Сви председникови мишићи

Један видео снимак и једна слика обишли су синоћ Србију и многи грађани су заиста „занемели“. Додуше, вероватно не из усхићења и разлога због којих је овај „новогодишњи филмић“ (који се још увек у пуној верзији може видети на сајту „Преса“), направљен, замишљен и режиран. Идеја магова српског PR-а, који настоје да прате светске трендове, била је, ценим, да на крају за Србију тешке, по много чему политички и економски тегобне 2009. године, прикаже да је председник Србије Борис Тадић у топ форми – у таквој да би му збиља и многи од нас који вежбамо могли позавидети.

Ту и јесте незгода. Јер прва асоцијација на театрално, видео записом пропраћено вакцинисање нашег председника, није колико је он леп, развијен и „у форми“ (то смо ваљда већ знали?), него природно питање „Чиме ли се тај човек бави и како проводи време?“ Невоља за водећи српски PR клуб, и за председника, јесте у томе што његово појављивање у сивој поткошуљи и разоткривање тих „скривених мишића“ нема ефекат који имају оне фотографије са годишњег одмора Владимира Путина на коњу или у води, или током рибарења на северном подручју Сибира, па чак ни ефекат којима има слика Барака Обаме у јапанкама и бермудама са Хаваја. Зашто? Нису ли наши маркетиншки експерти сасвим исправно изабрали штос који се добро продаје?

Путин на коњу плени и оне који га не воле. А Обамину популарност бермуде можда неће подићи, али сасвим сигурно неће бити узрок пада његовог рејтинга. А Тадић у сивој мајци, као и исказана храброст да се пољуби са медицинском сестром у згради Председништва, некако је збиља превише – и онима који немају изграђен став о њему. Можда зато што не знамо више да ли ми то имамо председника или потецијално доброг глумца, чак у рангу Џорџа Клунија, или солидног фотомодела пред којим стоји „светла европска будућност“. А можда је наш председник требало у ствари да рекламира нову вакцину против новог грипа, само као непажљиви и пристрасни гледаоци, то нисмо схватили? Или је порука била да је „све ok“ и зато give me 5 и да идемо бре да чекамо Нову? Можда је ова Србија уморна и трома, ментално и физички исцрпљена, и без енергије и председникових мишића који нам требају за дуги европски маратон који смо тек почели да трчимо? Можда смо криви ми, а не наш председник који, како и доликује, представља оно најбоље у нама?

Иза Путина стоје дела, васкрсавање целе једне нације из мртвих. Иза Барака Обаме барем покушаји кобељања са језивом америчком економском кризом и проблемима са окончањем америчких ратова. Иза Бориса Тадића је – Борис Тадић. И сви његови мишићи, које до сада нисмо имали прилике да видимо. И један празан простор, нешто што недостаје.

Стара латинска изрека каже mens sana in corpore sano , или „у здравом телу здрав дух“. Здраво тело председника смо видели, само изгледа да нам је некако промакао тај „здрав дух“.

Али, добро, Нова година је на вратима, и хај'мо и ми да имамо храбрости коју има наш председник тј. – „пољубимо се, иако влада вирус!“. И надајмо се да ће у наредној години Борис Тадић имати храбрости за још понешто.