Švajcarski šamar Evropskoj uniji

Švajcarska će morati da ograniči broj imigranata i obnovi pregovore sa EU o slobodnom kretanju građana. To je odluka biračkog tela koje je na refendumu 9. februara 2014. jasno podržalo inicijativu “protiv masovne imigracije” pokrenute od konzervativne Narodne partije Švajcarske. Inicijativa je naišla na protivljenje svih ostalih stranaka zastupljenih u saveznom parlamentu, sa izuzetkom Lige Tićineza (Lega dei Ticinesi) i Pokreta građana Ženeve (Mouvement Citoyens Genevois).

Izlaznost od 55,8% je jedna od najvećih u poslednjih pet godina, kada sumiramo izlaznost birača na slične referendume. Biračko telo je bilo podeljeno na dva dela: 50,3% birača rekao je “da”, i sa druge strane 49,7% “ne”. Što je u brojkama razlika od manja od 20 hiljada glasova. Gledajući po broju kantona, 17 je prihvatilo, dok su 7 odbacili inicijativu.

Interesantna je činjenica da su kantoni koji su direktno “pogođeni” slobodnim kretanjem građana - kantoni sa najvećim brojem pograničnih radnika koji svakog jutra prelaze granicu kako bi došli do svog radnog mesta - Tićino sa 60 hiljada Italijana i Ženeva sa 65.000 Francuza, glasali vidno drugačije jedan od drugog, tako da imamo jedno jasno i ubedljivo “da”u Tićinu (68,2%) i ubedljivo “ne” u Ženevi (60,9%).

Inicijativa “protiv masovne imigracije” navodi da u roku od tri godine federalna vlada mora da limitira broj radnih i boravišnih dozvola, kao i godišnjih kvota za sve strance, obračunate na osnovu potreba privrede, zahtevajući da na tržištu rada prednost treba dati Švajcarcima. Ideja pokretača inicijative je suzbijanje rasta broja stanovnika, koji je u 2012. premašio osam miliona, od kojih su skoro četvrtina stranci. Porast stanovništva, zahvaljujući kontinuiranom rastu imigracije, Švajcarska nije u stanju da izdrži. Priliv stanovnika uglavnom dolazi iz EU, sa kojom od 2002. postoji ugovor o slobodnom kretanju građana. Od 80 hiljada stranih migranata u Švajcarskoj u 2013. oko 75% je iz zemalja Evropske unije.

Na tu brojku treba dodati i preko 150 hiljada “pograničnih” radnika, koji svakog dana ulaze na teritoriju Švajcarske, kao što je već navedeno u najvećem broju u kantonu Tićino i Ženeva. “Sadašnja nekontrolisana imigracija je pretnja za našu slobodu i bezbednost, punu zaposlenost, za naše pejzaže, i za našu dobrobit”, isticao je inicijativni odbor.

Nasuprot tome, druge stranke, organizacije poslodavaca, sindikati i vlada tvrdili su da imigracija i bilateralni sporazumi sa EU značajno doprinose dobrobiti Švajcarske. Takođe, navodi se da bi zabrana slobodnog kretanja građana mogla srušiti druge bilateralne sporazume sa Briselom, i na taj način izolovati Konfederaciju.

Sada kada je inicijativa postala obavezujuća za federalnu vladu, pobednička Narodna partija je odmah zahtevala da se formira radna grupa koja bi krenula sa primenom inicijative. Poraženi, stranke koje su se udružile protiv inicijative, zabrinuti su zbog posledica u odnosima sa EU, jer će biti jako teško pronaći rešenje i opciju koja će ograničiti slobodno kretanje građana, ali bez ugrožavanja bilateralnog puta.

Evropski zvaničnici ističu da ovo glasanje i odluka građana Švajcarske prete da podriju pregovore o novim sporazumima i dodatno komplikuju odnose Berna i Brisela. “Mi svakako poštujemo volju građana Švajcarske, međutim nismo zadovoljni ovim rezultatom”, reakcija je italijanskog ambasadora u Bernu Kozima Risia (Cosimo Risi), koji takođe navodi da ne misli da će biti "sankcija od strane EU, ali je izvesno da će Brisel otvoriti debatu o budućnosti odnosa sa Švajcarskom”.

Zvanična reakcija Brisela došla je iste večeri. Za Evropsku komisuju ishod ovog glasanja “kosi se sa načelom slobodnog kretanja lica između EU i Švajcarske” i Unija će ispitati implikacije ove inicijative na sledećem sastanku između EU i Konfederacije. U tom kontekstu će takođe uzeti u obzir stav švajcarske vlade po ovom pitanju. Brisel je ranije upozorio Bern da ne može da tek tako da bira stav koji mu se sviđa.