može da bude pogubno. Zato apelujem na vlast da shvati da stvar lako može eskalirati i pretvoriti se u neku vrstu haosa, koji će najviše štetiti građanima, a onda posredno i samoj toj vlasti. Šteta je napravljena početnim bagatelisanjem i potcenjivanjem problema od strane nekih stručnjaka, ali i nekih predstavnika vlasti i medija bliskih toj vlasti, I sada postoji opasnost da klatno ode na drugu stranu, u neku vrstu panika koja može stvar samo još da pogorša.
I poslednje, mada to nije tema ovog obraćanja, jasno je da ovakvo stanje i ovakva situacija onemogućava svaku razumnu političku kampanju i priču o izborima. I stoga će naverovatnije vlast izvući zaključke da u situaciji u kojoj 90 odsto medijskog prostora i svesti građana okupira epidemija koronavirusa i razmišljanje o merama prevencije i o opasnostima koje mogu da nastanu, onda je u toj situaciji besmisleno, čak i da je generalno političko stanje bolje nego što jeste, pričati ili razmišljati o izborima. Tako da ja pretpostavljam ili očekujem da će neke mere u tom pravcu morati biti preuzete i da će se neko odlaganje pojaviti kao neminovnost. Ali to je sada manje važno od onog apela sa početkada se ova mera obustave rada vrtića, škola i fakulteta preduzme što pre. Jer, doslovno svi primeri iz sveta, i pozitivni i negativni, potvrđuju da je brzina reagovanja u ovim situacijama ključna. A odmah posle nje ključno je – poverenje. A nama u ovom trenutku nedostaje i jedno i drugo. Videti još: |