Izdajnička politika predsednika Srbije biće na pravi način razotkrivena i obelodanjena tek posle njegovog silaska sa vlasti

 Poslednjih dana brojne ankete koje organizuju agencije po Prištini pokazuju visok rejting predsednika separatističke vlade Aljbina Kurtija sa brojkom višom od 57%. I sama stranka koju on predvodi ima veliku podršku. Ovo čudi tim pre što je ekonomska situacija u južnoj srpskoj pokrajini katastrofalna, sa malim platama, bez bilo kakvih stranih ulaganja, uz permanentnu migraciju pre svega albanskog stanovništva sa Kosova i Metohije.

Izdajnička politika predsednika Srbije biće na pravi način razotkrivena i obelodanjena tek posle njegovog silaska sa vlasti

Ako je to tako, a jeste tako, zašto ovako visok rejting? Razlog je ovo, zbog brojnih pobeda u političkom nadmetanju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem čime ovaj separatistički premijer u punoj meri zaokružuje državnost samoproglašene republike Kosovo. Pobede su brojene, ali krenimo redom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava građanima Srbije da ROSU policija ne sme da bude prisutna na severu Kosova i Metohije, a Aljbin Kurti ne samo što je locirao tu svoju specijalnu policiju na tom prostoru nego čak pravi i policijske baze i kasarne, faktički neometano. Normalno je da to diže njegov rejting kod albanskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije. On se pojavljuje kao osvajač severa Kosova i Metohije.

Po pitanju registarskih tablica predsednik Srbije je u toj utakmici najavio malu taktičku pobedu, kako on reče uz zadržavanje srpskih registarskih tablica na severu Kosova i Metohije. Istina je sasvim drugačija. Srpske registarske tablice na severu KiM su nestale a registarske tablice sa RKS simbolima se sasvim slobodno kreću u ostatku Srbije. I ta pobeda je podigla rejting Aljbinu Kurtiju jer Srbija nije primenila recipročne mere kako bi zaustavila kretanje vozila sa separatističkim simbolima.

Brojna hapšenja Srba sa isfabrikovanim optužbama, montiranim optužnicama za ratne zločine se nastavljaju. Predsednik Srbije je nemoćan da to zaustavi, a možda i ne želi, imajući u vidu da se dobar deo tih hapšenja odvija na administrativnoj liniji ili bolje reći graničnom prelazu u prisustvu na samo par koraka od srpskih bezbedonosnih snaga. U pokušaju pariteta Aleksandar Vučić je uhapsio trojicu kosovskih policajaca, optužio ih je za terorističke akcije koje ni malo ne zaostaju za Bin Ladenom a onda ih je pod pritiskom Zapada a takođe i Aljbina Kurtija posle samo par dana pustio. I to diže rejting Aljbinu Kurtiju.

Dugo vremena je Aleksandar Vučić govorio „Ne dam Gazivode“ a onda Aljbin Kurti sa čamcima i ROSU policijom kontroliše celu vodenu površinu ovog jezera. Ovaj Vučićev poraz normalno ide u slavu premijera samoproglašene republike Kosovo.

Zadnjih dana je Aljbin Kurti zaposeo i veliku Lolinu fabriku u Zubinom Potoku izgrađenu sredstvima Republike Srbije. Aleksandar Vučić mu je samo olakšao posao jer za više od 11 godina svoje vladavine on nije obnovio rad ove fabrike, iako je prema Kosovu i Metohiji usmerio pozamašna novčana sredstva.

Poslednja dešavanja oko zgrade u Bošnjačkoj mahali, u kojoj je bilo smešteno nekadašnje ministarstvo za Kosovo i Metohiju a danas Kancelarija za KiM je na putu da je Aljbin Kurti preuzme. Po običaju, kao i mnogo puta do sada, sve se svodi na jadikovke, cmizdrenje, zapomaganje predsednika Srbije što opet podiže rejting Aljbinu Kurtiju i što samo pokazuje nemoć i očaj Beograda. Setimo se samo da su za vreme bivšeg režima ondašnji ministri u toj zgradi jednom nedeljno primali predsednike opština iz južne srpske pokrajine koji su opet za vreme bivšeg režima birani po Ustavu i zakonu Republike Srbije.

Predsednik vlade samoproglašene republike Kosovo sprečavajući ulazak robe iz Srbije na Kosovo i Metohiju sasvim svesno krši Cefta sporazume o slobodnom protoku robe i kapitala. Prave reakcije od strane Beograda nema pre svega zbog kukavičluka predsednika Srbije.

Na sve ove krize predsednik Srbije reaguje stalnim sednicama Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije i podizanjem borbene gotovosti šetajući vojna vozila na relaciji Raška-Kraljevo. Ovi politički koraci izazivaju ruganje separatističkih čelnika u Prištini i podizanje njihovog rejtinga kod albanskog stanovništva.

Svi ovi politički porazi Aleksandra Vučića u sukobu sa Prištinom mogu da budu ili rezultat kukavičke državne politike, pre svega zbog brojnih kriminalnih i koruptivnih afera predsednika Srbije, ili pak njegovog nepoznavanja situacije u južnoj srpskoj pokrajini, što rezultira nespretnim političkim potezima.

Međutim, mnogi analitičari sa prostora Kosova i Metohije govore da su ovi porazi rezultat dogovora Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija. Političke koncesije i ustupci od strane Srbije kompenzuju se na mnogo načina, od kojih neke znamo a za neke ćemo tek saznati po silasku sa vlasti predsednika Srbije. Iako se prema Srbima u južnoj srpskoj pokrajini vrše brojni napadi pre svega od strane Albanaca kao i od aktuelnih vlasti, predsednik Srbije iako obećava već skoro pune dve godine nije zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN da se o ovim problemima raspravlja. A kako i bi, kada je recimo za izgradnju policijskih baza na severu KiM ministar u toj vladi, predsednik „Srpske liste“ i član SNS Goran Rakić glasao da se ti objekti izgrade. Stenogrami o tome postoje.

Sigurno je da će posle toga da isplivaju brojne informacije koje će da pokažu pravu prirodu antidržavne, protivustavne i antinarodne politike predsednika Srbije započete Briselskim sporazumom a završene francusko-nemačkim predlogom kojim se Srbija odriče svoje južne pokrajine

Kada je predsednik Srbije držao svoj veliki kontramiting u Beogradu da bi očuvao svoju funkciju bili su mu potrebni autobusi da dovede Srbe sa Kosova i Metohije. Autobuse nije tražio ni po Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, ni po Mađarskoj, već od svog koalicionog partnera Aljbina Kurtija. On njemu autobuse, a ovaj njemu opštine na severu Kosova i Metohije.

Pre skoro dva meseca „Srpska lista“ je i obelodanila ono što nismo znali, da je Vljosa Osmani na funkciju predsednika samoproglašene republike Kosovo izabrana glasovima „Srpske liste“. Javna je tajna da je više od 40 zakona doneto u separatističkoj skupštini koalicionom saradnjom poslanika Samoopredeljenja i poslanika „Srpske liste“ u istoj skupštini. Svi ti zakoni nisu na polzu građana Srbije niti u korist države Srbije već svi u cilju daljeg odvajanja Kosova i Metohije od svoje matice. Da su pravi koalicioni partneri govori i činjenica da su poslanici „Srpske liste“, njih devet, i dalje prisutni u skupštini samoproglašene republike Kosovo. Niko nije primetio da oni opoziciono nastupaju, već naprotiv.

Ovaj svoj politički fijasko u svojoj nacionalnoj politici prema Kosovu i Metohiji predsednik Srbije pravda raznim nebulozama. On neće da zaoštrava situaciju da se ne bi srpski mladići iz centralne Srbije vraćali u svoj zavičaj u mrtvačkim sanducima. Pa onda da Srbija ne može da reaguje jer bi bila opet izolovana, pa onda da on ne želi da ugrozi mir ni po kakvu cenu, pa onda da država Srbija ne može da bude talac kosovskih Srba i sve u tom stilu.

Ovakva izdajnička politika predsednika Srbije biće na pravi način razotkrivena i obelodanjena tek posle njegovog silaska sa vlasti. Sigurno je da će posle toga da isplivaju brojne informacije koje će da pokažu pravu prirodu antidržavne, protivustavne i antinarodne politike predsednika Srbije započete Briselskim sporazumom a završene francusko-nemačkim predlogom kojim se Srbija odriče svoje južne pokrajine.

Kosovska Mitrovica 
12.09.2023. godine