Rusija pred novom pretnjom - Ukrajina ulazi u NATO?

Ukrajinski parlament (Rada) izglasao je velikom većinom ukidanje neutralnosti zemlje. Ukrajina je pod navodnim pritiskom Rusije usvojila neutralnost 2010. godine. Status neutralnosti onemogućavao je Ukrajinu da se priključi drugim vojnim savezima. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je nacrt zakona o ukidanju neutralnosti parlamentu uputio 19. decembra. U objašnjenju nacrta zakona Porošenko je izjavio: „Status neutralnosti Ukrajine pokazao se kao neefikasan u kontekstu odbrane zemlje od strane agresije i pritiska. Činjenica da se Ukrajina nalazi u sivoj tampon zoni između moćnih sistema kolektivne odbrane na duže staze je dodatni izazov za našu zemlju".[1]

Ovom svojom izjavom Porošenko je istakao suštinsku poziciju aktuelne vlasti u Kijevu. Ukrajinska vlast Rusiju doživljava kao neprijatelja i agresora i to je razlog zašto Porošenko hoće u NATO pakt. Ono što Porošenko naziva „sivom zonom“ jeste zapravo štit kojim se Rusija brani od NATO pakta, koji je vođen Amerikom postao sve agresivniji prema Rusiji. Zapadne obaveštajne službe su iscenirale događaje na Majdanu tako da su direktno odgovorne za rušenje legitimne vlasti i proruski nastrojenog Janukoviča. Zapad je svestan koliki značaj za Rusiju ima Ukrajina. Ukrajina je predstavljala neophodnu dubinu teritorije kojom bi se Rusija branila u slučaju agresije NATO pakta.

Ukoliko Ukrajina uđe u NATO, što i jeste cilj zapadnih sila i NATO pakta, Rusija gubi neophodnu stratešku dubinu teritorije. Ona će biti opkoljena NATO državama i strateški naći će se u teškoj poziciji. Ukoliko NATO još jednom izađe na ruske granice, Rusija bi se mogla osetiti ugroženom i povući poteze koji bi doveli do nesagledivih posledica. Međutim, Zapad kao da želi da namerno isprovocira Rusiju da ona prva reaguje. Ukoliko Ukrajina postane punopravna članica NATO pakta, to će značiti razmeštaj vojnih snaga na njenoj teritoriji, što će predstavljati veliku i ozbiljnu pretnju Moskvi. Rusija je nesporno shvatila strategiju NATO pakta i jedino pitanje koje se postavlja glasi šta će ona učiniti tim povodom.

Zapad je bio mnogo aktivniji tokom ukrajinske krize, dok se Moskva držala donekle pasivno. Ta pasivnost je Rusiju skupo koštala. Ona je ostala bez Ukrajine. Zapad je Rusiji oduzeo strateški najvažnijeg saveznika koji je bio neophodan štit prema Zapadu. Postavlja se pitanje istoka Ukrajine. Sada je zima, ali već na proleće će sasvim sigurno početi ofanziva kijevskih snaga protiv Donbasa.

Amerika naravno, zato što je to u njenom interesu, doliva ulje na vatru time što je usvojila zakon koji se odnosi na isporuku oružja ukrajinskoj vojsci. Amerika će snabdeti vojsku režima oružjem tako da možemo očekivati samo eskalaciju sukoba. Ukoliko Rusija učini isto, Zapad će pojačati sankcije i dodatno je optuživati, ali Moskva mora da pomogne borcima Donbasa zato što oni ne brane samo sebe, već brane i ruske vitalne nacionalne interese. Kao što smo rekli, Rusija nikako ne sme da dopusti da NATO dođe na njene granice jer ona time gubi stratešku dubinu koja joj je preko potrebna za odbranu.

Ukoliko Donbas sledeće godine padne, čitava ukrajinska teritorija, osim Krima, biće na raspolaganju NATO paktu, što će kad tad izazvati sukob nezamislivih razmera između Zapada i Istoka. Zapadne granice Rusije su ugrožene i ona mora nešto učiniti po tom pitanju. Verovatno je da će ruska vojska aktivnije pomoći borcima Donbasa ukoliko dođe do velike ofanzive kijevskih snaga jer je Moskvi potrebno da ima predstražu, odnosno štit koji će braniti njene zapadne granice.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev je objavio na svom fejsbuk profilu da će ukrajinsko odustajanje od statusa neutralnosti da bi Kijev eventualno ušao u NATO za posledicu imati odgovarajuću reakciju Rusije. Ruski predstavnik u OEBS-u Andrej Kelin izjavio je da je ukrajinsko odustajanje od statusa neutralnosti neprijateljski korak prema Rusiji: „To je jedan neprijateljski korak prema nama. Ovaj politički smer će samo zaoštriti odnose", istakao je Kelin. Sledeća godina će biti veoma „vruća“ kada je u pitanju strateško zaoštravanje odnosa između Rusije i SAD.

Rat u Ukrajini će se sigurno nastaviti, što će za posledicu imati veliki broj civilnih žrtava, ali Rusija ne sme da ostavi istok Ukrajine nebranjenim. Rusija će biti na velikom gubitku, a njene baze na Krimu naći će se u strateškom okruženju trupa NATO pakta ukoliko Ukrajina sledeće godine pristupi NATO savezu, a sve nam govori da je to vrlo verovatno.