Referendum u RS: odgovor na pritiske

Nema sumnje da je u pravu premijer Srpske Milorad Dodik kada kaže da odluku o referendumu u ovom entitetu ne donosi on, niti njegova vlada ili stranka kojom rukovodi, pa ni Narodna skupština RS, koja bi to trebalo u zakonskoj formi da oblikuje, već upravo visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, koji izlazi iz okvira svojih nadležnosti, pa poništava regularno donesene parlamentarne akte i nameće sopstvene neutemeljene odluke.

Incko je, kao što se zna, visoki predstavnik i šef Kancelarije OHR u BiH. On je ovlašćeni tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma, što mu niko ne spori, i u mogućnosti je da koristi  bonska ovlašćenja. Međutim, šef OHR daje sebi i ona prava kojih nema ni u Dejtonskom sporazumu, ni u rezolucijama SB na koje se poziva, ni u bonskim ovlašćenjima, za koje inače pravni stručnjaci u Republici Srpskoj smatraju da su nelegitimna.

Neka gospodin Incko pomene bar jedan član iz Dejtonskog sporazuma, iz bilo koje rezolucije Saveta bezbednosti UN ili dokumenta u kome su precizirana bonska ovlašćenja koja mu daju  pravo da poništava regularno donesene akte u parlamentu i nameće sopstvene odluke i zakone u obliku obavezujućih akata. Napomene u tom smislu čule su se više puta i u Vladi i u Narodnoj skupštini RS i među pravnim ekspertima iz te oblasti, ali zvaničnog i pravog odgovora nikad nije bilo. OHR istrajno radi po svome, ne obazire se na primedbe iz Republike Srpske, a za javnost daju šablonizirano, groteskno saopštenje. Jednostavno kažu: OHR nikad ne komentariše svoje odluke. I na tome se sve i završi: zvaničnog razjašnjenja nema. Ali ima pretnji da se to što je naloženo mora izvršiti – inače slede sankcije.

Korektan partnerski odnos između vlasti u RS i nekih bitnih predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini očigledno ne postoji. Sve što se želi novo i drugačije nego što je sada u BiH – počev od uspostavljanja državnih agencija, javnih servisa i korporacija do promene Ustava BiH i kompletnog ustrojstva državne uprave, zakonodavne i izvršne vlasti – krsti se reformama i dovodi u neposrednu vezu sa evroatlantskim integracijama. U svemu tome mnogo je uslovljavanja. Od Bosne i Hercegovine i njenih državotvornih jedinica traži se da harmonizuju odnose i deluju funkcionalno, što je kao načelo i princip u redu, ali konkretni potezi visokog predstavnika i OHR ponekad imaju upravo suprotan efekat: umesto harmonizacije javlja se kriza odnosa, nepoverenje, odbojnost, verbalna konfrontacija. Pa se u skupštinskim i izvršnim telima stvaraju nepotrebne blokade i podele.

Jedan od svežih primera za takve kontraefekte je nedavna odluka Valentina Incka da produži mandat stranim sudijama i tužiocima u Bosni i Hercegovini, iako su Vlada i Skupština RS bili izričito protiv. I umesto da se pažljivo razmotri i prihvati argumentacija jednog entiteta (i naroda u njemu) koji nije zadovoljan dosadašnjim radom stranih sudija i tužilaca u BiH, visoki predstavnik koristi svoja ovlaštenja i nameće odluku o produžetku mandata.

Postavlja se pitanje da li je Republika Srpska dužna da se bez pogovora povinuje ovakvoj odluci pojedinca, makar to bio zvanični predstavnik međunarodne zajednice,ako proceni i argumentovano dokaže da je to na njenu štetu?

Visoki predstavnik i Kancelarija OHR u Sarajevu dosta dugo i prilično uverljivo pokazuju odbojnost prema Republici Srpskoj i njenim institucijama. To najbolje pokazuje veliki broj neregularno prenesenih entitetskih nadležnosti na nivo državnih organa, broj nametnutih odluka i smenjenih kadrova, što je sve skupa otvaralo put ka centralizaciji zemlje. A to nije opredeljenje i interes Republike Srpske.

Iz tog ugla posmatrano Milorad Dodik je potpuno u pravu: odluka njegove vlade da u Narodnoj skupštini RS pokrene proceduru za donošenje zakona o referendumu i građanskoj inicijativi dolazi kao rezultat nastavljenih pritisaka na RS i nametnutih odluka OHR.

Ali, kako zaštititi interese RS i na koji način reagovati?

Naravno, dobro je što o tako vitalnim pitanjima za ovaj entitet postoji usaglašen pozitivan stav srpskih političkih stranaka,njihovih lidera, poslanika i ministara, ali bi bilo još bolje ako bi se na jedan demokratski način, kakav je referendum, videlo šta o tome misli i šta poručuje narod u Republici Srpskoj.

Da sve te učestale priče o referendumu ne dolaze slučajno videli smo i iz izjave ruskog ambasadora u BiH gospodina Aleksandra Bocan–Harčenka, koji je proteklih dana posetio Banju Luku.

„Da nije bilo odluke visokog predstavnika o stranim sudijama i tužiocima, ne bi bilo ni ove priče o referendumu u Republici Srpskoj. Nadamo se da će naši parteri, a pogotovo visoki predstavnik, razumeti da moraju promeniti način delovanja, ukoliko žele stabilnost u BiH. Najbolji način jeste da se ukinu bonska ovlašćenja, zatvori OHR i omogući dolazak misije EU, koja će koristiti sasvim druge mehanizme za rešavanje problema u BiH“ - naglasio je Bocan-Harčenko za Pres RS.  

Ambasador je takođe napomenuo da upotreba bonskih ovlašćenja još od proleća prošle godine stvara napetosti i produbljuje krizu u BiH.

Na kraju da kažemo da je za sada reč samo o predlogu zakona o referendumu i građanskoj inicijativi u RS. U izjavi za medije Zoran Lipovac, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi RS, napomenuo je:

„Zakon je tehničke prirode. Određuje kako se sprovodi referendum u Republici Srpskoj, koji su organi za sprovođenje, kakva je zaštita prava, način glasanja i ostalo. On ne sadrži ništa što može biti sporno, odnosno ne sadrži referendumsko pitanje, kao ni o čemu se može, ili ne može glasati.“