Nedić je bio bolji

Možda je Dačić i bio u pravu kada je trebalo skinuti sliku generala Milana Nedića iz svečane sale vlade Srbije. Možda je Nedić zaista bio „kvisling“ i služio okupatoru, pomažući mu da vlada Srbijom i organizuje njenu ekonomsku eksploataciju pripremajući je za njeno mesto u novom svetskom poretku. Možda?

Ali postoje i stvari koje su nepobitne. Nedić se nije hvalisao svojim učešćem u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje, njegova dela i njegovi vojnici su govorili umesto njega. Njegov lični stav je bio jasan i svima znan, a njegov odnos prema srpstvu i Srbiji potvrđen na bojnom polju.

Oceniti gospodina Dačića mnogo je lakše. Dok se hvali kako je njegova „partija“ vodila rat za Kosovo i Metohiju, kao da se ruga onoj ogromnoj većini boraca koji su nadilazeći stranačke razlike stali u stroj branilaca otadžbine te 1999. godine. Do skora se gospodin Dačić hvalio kako je rezolucija 1244 plod borbe njegovih partijskih drugova. Danas odričući se i rezolucije 1244 i Kosova i Metohije odriče se i tekovina naše borbe (jer o njegovoj ličnoj nema nikoga ko bi posvedočio).

I Nedić i Dačić su videli Srbiju u „novom svetskom poretku“, prvi kao žrtvu nemilosrdnog razračunavanja među „velikima“, a drugi u dobrovoljno priklanjanju moćnicima.

Nedić ni po koju cenu nije dopustio da se srpski vojnici bore za interese nemačkog Rajha na istočnom frontu, dok je Dačićeva vlada daleko fleksibilnija kada su „međunarodne operacije“ u pitanju.

Kada je odnos prema materijalnom i tu postoji bitna razlika. Nedić je bio štedljiv, pomalo i škrt. Ali on se nije mogao kupiti za par Judinih srebrnjaka .

Na kraju, možda ni Dačićeva slika neće stajati na zidu, ali i među kvinslizima ima razlike. Jedni su to iz muke i nevolje, verujući, često nerealno, da će na taj način umanjiti patnje svog naroda i spasti ga većih stradanja. Drugi, naprotiv, čvrsto prihvataju ideologiju i politiku okupatora i stavljaju se u njegovu službu na štetu svog naroda. Neki će možda i izbeći zemaljske sudove, ali Božji i sud istorije sigurno neće.