Slučaj službenika Jukoma

Za razliku i od nekih kriminalaca koji poštuju sudove u ovoj zemlji, čudnovato udruženje građana pod nazivom "Komitet pravnika za ljudska prava" (skraćeno – JUKOM, a ono JU ostalo im je od "Jugoslovenski", kako su se zvali na osnivanju), nema nameru da poštuje najvišu srpsku pravosudnu instancu. Vrhovni sud Srbije, naime, presudio je u korist Aleksandra Tijanića, direktora RTS-a, po tužbi koju je on pokrenuo protiv JUKOM-a zbog knjige "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića". VSS je odlučio da JUKOM mora da prestane sa distribucijom spornog izdanja, kao i da Tijaniću isplati 200.000 dinara na ime odštete.

Takva presuda jeste kontroverzna, jer može da implicira, barem što se nas laika tiče, da javne ličnosti mogu da menjaju stavove i mišljenja kad god im se prohte, a da niko ne sme da skreće pažnju na njihovu nedoslednost, pukim podsećanjem na to šta su nekada govorili i radili. Ali, knjiga "Slučaj službenika Tijanića" nije puki podsetnik na to šta je sadašnji direktor RTS-a govorio i radio u prošlosti. Jeste da su u knjizi navedeni mnogobrojni Tijanićevi citati i izvodi iz njegovih objavljenih tekstova, ali se stavljaju u kontekst koji može biti vrlo neprijatan, čak i osuđujući, po autora, a koji on sam možda nije imao na umu kada je originalno pisao svoje "rane radove".

Na primer, Tijanićev boravak u Banja Luci i njegov angažman u tamošnjim "Nezavisnim novinama", krajem devedesetih, u knjizi su predstavljeni na način koji baš i ne odgovara stvarnosti. Igrom slučaja, u ono vreme, prilično redovno čitao sam čitao taj nedeljnik. Samim tim i Tijanićeve kolumne. Vrvele su od napada na Slobodana Miloševića (koga je autor nazivao Velikim Tigrom). Što bi, u neku ruku, moglo da posluži JUKOM-u kao idealan primer kako se Tijanić ponaša prema nekadašnjim saradnicima i istomišljenicima. Ali, JUKOM nije uzeo te Tijanićeve kolumne pa ih poredio sa njegovim izjavama o Miloševiću dok je bi ministar informisanja. Naprotiv, u JUKOM-ovoj knjizi, Tijanićev rad u "Nezavisnim novinama" predstavljen je kao početak priprema za likvidaciju Zorana Đinđića! Umesto silnih tekstova u kojima se Tijanić rugao tadašnjem predsedniku SRJ, Jukomovci su u knjigu, uz sopstvene i vrlo negativne komentare o Tijaniću, uneli samo one tekstove u kojima je Tijanić napadao Đinđića, a u njima posebno istakli one koji, tako sami za sebe, nekog neupućenog zaista mogu da navedu na zaključak da se Aleksandar Tijanić, odmah posle petog oktobra, bacio na zajednički posao sa Zvezdanom Jovanovićem.

Dakle, JUKOM nije objektivno analizirao Tijanićev rad u "Nezavisnim", već su iz njegovog bogatog opusa u tom časopisu upotrebili isključivo ono što im je odgovaralo kako bi dokazali da je direktor RTS-a povezan sa kriminalnim krugovima, i to baš onim koje stoje iza atentata na srpskog premijera 2003. godine.

Sličnu manipulaciju izveli su i sa drugim segmentima Tijanićeve karijere. Na primer, od njegovih redovnih kolumni u "Građaninu", dnevnom listu čiji je bio glavni i odgovorni urednik, takođe su izabrali samo delove koji su im odgovarali i koji, izdvojeni, mogu da naprave drugačiju sliku od realne.

Ukratko, "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića" zaista je mogao da zaliči sudijama Vrhovnog suda Srbije na zlonameran pamflet, namenjen blaćenju jednog čoveka. I kao takvog, VSS mogao je da ga zabrani, a njegove autore kazni, jer su uvredili jednog čoveka. I time VSS nije štitio jednog čoveka, nego jedan zakon, koji sve građane ove zemlje štiti od kleveta i laži.

Ruku na srce, ne bi bilo nelogično ni da je VSS presudio drugačije. Nažalost, u javnim raspravama u Srbiji čuju se i mnogo teže kvalifikacije od onih koje su o Tijaniću napisali Jukomovci, pa ne bi bilo nikakvo čudo ni da je Vrhovni sud odlučio da "Slučaj službenika" ipak ne izlazi iz okvira zakona. Samo, da li bi tada strana koja je izgubila spor – u tom slučaju Tijanić – mogla da odluči da ne posluša odluku suda? Ne bi, normalno, pošto Tijanić u takvom raspletu ne bi mogao apsolutno ništa da uradi, osim da poštuje presudu.

JUKOM je, međutim, u poziciji da se ogluši o VSS, što su i najavili da će uraditi. Niti će, kažu, platiti Tijaniću 200.000 dinara, niti će prestati da štampaju i distribuiraju "Slučaj službenika".

To što takva reakcija stiže iz NVO koja je među najglasnijim braniocima ugleda Haškog tribunala, predstavlja vrhunsko licemerje. Običan čovek ne može da se ne seti koliko su Jukomovci napadali čak i komentarisanje odluka Haškog tribunala, a kamoli da se neko još usudio da presude Tribunala ne poštuje. Iako su haške presude mnogo često mnogo kontroverznije nego ova koju je VSS doneo po Tijanićevoj tužbi, JUKOM ne samo da nikada nije digao glas protiv haške nepravde, već je zlokobno vređao svakoga ko je svoj glas dizao. A da ne pričamo o tome što se Vojislavu Šešelju u Hagu permanentno krše ljudska prava, a Komitet pravnika za ljudska prava nijednom ga nije uzeo u zaštitu, iako je on državljanin zemlje u kojoj je registrovan i JUKOM.

To što takva reakcija dolazi od grupe pravnika, predstavlja uvredu onim školama koje su ih odškolovale i onim komisijama pred kojima su polagali pravnički ispit.

Ali, ovde ima nečeg mnogo opasnijeg od licemerja i uvrede. Pravnik koji se protivi Vrhovnom sudu države čiji je građanin, prestaje da bude pravnik i postaje revolucionar. Zato bi JUKOM ubuduće trebalo tretirati kao udruženje revolucionara. A zna se šta to znači u ozbiljnim zemljama: da kojim slučajem neki pravnički komitet u Americi odbije da posluša odluku tamošnjeg Vrhovnog suda, momentalno bi okončali karijere, a njegovi članovi bi možda imali priliku da upoznaju Gvantanamo iznutra!

U danima kada Druga Srbija grmi kako je država popustila pred "huliganima" i "fašistima" koji su hteli da spreče "Paradu ponosa", lako je propustiti udar na državu koji izvodi JUKOM. Ali, odgovor zvaničnih organa na gest Biljane Kovačević-Vučo i njenih revolucionara, pokazaće pravu spremnost Srbije da postane ozbiljna država.