Драње, кукњава и запомагање Александра Вучића само су одраз немоћи

Напуштањем сепаратистичких институција самопроглашене републике Косово Срби са Косова и Метохије створили су добру претпоставку за вођење другачије националне и државне политике у односу на ону коју десет година води председник Србије. Та политика, иначе вођена на штету Срба, имала је за последицу заокруживање државности самопроглашене републике Косово.

Ова нова политика морала је да подразумева промтно расписивање локалних избора за општине на северу Косова и Метохије од стране Скупштине Србије. Тиме би се обесмислили избори које Вјоса Османи председница ове сепаратистичке творевине расписује за Србе на северу Косова и Метохије. Такође је власт у Београду морала под хитно да поништи Бриселски споразум и да полицајцима и судијама омогући повратак у српски МУП и српско правосуђе који су постојали до 2013. године када их је Александар Вучић Бриселским споразумом предао Приштини.

Такође је власт у Београду морала под хитно да поништи Бриселски споразум и да полицајцима и судијама омогући повратак у српски МУП и српско правосуђе који су постојали до 2013. године када их је Александар Вучић Бриселским споразумом предао Приштини

И уместо да Београд буде тај који има политичку иницијативу председник Србије се нажалост упустио у трку за посланичке функције у сепаратистичкој скупштини и министарско место са Радом Трајковић и Ненадом Рашићем. Тиме је девалвирао сам поступак напуштања сепаратистичких институција. И оно што је још горе, када је изгубио министарско место пре свега договором Аљбина Куртија и његових западних ментора, председник Србије и његова „Српска листа“ најављују жалбу уставном суду самопрогашене републике Косово. Правно-политички систем у свету не познаје пример да председник једне суверене државе поштује и уважава сепаратистички устав створен на тлу те исте државе. Хистерисање, драње, кукњава, запомагање Александра Вучића је само израз немоћи и показује да он у стварности и није желео да напусти сепаратистичке институције него је за стратегију имао да он институције напусти а да га Европска унија и Аљбин Курти моле да се Срби у њих врате.

Србија једино одласком са политичког трона Александра Вучића добија шансу и позицију да своју јужну покрајину врати под своју јурисдикцију. Са оваквим председником на челу нема неизвесности, Косово и Метохију сигуно губимо

Крајње је време да се председник Србије уразуми и да вођење националне и државне политике уозбиљи. Питање Косова и Метохије је најважније српско питање и ту не постоји импровизација. Председник Србије мора да омогући Скупштини Србије да донесе платформу о Косову и Метохији у којој би се и власт и опозиција консензусом договорили о решавању статуса Косова и Метохије. Скупштина Србије мора и да оформи тим који би водио преговоре а не да они зависе од једног човека, макар то био председник Србије, и од његовог личног расположења.

Та платформа би морала Албанцима да понуди јасно и гласно, тврдокорно без имало уступака висок степен аутономије Приштине. Само то и ништа више. Усвајањем нове платформе у Скупштини Србије ојачана би била позиција Србије у преговорима и са Приштном и са земљама Запада. Тиме би се обесмислиле све приче бројних западних политичара који као папагаји понављају да Србија мора да потпише са „Косовом“ споразум о свеобухватној нормализацији односа и узајамном признању. Оваква понуда је у најмању руку понижавајућа и плод је вакуума где у десет година вођења преговора са Приштином од стране Александра Вучића политика Србије према јужној покрајини подсећа на кретање гуске у магли.

На несрећу грађана Србије Александар Вучић није спреман а нити подобан за једну другачију политику. Из најмање три разлога

На несрећу грађана Србије Александар Вучић није спреман а нити подобан за једну другачију политику. Из најмање три разлога. Први, што је његово долазак на власт био условљен, како се то по западним терминологијама каже, конструктивним и флексибилним приступом према Косову и Метохији. Срби за такву политику имају једну другу реч. Друго, због бројних криминално-коруптивних афера председник Србије је уцењен од својих западних ментора и њихових обавештајних служби. И треће, он није дорастао да решава питање Косова и Метохије. Он тај проблем не разуме а нити је довољно мудар, нити је добар стратег а још мање тактичар због чега у сукобу са сепратистима за све време своје владавине он губи све битке. Председник Србије нема ни довољно куражи ни довољно храбристи да се ухвати у коштац са овим најважнијим питањем за српску државу.

Зато једино одласком са политичког трона Александра Вучића Србија добија шансу и позицију да своју јужну покрајину врати под своју јурисдикцију. Са оваквим председником на челу нема неизвесности, Косово и Метохију сигруно губимо. Уосталом, Александар Вучић је у више наврата говорио да ми на Косову и Метохији немамо ништа. А за ништа се нико не бори.

Косовска Митровица
04.12.2022. године