Трећи кабл... "јер три су за срећу"

“У Италији, тридесет година под Борџијом, имали су рат, терор, убиство и крвопролиће, али су произвели Микеланђела, Леонарда да Винчија и ренесансу. У Швајцарској су имали братску љубав, имали су пет стотина година демократије и мира - и шта је то произвело? Сат са кукавицом...“ – Орсон Велс, филм „Трећи човек“.

У изјави Председника Вучића, свако нормалан и патриотски оријентисан би препознао бригу Председника за безбедношћу својих суграђана. Они други би рекли да је у питању интерес за већу провизију приликом расписивања тендера у вези са набавком сајли за гондолу.

 Број три се природно намеће после броја два, али зашто се ту зауставити? Постоји одређени број разлога:

-          „Три кабла хоћу ја, нећу један, нећу два. Ништа мање нећу, јер три су за срећу.“

-          Председник Вучић је довољно пута показао своју стручност (нуклеарна медицина, историја, филозофија, реанимација, напредна математика...) зашто сумњати у његово разумевање физике пренапрегнутих материјала?

-           Апсолутно одобрење градоначелника Београда, који је (иако специјализован за заушке и дечије богиње и силом прилика професионално преусмерен на водовод и канализацију) одмах схватио предности трећег кабла.

-          Пројекат је захтеван и мора се од нечега почети. Као први захтев (за сада лимитиран) наметнут је број каблова. Три пута Бог помаже. Када се сложимо око броја каблова – све остало ће ићи лакше.

Након ефикасног метроа, решених проблема паркирања и загушености саобраћаја, зашто се не посветити туристима који би да левитирају међу небеским народом?

Можда заиста има смисла, у овом тренутку изнедрити једну добру гондолу „на три воде“, као подсетник једног дана на данашњу тешку историјску и економску ситуацију.