Не зна се шта је горе – ако су му је наметнули, или ако је се сам сетио

„НА ЦВЕТНОЈ ЛИВАДИ СВАКО НАЂЕ ШТА ТРАЖИ,

И ПЧЕЛА И МУВА“

Шта год да је тражио председник је наб`о из прве: „Алкар Александар Вућић: у сриду“. Бавим се политиком од студентских дана, а о временима пре мог животног века сам читао. Овако неукусног циркуса на политичкој сцени Србије није било још од када се краљ Србије оженио распуштеницом и нероткињом старијом од њега. Просто се не зна шта изазива већу саблазан: сам предлог мандатара или начин на који СНС политички надничари покушавају да га оправдају. Када сам га чуо помислио сам на тренутак да гледам директан пренос доделе Оскара. Изгледа да постоји перфектан начин да се добије чувена глумачка награда за најбољу споредну женску улогу у Србији: само треба да се глуми нетрадиоционално сексуално опредељење и неприпадање већинском народу.

За трон на којем су седеле величине као што су Карађорђе, Никола Пашић, Димитрије Давидовић, Илија Грашанин, Јован Ристић, Стојан Новаковић и нека ми опросте сви које сам заборавио, сада се предлаже лице из чије професионалне биографије скоро сва српска штампа вредном помена сматра само хомосексуалност и несрпско порекло. Да није било кајрона у угли екрана који је говорио да је у питању пренос из зграде председништва помислио бих да гледам гласање за песму Евровизије: „...aaaaand 12 points from Serbian jury go tooooo Croatia!“

Дискриминисати неког зато што не припада већинском народу или је хомосексуалац нити је природна, нити нормална, нити исправна ствар, и дискриминатору неће донети срећу. Међутим, у овом случају, платиће велику цену и они који се усуде да такве фаворизују. Као и сви странци који су у ову нашу напаћену земљу послати да њоме привремено управљају и она ће бити владар над Србијом, а не за Србију. Она ће одавде клиснути брже него што је послата, када обави посао за који је инсталирана (јел се неко сећа оног несрећног Лазара Крстића?).

Овако велики дарови су благослов само за оног ко их је личношћу, карактером, професионалном биографијом или позивом достојан, за све друге су опасност. Лице у питању неће бити премијер Србије него намесник туђе наклоности. Али не Вучићеве. Није она Вучићева марионета него је Вучић њихова. Чија питате? Иностраних неизабраних (како их зове Ноам Чомски) или изабраних елита који су Вучића довели на власт, којима он робује и који ће га, и поред пасје потчињености, принудивши га на овакве потезе на крају улупати.

Нисам сигуран шта је горе: да му је Хојт Ли њу наметнуо за премијера (како ми се чини) или да се сам тога сетио, као што тврди (што ме брине)? У сваком случају ово је почетак Вучићевог политичког краја. Нису мржња и страх поданика крај једног владара него њихово опште потцењивање и подсмех које Вучић управо жање.

Србији као премијер треба један пословођа српске народне воље који се налази у служби националне мисије, а не још један у низу безличних колонијалних чиновника постављених да опосле пљачку ресурса. Баш су намагарчили Вучића (и „Тупа пера“ која га бране): свако ново празно туђинско обећање које је на изборима прошверцовао у ову земљу плаћа све тежим понижењима и црвенијим образима.

Како ће изгледати политика Владе (ништа се не брините, ова игранка са одлагањем седнице скупштине је само обично цењкање) коју ће водити оваква личност премијера?

Поштовани читаоци ускоро ћемо се извињавати Чеди Јовановићу. Човек ће ускоро постати најконзервативнији политичар у Србији, домаћин човек, радан, вредан, скроман, штедљив, што каже народ „прав и здрав“. Речју рехабилитован. Свештенство СПЦ ће се колективно учланити у Фонд за хуманитарно право, на месту фискултурних сала у српским основним школама деца ће на обавезним радним акцијама изградити стотине малих копија Сребреничког меморијалног комплекса. Склапање хетеросексуалних бракове вероватно неће бити дозвољено, а можете само да замислите како ће тек сада изгледати они сексуални образовни материјали за децу што их је писао Инцест траума центар. У земљи у којој је однос броја рођених и умрлих раван националној биолошкој катастрофи, а популациона политика се своди на отпуштање трудних и болесних мајки с посла, само предложити, а камоли изгласати једног хомосексуалца за премијера је равно избору Трампа за америчког председника.

Са овим предлогом Вучић је успео оно што пре њега није нико: „реформисао“ је једну поносну отаџбину у обичну, бедну и понизну домовину.