Obavezno nošenje zaštitne maske i odgovornost za nenošenje – pravni aspekt

Pre nekoliko dana u pojedinim gradovima i opštinama uvedena je obaveza „nošenje zaštitne maske“, pre svega, u zatvorenim prostorima. Pravni osnov uvedene obaveze razlikuje se u zavisnosti od toga da li je u gradovima i opštinama proglašena vanredna situacija ili nije.

U onim opštinama i gradovima u kojima je proglašena vanredna situacija pravni osnov za uvođenje obaveze je Uredba o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, kojom se propisuje da je na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je nadležni organ proglasio vanrednu situaciju zbog nastanka elementarne nepogode širenjem epidemije zarazne bolesti COVID-19 u svim zatvorenim prostorima obavezno nošenje zaštitnih maski (čl. 9a). U ovom slučaju jasno je i ko snosi odgovornost, jer je predviđena prekršajna odgovornost za lica koja ne nose zaštitnu masku - novčana kazna od 5.000 dinara. Uredba Vlade je pravno opravdana, jer je doneta u skladu sa Ustavom i Zakonom.

Međutim, u nekoliko opština i gradova u kojima nije proglašena vanredna situacija, uvedena je obaveza nošenja zaštitne maske. To je učinjeno od strane štabova za vanredne situacije, koji su obavezu uveli naredbama ili zaključcima. Štabovima za vanredne situacije pravni osnov za uvođenje obaveze je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (uglavnom čl. 43). Dosta je pravno problematično što su štabovi za vanredne situacije propisali ovakvu obavezu, a ne sme se izgubiti iz vida da se u pojedinim odlukama ne navodi ni od kada (od kojeg datuma) važi navedena obaveza.

Sada se postavlja pitanje na koga se odnosi obaveza, tj. da li građani mogu da se prekršajno kažnjavaju ukoliko ne nose zaštitnu masku, kao što to važi za gradove i opštine u kojima je proglašena vanredna situacija, ili je odgovornost na vlasnicima ili korisnicima zatvorenog prostora? Građani ne mogu da se prekršajno kažnjavaju na osnovu odluke štaba za vanredne situacije, jer se ni u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ne predviđa prekršajna odgovornost građana ukoliko ne postupe po članu Zakona na osnovu kojih je uvedena obaveza. Građani ne mogu da se prekršajno kazne ni po osnovu Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, jer je to kažnjavanje moguće samo u lokalnim samoupravama u kojima je proglašena vanredna situacija.

 U pojedinim naredbama štabova za vanredne situacije je navedeno da su vlasnici ili korisnici zatvorenih prostora nadležni za sprovođenje naredbe o nošenju zaštitne maske, dok u drugim nije navedeno ko je nadležan za sprovođenje. Čini se da je namera da odgovornost bude na vlasnicima zatvorenih prostora. Nejasno je kako vlasnici ili korisnici zatvorenih prostora mogu da budu nadležni za sprovođenje odluka štabova za vanredne situacije, jer je pravilo da se zakoni ili niži pravni akti sprovode od strane nadležnih državnih organa. Pre svega iz razloga što vlasnici zatvorenih prostora ne mogu da kažnjavaju lica koja su se zatekla u njihovom prostoru bez zaštitne maske. Koja ovlašćenja može da ima vlasnik zatvorenog prostora – da zabrani ulaz licu koje ne nosi zaštitnu masku, da opomene lice da nosi zaštitnu masku, da obavesti nedležni organ da lice ne nosi zaštitnu masku….? Na kraju, koju odgovornost snosi vlasnik zatvorenog prostora ako se u njemu nalazi lice koje ne nosi zaštitnu masku? Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama (čl. 43) ne predviđa prekršajnu odgovornost vlasnika zatvorenog prostora.

Jasno je da se u situaciji u kojoj se sada nalazimo mora brzo reagovati, brzo donositi odluke, ali to je potrebno da čine organi koji su za to nadležni i u propisanoj proceduri. Potrebno je nedvosmisleno propisati šta je dozvoljeno, a šta nije, ko i koju vrstu odgovornosti snosi ukoliko prekrši meru, te jasno precizirati od kada važi uvedena mera. U suprotnom postoji pravna nesigurnost.

Na kraju, iako je možda nesporno šta znači „nošenje zaštitne maske“, ipak je u samom propisu potrebno precizirati šta se pod tim podrazumeva, kao što je to svojevremeno preporučeno Uputstvom Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" „…moraju da nose maske, tako da maska prekriva usta, nos i bradu…“. Potrebno je precizirati iz razloga da u praksi ne bi došlo do različitog tumačenja šta se podrazumeva pod „nošenjem zaštitne maske“. Navešćemo i jedan primer koji ilustruje ovaj problem -  zakonom je propisano da vozač i putnik motocikla moraju za vreme vožnje nositi na glavi zaštitnu kacigu. Dakle, ne može da je nosi u ruci.

(autor je doktor pravnih nauka, asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu)