Sudija Linč i njegovo pravo

Veoma sam znatiželjan da upoznam osobu koja piše saopštenja za MUP. Naime, dan-dva posle bisera sa“crvenim kamenjem“ (koje zaista postoji, ali je ostatak nekog modnog događanja i nije u vezi sa gej-paradom), ista persona (a verujem da je ista, jer je ista i težina dokaza koji su prikazani javnosti, baš kao i logika koja je upotrebljena), obavestila je medije da su u stanu jednog od uhapšenih nađeni „duksevi sa fantomkama“, što znači da su fantomke bile prišivene na dukseve, inače bi u suprotnom saoštenje glasilo da su pronađene fantomke i duksevi. Ali, da je saopšteno da su pronađene samo fantomke, valjda ne bi delovalo dovoljno ubedljivo i zastrašujuće.

Iz ovog saopštenja može se zaključiti da su uhapšeni ponovo dokazali svoju dovitljivost i pronalazaštvo, jer su, pored toga što su farbali kamenje,u svom zločinačkom naumu prišivali i fantomke na dukseve, tako se pripremajući za rušenje demokratskog poretka u Srbiji i srpske „socijalno odgovorne Vlade“. Tim saopštenjem takođe su pozvani savesni građani da obrate pažnju na srpske teroriste, koji se lako mogu prepoznati po tome što su obučeni u dukseve sa prišivenim fantomkama, a u rukama drže crveno kamenje. Oni najpodmukliji kamenje drže skriveno u džepovima, zajedno sa šivaćim priborom kojim će prišiti fantomke na dukseve neposredno pred teroristički akt.

I dok se neupućenima čini da je ova (re)akcija vlasti histEUrična, ona je pripremana pažljivo. Zabrana patriotskih organizacija se pominjala još pre nekoliko meseci, kada je usvajan "Čankov zakon", ali javnost još nije bila dovoljno pripremljena, jer nisu bili pronađeni krunski dokazi poput crvenog kamenja i dukseva sa prišivenim fantomkama. Zbog toga je vlast u Srbiji obilazila oko ovog problema kao mačak oko vruće kaše, odnosno, u savremenijoj formulaciji, kao Šutanovac oko NATO-a.

Prilikom protesta protiv dolaska DŽozefa Bajdena (maj mesec), pitao sam jednog od inspektora u civilu, koga sam ranije znao iz viđenja, sa događanja na koje sam ja odlazio zbog patriotizma, a on zbog službe, da li će zabraniti i paradu homoseksualaca, kao što su zabranili i naš protest. "Zabranićemo, jer postoji visoki bezbedonosni rizik", odgovorio je. Takođe mi je rekao da sa "1389" nikada nisu imali probleme. Znači, vlast u Srbiji je još pre četiri meseca donela odluku da zabrani "Povorku ponosa", a u međuvremenu je "1389" od neproblematične organizacije postala srpka Al-kaida. Čekao se samo pravi trenutak da se ubiju dve muve jednim udarcem – likvidacija patriotskih organizacija i izlazak iz neugodne pozicije, pošto su organizatori "Povorke ponosa" zahtevali da im se u defileu pridruže ministri i predsednik. Učinili bi to prozvani i pozvani bez oklevanja, samo da nisu procenili da bi im taj potez mnogo više odneo nego doneo glasova na sledećim izborima.

A opet, sve je ovo samo deo operacije demokratskih oslobodilaca, da se Srbija oslobodi i demokratije i slobode. Sinhronizovano se odvija i pokoravanje medija. U vezi sa tim, javnost sa pravom očekuje da agilni i preduzimljivi Tomo Zorić sve medije koji su objavili vesti o crvenom kamenju i fantomkama sa duksevima potpraši novousvojenim kaznama, s obzirom na to da su preneli neistine, kao i da u ime oštećenih, odnosno pripadnika "Obraza" i "1389", ali i po službenoj dužnosti, podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u MUP zbog širenja lažnih vesti.

Divljem Zapadu je bio dovoljan jedan sudija Linč. U demokratskoj Srbiji nikada ih nije dosta. Eto petog i najvažnijeg stuba koji podupire i na koji se oslanja vlast u Srbiji: preki sudovi zasedaju i presude se izriču. Streljanja (za sada) neće biti, jer su socijalno odgovornim i demokratskim vlastima u Srbiji ljudi najbitniji. Streljački vodovi pucaju (za sada) saopštenjima, obaveštenjima, intervjuima i presudama.