Nasilje nad Srbijom

Verovatno će bolna istina dodatno usporiti naše evroatlantske integracije, ali red bi bio da je neko ipak saopšti: u zemlji Srbiji uvek će biti nasilnika! Šta god da radi vlast, koliko god da galame nevladine organizacije, kakav god prosvetni i socijalni program da prekopiramo iz Evropske unije, ova država neće uspeti da pohapsi/protera/prevaspita sve one kojima je sila najmiliji argument.

Što je najtužnije, Srbija nije nikakav izuzetak u tom smislu. Naprotiv, sve države sveta imaju isti problem: i liberalna Amerika, i konzervativni Iran, i probuđena Rusija, i ujedinjena Evropa... Svuda i dalje postoje siledžije, divljaci, agresivci. Jer, čovečanstvo još nije našlo odgovor, ili lek, za nasilnu crtu homo sapiensa.

To što nije našlo i što, možda, nikada i neće naći, to naravno ne znači da bi trebalo dići ruke. Naprotiv, svako društvo mora da se bori protiv nasilja. Ali, u Srbiji imamo društvo koje, kada se suoči sa nasiljem, ne bori se protiv njega, već protiv – Srbije!

Proteklih nekoliko dana, na ulicama Beograda zaista se svašta dešavalo: grupa navijača Partizana pretukla je pristalice francuskog Tuluza, od kojih je jedan mladić i dalje u kritičnom stanju; na Kalemegdanu je prebijen turista iz Australije; a Parada ponosa je otkazana, pošto policija nije mogla da garantuje bezbednost učesnicima. Očekivano, posle takvih događaja javile su se dežurne narikače iz drugosrbijanskih medija, osuđujući čitavu državu i naciju zbog nabrojanih incidenata. Opšta mesta tih osuda su da je Srbija ogrezla u fašizmu, da je nivo ovdašnje kulture ravan katastrofi, da je nasleđe devedesetih i dalje dominantno u srpskoj javnosti, kao i da su vandali ponovo pokvarili sliku koju naša zemlja šalje o sebi...

Dakle, zbog toga što su beogradski huligani nemilosrdni pretukli francuske navijače, imidž Srbije sada će biti narušen u, recimo, Turskoj, gde su tamošnji navijači pre nekoliko godina zaklali dvojicu navijača engleskog Lidsa?! Ili će ugled Srbije biti dodatno srozan u Engleskoj, gde su navijački obračuni odneli na stotine života, a gde su napadi na strane državljane svakodnevna pojava? Možda u Australiji, u kojoj su preko celog leta nacističke grupe prebijale studente iz Indije? Odnosno, u Americi, gde svaka proslava NBA titule rezultira rušenjem grada, paljenjem automobila, žestokim obračunima sa policijom i žrtvama, i gde u svakom većem gradu imate zabranjene kvartove u koje ni policija ne sme da zađe, a kamoli turista? U Hrvatskoj, u kojoj su huligani nebrojeno puta pokušali da linčuju čak i gostujuće sportiste, i iz koje je gradonačelnik Zadra morao da ukolni srpsku zastavu na Svetskom prvenstvu u rukometu?

Javnost u svim tim državama će sada da veruje da je Srbija, od svih baš Srbija, leglo fašizma?! Srbija u kojoj se dva antifašistička pokreta i dalje svađaju koji je više bio antifašistički?! Ma hajdete, molim vas...

Beograd nije nikakva prestonica fašizma, kao što se neki odavde upiru da ga predstave. Po nečemu drugom je Beograd specifičan: po tome što ovde postoji vrlo glasan krug nazovi intelektualaca koji jedva čeka priliku da napadne Srbiju kao celinu.

Ako sumanuti huligani pretuku gostujuće navijače, kriva im je Srbija, jer je ogrezla u fašizmu! Ako policija prvo odobri Povorku ponosa, a zatim istoj uskrati bezbednost, opet su im glavni krivci Srbija i njen rasprostranjeni fašizam! Ako neki manijaci napadnu turistu na Kalemegdanu, ponovo im je odgovoran srpski fašizam!

Kako oni dođu do te formule, da se u korenu svakog ovdašnjeg nasilja nalazi fašistoidni karakter cele države, verovatno ni njima samima nije najjasnije. Ali, to ih ne sprečava da svaki put iznova osuju paljbu po svemu što ima veze sa Srbijom. Državom u kojoj, između ostalog, i oni žive i rade.

Na žalost, ovo nije "Mapet šou", gde je nasilje rezervisano za Mis Pigi, već realan svet. U takvom svetu, nasilnika će uvek biti. U svim zemljama. Pa i u Srbiji. U kojoj nasilje uvek posluži nemoralnim a glasnim ljudima da izvrše nasilje nad Srbijom.