Пријатељи Емира Кустурице из Вишеграда: Одговор на саопштење Недељка Елека – Реконструкција Железничке станице у Новом Саду коштала је 65 милиона евра, док је читав Андрићград саграђен за вишеструко мањи износ

Поводом Саопштења за јавност које је потписао Недељко Елек, представник државног капитала у Андрићграду, сматрамо неопходним да се јавности обратимо истинитим и цјеловитим информацијама. Као што је и сам Андрићград много више од камења и малтера, тако и прича о њему заслужује више пажње, разумијевања и истине.

Тврдња да је Андрићград настао као „идеја Емира Kустурице за потребе снимања филма На Дрини ћуприја“ не само да је нетачна, већ у потпуности занемарује дубљи смисао овог пројекта. Андрићград је осмишљен и изграђен као туристички, културни, образовни и административни центар – трајна задужбина која је промјенила ток туристичког и друштвеног живота у Вишеграду и источном дијелу Републике Српске.

Овај град, посвећен Иви Андрићу, једином нашем нобеловцу, симбол је културне и духовне баштине нашег народа. Налази се на кључном мјесту у Вишеграду, гдје данас функционишу најважније институције од административног, вјерског и културног значаја.

Изузетно цијенимо улагање Владе Републике Српске од 15 милиона марака у овај пројекат. Међутим, Недељко Елек је пропустио да спомене кључну чињеницу: поред државних средстава, Емир Kустурица је у Андрићград уложио сопствена материјална средства од 11 милиона марака и, што је још значајније, своје интелектуално власништво. Поређења ради, реконструкција обрушене жељезничке станице у Новом Саду коштала је 65 милиона евра (према наводима из медија), док је Андрићград, са својих 27.000 квадратних метара и преко 20 објеката, изграђен за вишеструко мањи износ.

Такође, изградња овог комплекса није била мотивисана краткотрајним циљем, већ трајном намјером да се створи задужбина за будуће генерације. С обзиром на то да је Недељко Елек навео да је Андрићград сценографија за филм, подсјећамо га да се сценографија гради од лаких и привремених материјала само за потребе снимања, док је Андрићград грађен од чврстих материјала, с визијом трајности.

Вишеград, прије Андрићграда, био је мјесто које су туристи обилазили у пролазу, фотографишући се поред ћуприје. Данас, захваљујући Андрићграду, Вишеград је постао туристички центар. Град сада има преко 200 регистрованих апартмана, више од 100 рјечних пловила и тридесетак продавница сувенира. Током година, културна понуда била је обогаћена бројним догађајима – од филмских пројекција и позоришних представа, преко научних скупова и сајмова књига, књижевних вечери, до фолклорних и дјечјих фестивала. Напомињемо да су током година Андрићград, а самим тим и Вишеград, захваљујући Емиру Кустурици, посјетиле многе истакнуте личности попут Пепеа Мухике, Монике Белучи, Никите Михалкова, Петера Хандкеа, Абдулразака Гурне, Новака Ђоковића, Паола Сорентина и многих других.

Посебно истичемо 2014. годину, када је Андрићград био једино мјесто у Србији и Републици Српској које је обиљежило стогодишњицу почетка Првог свјетског рата спектакуларним перформансом Побуњени анђели. Док су многи на Западу покушавали да Гаврила Принципа представе као терористу, Андрићград је био бастион историјске истине, а што све опет сведочи о дугогодишњем залагању Емира Кустурице за очување српског идентитета.

Изјава Недељка Елека да Емир Kустурица подржава оне који „кажу да је био геноцид у Сребреници и онима који нас називају светосавским говедима“ представља не само увреду већ и несувислу инсинуацију. Нелогичности те изјаве доприноси чињеница да је Емир Kустурица носилац бројних признања Српске и Руске православне цркве, укључујући Орден Светог Саве првог реда, Орден Светог краља Милутина, Орден Светог деспота Стефана Лазаревића, Орден Светог цара Николаја, Орден Светог Серафима Саровског првог степена, као најпрестижнијег ордена за допринос очувању традиционалних вриједности у друштву. Његов допринос очувању српског идентитета кроз рад Андрићевог института, организацију научних скупова, предавања и културних догађаја, немјерљив је.

На крају, с обзиром на то да Недељко Елек очигледно не располаже тачним информацијама о Андрићграду, позивамо га да нас посјети. Радо ћемо му представити не само историју и постигнућа овог пројекта, већ и његову важност за Вишеград, Републику Српску и српску културу у цјелини. Андрићград није само пројекат – он је идеја, визија и доказ да се, упркос изазовима, могу створити трајне вриједности које повезују прошлост, садашњост и будућност. Уколико није у могућности да дође предлажемо да погледа видео након чега ће му визија о Андрићграду можда бити јаснија:

Пријатељи Емира Кустурице из Вишеграда

(Искра)