Potrošačka korpa ima rupu

Iz Evropske unije stiže depeša da nam potrošačka korpa ima rupu. Po standardima koji važe u Evropskoj uniji (koja nema alternativu), mestu svih naših nada, vlast dobi packu (jednu od mnogih, da ne pominjemo pravosuđe koje je pravi šamar), a građanima se otvoriše informatvne oči. Naša potrošačka korpa, brižno je udešavana i usaglašavana (smanjivana) sa potrebama vlasti, radi prikazivanja optimističke vizije položaja i perspektive Srbije i naroda koji u njoj živi. Evropa nam saopšti da u našoj potrošačkoj korpi fali trećina proizvoda (iscurelo kroz informativnu rupu) koji su normalni za život u normalnoj državi. To smo nekad imali, ali zbog potreba bivših i sadašnjih režima korpa je lagano imala sve manje artikala, a sa tim naravno bila je i znatno jeftinija, i STATISTIČKI dostupnija sve tanjem buđelaru porodica koje žive u Srbiji. Prost zaključak je da nas je naša vlast, preko ovlašćenog izveštača Republičkog zavoda za statistiku, laže namerno za 30% koliko je naša korpa manja od evropske. Kako je ovlašćeni (dobro plaćeni) Zavod za statistiku mesto od koga počinje svako ozbiljno planiranje, i sagledavanje svih efekata privredne i druge politike koju vodi izvršna vlast, to se da predpostaviti da je u interesu te vlsti da manipuliše statističkim podacima (verovatno videli od Grčke, ili je možda bilo obrnuto) i načinima na koji se do tih podataka dolazi. Tako je sasvim sigurno da i cifra od 600.000 građana koji žive ispod granice siromaštva, veoma rastegljiva i zavisi koja je visina letvice i kako se pravi za tu priliku. Broj nezaposlenih nekako stalno nam se vrti oko 750.000, a čak i vlasti izuzetno naklonjen RTS, pre neko veče reče da je ta cifra verovatno duplo veća. Poslednjih nekoliko godina smo svedoci kako skoro svake godine Zavod za zapošljavanje menja pravila ko je nezaposlen, sigurno sa ciljem da ih STATISTIČKI bude što manje, kako bi se prikrilo stvarno stanje (dvesta šezdeset hiljada izgubilo posao, opet po podatcima onog Zavoda) posle gromoglasno najavljivanog zapošljavanja petsto, pa onda dvesta, pa onda nekoliko desetina hiljada novo zaposlenih građana, i naravno „uspešne“ privredne politike koja je sve to pratila. Koliku knedlu u grlu mora da proguta (i zbog čega) činovnik pomenutog Zavoda koji napiše da u Srbiji ima sto dvadeset hiljada gladne dece, a svestan je da je taj broj bar triput veći? Daleko bi nas odvela priča o svim STATISTIČKIM podvalama kojima smo izloženi u cilju veličanja uspeha vladajućih stranaka i potvrde kako smo zemlja privrednih čuda koju Kriza ne može dotaći, i kojoj je to razvojna šansa, a potom i kako smo lako i brzo pre svih iz te krize izašli i počeli lagani rast, koji će dovesti opet do frapantno povećanog zapošljavanja. Sve zahvaljujući opet uspešnoj nezamenljivoj sadašnjoj vlasti.

Može li ovo da bude normalno i da pored građana Srbije prođe nezapaženo? Nekad u početku prolazilo, jer je u narodu (većem njegovom delu) probuđeni petooktobarski optimizam (vatra) živeo i buktao. A bogami bio je i potkrepljen novcem od RASPRODAJE svega što je vredelo, a izgrađeno predhodnih decenija. To je narod uredno krckao (privilegovani su gutali), al' nije dugo trajalo. Uporedo sa tim naša vlast posegnula je za svekolikim zaduživanjem (kreditima, trenutno možemo samo skupim komercijalnim) i to je održavalo sada već samo žišku od onog petooktobarskog plamena. Izloženi medijskom bombardovanju o svakolikim i svakovrsnim uspesima vlasti koje su nam se menjale zadnjih desetak godina (a recept je iz predhodnih desetak), narod je „prihvatao“ Pravi put i išekivanje bolje (koja nije komunistička) budućnosti koja je eto na dohvat ruke.

Tadić je već pre predsedničkih izbora 2008. govorio da narod ne zna šta se iza brda valja! A zašto ne reče? Ne bi bio izabran. Dinkić se hvali (ili dobija poene kod Tdića) da je on svojom akcijom (prevarom!?) doneo bar 400.000 presudnih glasova. Sadašnji podpredsednik i višegodišnji „čuvar“ najvećeg dela narodnog novca je svojom SVESNOM laži o 1000 eura po akciji, prvo naveo birače da se upišu u biračke spiskove, i onda naravno glasaju za onoga ko će im isplatiti obećane pare. To je onda omogućilo Tadiću da sa 130.000 glasova više pobedi. Đelić je odlučno izjavio (B92) da su oni znali za krizu koja dolazi, ali nisu smeli da kažu jer bi izgubili izbore, a potom su morali da pozovu MMF da narodu saopšti pravo stanje stvari u srpskom finansijskom sektoru i bezpogovorno prihvati aranžman koji je zamrzao sve po Srbiji. Oni naravno nisu mogli odmah posle izbora 2008. to da kažu, jer bi bilo suviše uočljivo da su namerno izbegavali istinu. No da stvar o prevarama bude kompletna treba pomenuti i sadašnjeg prvog zamenika predsednika Vlade Dačića koji je hladno, navodno u cilju „viših interesa“ obmanuo svoje glasače, jer je postupio suprotno od onoga što je govorio u predizbornoj kampanji sa kojom je ušao u Skupštinu. Viši interesi sada isporučiše svoju cenu narodu u vidu svega što se sada dešava i vidi oko nas. No nije važno ionako: „Onome kome je stalo do morala u politici neka ide... “