Тиранин у Тирани – или како Вучићева медијска машинерија од полтронства прави јуначко дело

Начин на који су режимски медији пласирали Вучићеву посету Албанији, најбоље сведочи о томе колико је медијска манипулација важан, ако не и кључни сегмент Вучићеве владавине. Такође, још једном је демонстриран Вучићев невероватан таленат да своје проблематичне потезе, брљотине и кукавне уступке Западу често успева да помоћу медијског спиновања представи као „мудре потезе“, „херојство“ и „државнички чин“.

Постоји само један мотив због којег је Вучић у октобру 2014. примио Раму у Београду након провокације његовог брата на фубдалској утакмици између Србије и Албаније – уместо да је на одложи неодређено време, што би урадила свака влада којан држи до себе. Тај мотив је искључиво додворавање Западу, односно „излажење у сусрет молби из Немачке“, како су немачки политичари касније објаснили сусрет Вучића и Раме.

Исти мотив задовољавања Берлина и Вашингтона  навео је и сада Вучића да узврати посету и оде у Албанију након Раминог скандалозног понашања у Београду и бројних других потеза којима је албански премијер недвосмислено открио да је формирање „Велике Албаније“ главни циљ његове Владе. Вучић се, дакле, рукује и грли са човеком који је пре неколико недеља изјавио да ће се Албанија и „Косово“ ујединити по сваку цену, са или без подршке Европске уније.

Прва фаза спиновања – „историјска посета“

То, наравно није спречило Вучићеве медије да његову посету Тирани у старту прогласе за „историјску“, „мудру“, „величанствену“ и „гламурозну“.          

Чим се појавила вест о Вучићевој посети Тирани, она је праћена омиљеном Вучићевом мантром познатом као феномен „први пут у историји“ . Наиме, сви домаћи медији су објавили да је то „први пут у историји да је неки српски државник посетио Албанију“. Као ни све претходне Вучићеве „први пут у историји“ изјаве, ни ова није била тачна, с обзиром да је премијер СРЈ Милан Панић био у званичној посети Албанији 1992.

Иако су се Вучић и Рама већ сусрели у Београду, и касније у Бриселу, иако је министарка Зорана Михајловић недавно била у посети Тирани, иако посетом није планирано да се реши ниједно веће горуће питање између две земље, медији су наставили да, без икаквог основа, Вучићеву посету Тирани обавезно карактеришу као „историјску“.

Друга фаза – „Непријатељ спрема провокације“

Како се посета приближавала, акценат се ставља на „непријатељски карактер посете“ и „опасности“ које га тамо вребају, као да, малтене, Вучић иде у Албанију са пушком у руци да опседа Скадар. Отуда велики наслов у Куриру: „Откривен паклени план – Албанци спремили сачекушу за Вучића“.

Паклени план, који је Курир „раскринкао“, састојао се у томе да ће Рама дати запаљиве изјаве о Великој Албанији (што и иначе ради), новинари ће да поставе Вучићу неугодна питања (на шта, факат, у Србији није навикао), а НВО да организују демонстрације против Вучићеве посете. Сама чињеница да је неко овакву глупост ставио на насловницу новина и описао то као „паклени план“ сведочи о степену медијског лудила које влада Србијом. Ипак, пласирање овакве глупости на овакав начин имало је врло јасну и рационалну сврху – створити слику о наводном непријатељству између српског и албанског руководства, које је толико да сам одлазак у званичну потезу Тирани представља неописиву храброст и јунаштво, које Вучић показује јер очигледно има тамо нешто јако важно да обави за државу.

Трећа фаза – „Државничка мудрост и рационалост – Спашавање српске мањине у Албанији“

Улазимо у најсрамнију фазу кампање величања Вучићеве посете, коју је готово у потпуности изнео РТС. Јавни сервис се, наиме, вучићевски речено „први пут у историји“, сетио да постоји српска мањина у Албанији која је деценијама изложена притиску и асимилацији.

Осим што је направљена специјална емсија на ту тему, РТС је два дана дана узастопно у Дневницима имао петнаестоминутни извештај о тешком положају Срба у Албанији, а закључак сваког извештаја је био како се „Срби у Албанији надају да ће се Вучићевом посетом њихов положај националне мањине поправити“.

Тако је, непосредно пред посету, измишљен још један „мотив“ за Вучићев одлазак у Тирану – побољшање положака српске мањине.

Четрвта фаза – „Вучић је важнији од папе и Буша“

Коначно, на ред је дошло изношење података о броју полицајаца и мерама обезбеђења са циљем истицања „важности“ и „величанствености“ посете. Тако Пинков брзопотезни испирач мозга звани „Минут-два“, у два минута, наводно најважнијих вести дана, стиже да нас обавести како ће Вучића чувати 2500 полицајаца, што је за 500 више него приликом посете папе Фрање (!?). „Такође, за његову безбедност биће ангажовани и специјалци, снајперисти и хеликоптери, а Тирана ће бити потпуно блокирана“, усплахирено нас обавештава Пинков извештач дан пред посету, уз закључак да се ради о „незапамћеним мерама обезбеђења“.

У истом стилу и са истим циљем, Пинк наствља да нас бомбардује небитним информацијама и на дан посете: „Тирана блокирана, возила се крећу уз  пратњу војног хеликоптера, на сваких 50 метара стоје полицајци“. Потом нас „Минут-два“ обавештава да „светски медији пишу о посети Вучића Тирани“, наравно, сви уз позитивну оцену сусрета.

Закључак

Са неколико вештих спинова, Вучић је просечном конзументу РТС-а, Пинка, Информера и Курира (што је отприлике половина Србије) успео да пласира своју храброст (иде на непријатељски терен, иако му спремају „провокације“), одговорност и мудрост („иде тамо јер брине о српској мањини“, и државнички значај и величну („колике мере обезбеђења, сви светски медији пишу о овој историјској посети“). Нема везе што је мотив посете крајње бедан и сведочи о непостојању суверенитета и што посета неће имати никаквих позитивних последица за Србију, битно је да се прода магла! То је суштина Вучићеве политике од доласка на власт 2012. до данас. И то – успешна продаја магле – јесте, нажалост, једина делатност и једини „позитиван“ резултат Вучићеве владавине.