Neslavljenje dočeka

Čovek bi pomislio da Novu godinu ne slavim jer mi je muka od odgovaranja na pitanja Šta je na vas ostavilo najveći utisak prethodne godine? a šta očekujete od sledeće? hoće li nam biti bolje kad budemo stariji godinu dana? koja vam je ličnost lane najbolje prirasla? čemu se nadate u zemlji Srbiji, gde je nada stavljena van zakona još davnih dana a "perspektiva samo pojam iz nacrtne geometrije" (B. Tirnanić)? šta spremate za Novaka, u sred Božićnog posta? – ali bi to bilo tačno da je ovaj autor poznata persona (džetset usmerenja) koju razvlače po elektronskim medijima.

Iz dobro obaveštenih izvora bliskih meni možda biste mogli da izvučete priznanje da me ubija projektovano veselje baš tog dana, da se baš 31/18. decembra setim stiha "pučina je stoka jedna grdna", te da mi se nikako ne prima Nova godina pre Božića. A biće i da mi je Nova postala običan dan onog trena kada su se devojčice izborile i da nenovogodišnje noći provode van kuća. Uostalom, što onomad reče poč. Dragan Malešević zv. Tapi: "Ja svaki dan idem u kafanu, meni je Nova godina svakog dana!"

Ali, što napisaše u Zabavniku, život piše romane i drame, zlehuda sudba mi je (pod stare dane!) naturila poluporodični demokratski centralizam po kome je dovoljno, ali i potrebno, za tzv. Novu godinu biti budan: ništa lakše, reći ćete, za mene koji u krevet odlazim na relaciji 02-04 izjutra. Avaj! prethodnih gregorijanskokalendarskih godina mi se uspešno prispavljivalo netom posle crtanih filmova – pa sam izlaz za neslavljenje uglavnom morao tražiti u bolesti (i drugim demonima).

Ove je godina situacija zaista bila kritična: krajem decembra uhvati me neko zdravlje i Bog zna kako bi se sve to završilo da ne stiže spas od  Deda Mraza, onog za nas zaduženog a u liku premijera Srbije, i njegove izjave da se Sledeće godine u Srbiji neće živeti bolje nego u ovoj! Šta slaviti, šta dočekivati – gori život, koji ne može da sačeka ni srpsku Novu?! Dakle, beše to divna proslava, nisam morao da se pravdam zašto sam budan a kao da spavam! U to ime...