Neka se spremi univerzitet

Dok svi iščekujemo vladu punog kapaciteta ili izbore – teče mesečni rok (do 18. aprila '25) u kojem predsednik Republike mora da obavi konsultacije sa izaslanicima vlasti i opozicije te predloži kandidata za mandatara (predsednika) buduće vlade – vlast je preduzela manje-više očekivane korake ne bi li sputala i zagasila široki društveni bunt koji studenti onomad započeše jer „korupcija ubija“. Na tapet su, naširoko i poduboko, došli univerzitet kao institucija, i zaposleni u njemu kao pojedinci. Pošto nekontrolisane kritike i (ne)skrivene pretnje nisu pokolebale akademske delatnike u podršci studentskim zahtevima, došlo se do narodne „ako ne znaš kako, udri ga po džepu, tu najvećma boli“. Tako je „u ostavci vlada“, valjda u samoodbrani od nasilnih akademaca, prestala da isplaćuje plate (i naknade za projekte), otvorivši novi front protiv univerziteta a bogami i protiv prava (Ustava).

Izmena je naizgled formalna , a u stvari se tu skrila politička nakana promene stava državnih univerziteta i fakulteta, u skladu sa gore navedenom narodnom mudrolijom. Ona bi trebalo da dovede do kažnjavanja akademskog nastavnog osoblja koje ne drži predavanja, vežbe i ispite tako što bi im se plata svela na 12,5% dosadašnje

Uredba još iz 2002. godine (menjana višekratno), koja uređuje budžetsko finansiranje univerziteta i fakulteta (pravnih lica), dakle i plate zaposlenih, izmenjena je poslednji put nedavno (24. marta). Izmena je naizgled formalna („…broj '20' zamenjuje se brojem  '35'“), a u stvari se tu skrila politička nakana promene stava državnih univerziteta i fakulteta, u skladu sa gore navedenom narodnom mudrolijom. Ona bi trebalo da dovede do kažnjavanja akademskog nastavnog osoblja koje ne drži predavanja, vežbe i ispite tako što bi im se plata svela (neko je izračunao alikvotni deo) na 12,5% dosadašnje, osmina plus nedavno izglasano povećanje (sic!). Tako je smišljeno, i bivalo bi samo da nije onog ustava kao zaštitnika i zakona koji kaže da vlada u ostavci (tehnička) ne može donositi bilo kakve propise (uz izuzetke koji ovde nisu relevantni). Notorno je, dakle, da vlada u ostavci nije mogla usvojiti ovu izmenu uredbe jer datira petog dana od formalnog prestanka vladinog mandata. Još mračnije, osnovano sumnjamo da je ovoj martovskoj uredbi namenjeno retroaktivno dejstvo jer februarska plata još nije isplaćena (kada će i kolika, ne zna se) što bi neustavnost i nezakonitost te uredbe učinilo savršenom.

Šta u odbranu nudi pravo protiv antiprava? Od blažeg ka jačem, tu je Poverenik za informacije od javnog značaja koji mora da (na nečiji zahtev) odgovori na osnovu kojeg akta je obustavljena isplata prinadležnosti (ukinute plate?) akademskoj zajednici – ko je potpisao taj akt (pomoćnik ministra?) ili pak tako šta pisano uopšte ne postoji (sic!) već su samo usmeni tragovi? U slučaju da je akt donet, njegov potpisnik je postupao protivzakonito pa bi mu za tu zloupotrebu sledovala (krivična) odgovornost i kazna. A da akt ne postoji ne sme se ni pomišljati jer bi to značilo da se odlučuje usmeno i konspirativno kao u nekim drugim organizacijama a nikako pravnoj državi.

Dok čekamo Poverenika, pravo nam, svakom pojedinačno na univerzitetu, nudi radni spor – tužbu protiv države (ministarstva) kojom se traži isplata zarade kao ustavnog i zakonskog prava, uz naknadu štete (kamatu). Pošto se radi o ustavnom pravu (član 60) koje ima posebnu, egzistencijalnu težinu, sudije bi mogle blagonaklono, u okviru zakona, da gledaju na zahteve za izdavanje privremenih mera (isplata odmah) podnetih uz te tužbe.

Univerzitet ili pojedinci mogu da iniciraju postupak ocene ustavnosti i zakonitosti pomenute uredbe (od 24. marta), ali tu je pravno rešenje i konačan cilj (isplata zarada kao i dosad) na „dugom štapu“, vremenski i suštinski (znajući praksu tog suda). Ustavni sud inicijative uglavnom odbacuje (nema postupka), a da bi se postupak pokrenuo treba angažovati 25 narodnih poslanika ili predsednika nekog suda, na primer, što nije nemoguće a svakako je celishodnije od univerzitetske inicijative.

Nije pravno upitno da li će akademski poslenici (i nenastavno osoblje), pre ili kasnije, ostvariti svoje ustavno pravo na platu. Upitno je, i za društvo mnogo bolnije, zašto vlast svesno gazi pravo koje i nju samu obavezuje

Na drugoj strani, vlast (preko više transmitera) obznanjuje da visokoškolske ustanove krše zakon jer nema nastave ni ispita, a suštinski su takve obznane reakcije na univerzitetsku podršku studentima u blokadi. Ne uzima se u obzir realnost da na fakultetima nastava fizički nije moguća (na jednom fakultetu je od strane rukovodstva, odnosno organa poslovođenja, po svaku cenu pokušano sa održavanjem ispita van sedišta – što je nezakonito – i to u novosadskoj „palati pravde“ ali su sudovi naposle odbili „gostoprimstvo“ pravnicima).

Nije pravno upitno da li će akademski poslenici (i nenastavno osoblje), pre ili kasnije, ostvariti svoje ustavno pravo na platu. Visoko obrazovanje će pobediti. To će se desiti za vakta ove ili neke druge vlade, već po prilikama. Upitno je, i za društvo mnogo bolnije, zašto vlast svesno gazi pravo koje i nju samu obavezuje. Društvenu provaliju koju je godinama vlast stvarala, „ratom“ sa univerzitetom samo dubi, ali više ne možemo verovati da to čini nesvesno niti zbog manjka znanja i obrazovanja.