Politička renta ministra kulture

Gotovo svakodnevno u našoj javnosti možemo naći mnogobrojne perimere koji nam jasno ukazuju na različite oblike sprege između državnih struktura i tzv. uspešnih tajkuna i bizmismena. Nije to više samo dokaz sve raširenije korupcije u našem razorenom društvu, već je i to očiti znak da je delovanje partijske države nezaustavljivo i da je upravo ona glavni generator različitih oblika korupcije.

A demokratija ne može da funkcioniše i deluje ako nema stalno aktivnu i delotvornu javnost koja je jedna od najsnažnijih kontrolnih mehanizama vlasti i čuvar osnovnih moralnih i demokratskih ideala i načela.

I najočigledniji primeri zloupotrebe državnih fondova ili tendera u ostvarivanju ogoljenih interesa partijskih funkcionera ne mogu da pokrenu pitanje ne samo političke odgovornosti. Naprotiv, otkrivanje afere davanja kredita iz Fonda za razvoj izdavačkom preduzeću „Stubovi kulture“ čiji je vlasnik novi ministar kulture Predrag Markmović očigledni je primer zloupotrebe partijske države. Tako se još jednom pokazuje da u našim prilikama javnost nema više nikakav uticaj i da se nemoć i apatija sve više razvijaju i šire. A demokratija ne može da funkcioniše i deluje ako nema stalno aktivnu i delotvornu javnost koja je jedna od najsnažnijih kontrolnih mehanizama vlasti i čuvar osnovnih moralnih i demokratskih ideala i načela.

U našim društvenim prilikama dešava se upravo suprotno, jer je od demokratije ostala gola forma i ispražnjena ljuštura a javnost je sada nemoćna i nema nikakav stvarni uticaj. Zato je i moguće da aktuelni ministar kulture u vladi Srbije nakon ukazivanja na očiglednu zloupotrebu njegovih političkih veza i uticaja u jednoj od vladajućoj partiji koja rukovodi Fondom za razvoj, može da sa puno bahatosti i cinizma kaže da nema ničega spornog što je njegovoj firmi odobreno 100000 evra povoljnog kredita, jer je njegova firma redovno konkurisala za kredit koji sada otplaćuje. I sve je kao i uvek bilo po zakonu.

Nakon otkrivanja ovakve ogoljene zlupotrebe u dobijanju kredita jedina logična posledica u ozbiljnim demokratskim društvima bila bi ostavka ministra.

Ovakva izjava je samo izraz sve očiglednije hipokrizije i bahatosti funkcionera vladajućih stranaka jer oni verovatno i ne mogu da reaguju drugačije jer oni državu i državne fondove shvataju i koriste kao neku vrstu političke rente, neku vrstu feudalne privilegije a da pri tome ne prestaju da govore o slobodnom tržištu i univerzalnom važenju tržišnih zakona. Nakon otkrivanja ovakve ogoljene zlupotrebe u dobijanju kredita jedina logična posledica u ozbiljnim demokratskim društvima bila bi ostavka ministra, ali se postavlja pitanje da li bismo onda uopšte mogli da imamo vladu jer bi se ostavke nizale kao na pokretnoj traci.

Kada hipokrizija, licemerstvo i bahatost postanu dominantni način funkcionisanja naše vladajuće političke „elite“, onda nas i ne može mnogo čuditi što se u našem društvu ne mogu uspostaviti i oživotvoriti elementarni principi demokratskog sistema – podele vlasti, političke odgovornosti, slobode mišljenja i delatne i delotvorne javnosti.

To neće ovog ministra zaustaviti u nameri da nam bez ikakvog stida i dalje proročki tumači svoju viziju kulture i društva u Srbiji.

Upravo zato i nedostatak snažne javnosti i njenog uticaja kao čuvara demokratskih načela može da otvori prostor za apsolutnu neodgovornost i nedodirljivost funkcionera vladajuće koalicije. Zato i ne treba da nas iznenađuje što ministar kulture koji pre svega treba da oličava osnovne vrednosti demokratske političke kulture zajedno sa svojim partijskim ortacima demonstrira najogoljeniji primer sukoba interesa. To neće ovog ministra zaustaviti u nameri da nam bez ikakvog stida i dalje proročki tumači svoju viziju kulture i društva u Srbiji.

Ova afera oko dodele kredita firmi Predraga Markovića samo je vrh ledenog brega, ali to je još jedan od primera do koje mere se tzv. demokratska i proevropska vlast ukopala i zaglibila u baruštinu korupcije, nedoslednosti, neodgovornosti i gramzivosti, što samo sve više urušava nejaki demokratski potencijal našeg društva. Još jednom se pokazalo da apsolutna vlast kvari apsolutno i to je politički zatvoreni začarani krug u kome se mi sada sve bezglavije krećemo.