Недић је био бољи

Можда је Дачић и био у праву када је требало скинути слику генерала Милана Недића из свечане сале владе Србије. Можда је Недић заиста био „квислинг“ и служио окупатору, помажући му да влада Србијом и организује њену економску експлоатацију припремајући је за њено место у новом светском поретку. Можда?

Али постоје и ствари које су непобитне. Недић се није хвалисао својим учешћем у ратовима за ослобођење и уједињење, његова дела и његови војници су говорили уместо њега. Његов лични став је био јасан и свима знан, а његов однос према српству и Србији потврђен на бојном пољу.

Оценити господина Дачића много је лакше. Док се хвали како је његова „партија“ водила рат за Косово и Метохију, као да се руга оној огромној већини бораца који су надилазећи страначке разлике стали у строј бранилаца отаџбине те 1999. године. До скора се господин Дачић хвалио како је резолуција 1244 плод борбе његових партијских другова. Данас одричући се и резолуције 1244 и Косова и Метохије одриче се и тековина наше борбе (јер о његовој личној нема никога ко би посведочио).

И Недић и Дачић су видели Србију у „новом светском поретку“, први као жртву немилосрдног разрачунавања међу „великима“, а други у добровољно приклањању моћницима.

Недић ни по коју цену није допустио да се српски војници боре за интересе немачког Рајха на источном фронту, док је Дачићева влада далеко флексибилнија када су „међународне операције“ у питању.

Када је однос према материјалном и ту постоји битна разлика. Недић је био штедљив, помало и шкрт. Али он се није могао купити за пар Јудиних сребрњака .

На крају, можда ни Дачићева слика неће стајати на зиду, али и међу квинслизима има разлике. Једни су то из муке и невоље, верујући, често нереално, да ће на тај начин умањити патње свог народа и спасти га већих страдања. Други, напротив, чврсто прихватају идеологију и политику окупатора и стављају се у његову службу на штету свог народа. Неки ће можда и избећи земаљске судове, али Божји и суд историје сигурно неће.