Srbija u državnoj krizi – bilo je samo pitanje dana kada će Vučićeva medijska mašinerija zakazati

Glavna politička posledica sinoćnih demonstracija u Beogradu je da Vučić više ne može lako da potpiše tzv. „sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum“ o Kosovu. To će ugrozitinjegov status jakog čoveka u Srbiji što će oslabiti njegove pozcije kod zapadnih vlada. On je podršku od EU (tj. Nemačke) i SAD dobjao zbog toga što su oni smatrali da svoje spoljnoplitičke ciljeve na Balkanu mogu realizovati samo osloncem na jakog autoritarnog lidera. Prozapadna opozicja je bila suviše slaba da bi oni na nju mogli da računaju. Zbog toga su i oborili Tadićev režim i doveli Vučića. On je, da bi došao na vlast, sklopio pakt sa đavolom u nadi da će ga prevariti. Obećao je i Angeli Merkel da će priznati Kosovo i Putinu da neće. Vučić je pogrešno mislio da i u međunarodnim odnosima može da se ponaša kao u unutrašnjoj politici i da besomučno laže. Demonstranti u Beogradu saterali su ga u ćošak.

Bilo to nekome milo ili ne, Kosovo je osnovno političko pitanje u Srbiji. Ne samo zbog toga što su u njemu koncentrisani interesi velikih sila. Radi se značajnom delu teritorije na kome i dalje živi znatan deo srpskog stanovništva i koji ima veliki kulturni i religiozni značaj. Verovatno nije slučajno da su upad u Skupštinu izveli pripadnici desničarskih organizacija. Njihov cilj je bio da izazivanjem nereda spreče da na predstojećim pregovorima u Briselu Vučić da nove ustupke. Pogrešno je rezonovanje da je upad bio samo proizvod manipulacije domaćih tajnih službi kako bi se protest kompromitovao. U državi koja se raspada deluju i brojene strane službe koje su organizovanije i sposobnije od domaćih koje verovatno u dobroj meri i kontrolišu. Sigurno je da Bata Gašić nije Aleksandar Ranković.

Od početka je bilo jasno da jedan korumpirani sistem ne može da izađe na kraj sa ozbiljnom zdravstvenom krizom. Ceo javni sektor u Srbiji je uništen partijskom upravom

Od početka je bilo jasno da jedan korumpirani sistem ne može da izađe na kraj sa ozbiljnom zdravstvenom krizom. Ceo javni sektor u Srbiji je uništen partijskom upravom i institucije više nisu u stanju da obavljaju poslove zbog kojih su osnovane. Opijen svemoći Vučić nije uočio da mu se sistem kruni. I pored svih pritisaka izlaznost na izborima u Beogradu bila je 35 posto. Iz pobune studenata nije izvukao nikakvu pouku. Osim toga, tom prilikom pokazao je slabost, posle ne preterano velikog pritiska odmah je promenio svoju odluku. Zatvaranje studentskih domova i sa epidemiološke tačke gledišta nije bilo opravdano. Kada je epidemija počela da se širi u SAD naučnik sa Jela Dejvid Kac upozoravao je da ne treba raseljavati studentske kampuse jer će zaražni studenti razneti virus po celoj zemlji. To pokazuje koliko je tobožnja „struka“ nevažna u formulisanju epidemiološke strategije u Srbiji. Lekari iz kriznog štaba nepovratno su kompromitovani. Posle niza skandala, posebno sa lažiranjem podataka o broju zaraženih i preminulih, njima više niko ne veruje. 

Izvesno je bilo i da će u jednom trenutku Vučićeva medijska manipulacija otkazati. Korona je ogolila sistem, nezadovoljstvo je poraslo tako da organizovani botovi više nisu mogli da pokriju bunt ljudi na društvenim mrežama

Izvesno je bilo i da će u jednom trenutku Vučićeva medijska manipulacija otkazati. Korona je ogolila sistem, nezadovoljstvo je poraslo tako da organizovani botovi više nisu mogli da pokriju bunt ljudi na društvenim mrežama. Tako se uvek događalo. Pred pad nacističkog režimau Nemačkoj kružio je sledeći vic: „Trkale se dve vaške s jednog kraja Gebelsovih usana na drugi. Pobedila je ona koja je išla oko glave, to je kraći put“.Ekonomista Jozef Šumpeter govorio je da se ne može lagati večito, ali može dovoljno dugo da bi se napravila nepopravljiva šteta.

Poznata je izreka Lorda Aktona da svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsloutno. Problem je, međutim, i u tome što apsolutna vlast otupljuje reflekse diktatora i čini ga nesposobnim da analizira političke prilike, uočava promene i da adekvatno reaguje. Vučić više ne može da vlada na stari način, a drukčije ne zna. Ne može se od njega očekivati da će promeniti svoj politički pristup. Osim toga, njegov aparat vlasti sastavljen je od nesposobnih korumpiranih kadrova koji nisu pravi političari nego klimoglavci. Oni će se prvi razbežati čim vide da su kola krenula nizbrdo.

Situacija u kojoj se nalazimo je komplikovana. U Srbiji ne postoji organizovana opozicija sa alternativnim programom koja bi mogla da preuzme vlast i vrati stvari u normalu. Zato postojeća politička kriza lako može prerasti u krizu države. Moguće je da narednih dana sve protivrečnosti eksplodiraju. Vlada u Beogradu već odavno ne kontroliše situaciju u Raškoj oblasti (Sandžaku) gde je epidemija takođe izazvla bunt stanovništva zbog neorganizovanosti zdravstvenog sistema. Da stvar bude još gora, tamo postoji teški politički sukob između bošnjačkih političara Jajića, Zukorlića i Ugljanina. Na jugu u opštinama sa albanskom većinom postoje neskrivene separatističke tendencije. Upravljačka nesposobnost države može obnoviti autonomaški pokret u Vojvodini koji je bio skoro zamro.

Vučić više nema političku priču kojom i dalje može obmanjivati narod. Noćašnja policijska brutalnost samo će još više povećati nezadovoljstvo

Lekari kažu da nekoliko malih bolesti koje pacijenta pogode u isto vreme za njega mogu biti smrtonosne. Širenje nemira po celoj Srbiji paralisalo bi represivni aparat.

Odavno je poznato da se ne može vladati samo silom, druga sredstva su ubojitija. Platon je tvrdio da naratori vladaju svetom. Vučić više nema političku priču kojom i dalje može obmanjivati narod. Noćašnja policijska brutalnost samo će još više povećati nezadovoljstvo. Taljeran je govorio Napoleonu da se sa bajonetima može sve učiniti samo se na njima ne može sedeti. Napoleon je pored sebe imao jednog od najvećih evropskih političara svog vremena, a Vučić ima Nebojšu Stefanovića.

(Autor je politikolog iz Zrenjanina)