Šta se krije iza pretnji Prištine?

Beogradski list “Danas” preneo je izjavu Bajrama Redžepija, Ministra policije Kosova da je vlada u Prištini spremna da, ako zatreba, oružano interveniše u slučaju otcepljenja opština sa većinskim srpskim življem na severu Kosova: “Vlada Kosova je, u slučaju eventualnog proglašenja nezavisnosti opština na severu ili njihovog pripajanja Republici Srbiji, spremna da svoj teritorijalni integritet brani i oružano.” [1]

Redžepi je navodno u izjavi za Prištinski list “Ekspres” demantovao da je uopšte i pominjao oružje: “Oružje nikada nisam pominjao”. Pomenuti ministar “Vlade Kosova” izjavio je i kako je: “Normalno za nas da branimo naš suverenitet pravnim sredstvima”.

S druge strane, B92 je preneo sledeću informaciju: „na pitanje novinarke lista “Danas”: “Da li je Vlada Kosova spremna i da oružano reaguje u slučaju proglašenja nezavisnosti opština na severu, odnosno ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kosova?", Bajram Redžepi je odgovorio: “Svakako”.

Uprkos kontroverzama, činjenica je da je značaj ove izjave veliki i to pre svega u psihološkom smislu. Redžepijeva izjava predstavlja “reakciju” Prištine na tzv. “fantomsku rezoluciju” kako se deklaracija bez autora o autonomiji opština na Severu Kosova naziva u Vladi Republike Srbije.

Tim povodom Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da: “Redžepi koristi nekakvu fantomsku deklaraciju, čiji se autori čak ni ne znaju, da ponovi svoje stare pretnje Srbima na Severu. Podsetiću na njegovu raniju izjavu da će poslati specijalne jedinice policije na Sever Kosova. Jasno je da se iza ovih njegovih izjava krije ambicija takozvane kosovske vlade da promeni realno stanje stvari na terenu. Svako ko želi mirno i kompromisno rešenje mora da se zabrine nad ovakvim najavama koje predstavljaju zveckanje oružjem. [2]

Bajram Režepi je preko “Koha ditore” najavio da će Priština, koja je već razgovarala s predstavnicima država članica Kvinte (SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Italija), „pratiti situaciju i biće, u dogovoru s međunarodnom zajednicom, spremna da reaguje, ukoliko ta stvar bude napredovala“. Redžepi je ocenio da „pretnje“ i „provokacije“ u vidu najava da su Srbi na severu Kosova spremni da proglase nezavisnost dolazi iz Demokratske stranke Srbije.

Slobodan Samardžić je reagujući na ove optužbe za list „Danas“ upozorio da je: „Ta fantomska deklaracija kojoj se na zna autor mutna, politički rizična stvar i velika ujdurma. Ko to radi, radi o glavi kosovskim Srbima i državnim interesima Srbije na KiM. Zahtev da se pored postojeće Skupštine zajednice opština AP KiM pravi nova institucija je krajnje destruktivan. Nema ni govora da DSS ima bilo kakve veze s tim, niti treba komentarisati deklaracije bez autora.

Osim toga, Samardžić je izjavio kako je: “Sever KiM samo geografski i meteorološki pojam i da je njegovo pominjanje u svakom drugom kontekstu bilo u privremenim institucijama samoproglašene kosovske države ili u Beogradu manipulacija, jer je ceo KiM deo Srbije po Rezoluciji 1244 SB UN i da je pravo pitanje zbog čega glavni lobista nezavisnog Kosova, Morton Abramovic, svuda protura priču o mogućoj intervenciji“. Da podsetimo, pomenuti Abramovic bio je savetnik albanske delegacije tokom pregovora u Rambujeu tako da nije čudno da se njegovo ime ponovo pominje i u ovom kontekstu.

Kako navodi list Vreme [3] “bivši diplomati i eksperti u Americi se mogu iznajmiti za lobiranje, ali je činjenica da Abramovic ne spada u ljude čije se usluge mogu kupiti novcem – on je igrač mnogo većeg formata. Reč je o vrhunskom stručnjaku za spoljnu politiku – pogotovo za Balkan i Aziju – sa izuzetno dobrim vezama u svim granama američke vlasti. Do skora je bio na čelu Karnegijeve fondacije za međunarodni mir, a nakon toga je prešao u američki Savet za međunarodne odnose, u svojstvu starijeg saradnika. Iza sebe ima tridesetogodišnju diplomatsku karijeru, mestimično "presečenu" poslovima vojnoobaveštajne prirode.”

O kakvom se “igraču” radi predstavlja upravo pomenuti primer političkog pritiska na Srbiju koji dolazi sa Zapada u vidu nekih “fantomskih deklaracija” koje samo mogu doliti ulje na vatru na već, više nego osetljivu, situaciju na Kosovu. Pomenuti Abramović samo je mali točkić u čitavoj propagandnoj mašineriji SAD koja služi za fabrikovanje lažnih povoda za buduće sukobe i “humanitarne” intervencije.

Na žalost, rešenje kosovskog pitanja nije ni blizu što se vidi na osnovu ovih psiholoških pritisaka i propagandnih probnih balona koji samo služe da testiraju volju Srbije i spremnost da se brani njen teritorijalni integritet što sve doprinosi daljoj destabilizaciji bezbednosne situacije koja svakako odgovara brojnim stranim faktorima.