Na odmor kad predsednik odredi!

Vest koja se pojavila prethodnih dana u medijima zvuči skoro nesvakidašnje – predsednik države određuje kada će i gde zaposleni u državnoj službi i medijima ići na godišnji odmor.[1] Čak se navodi da je predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov uspostavio pravi kult ličnosti, da je otišao tako daleko da je u svoju čast preimenovao čak i mesece i dane u nedelji.[2] Ipak, ovo nije apsolutna istina. Gurbanguli Berdimuhamedov funkciju šefa države preuzeo je, nakon smrti do tada doživotnog predsednika Saparmurata Nijazova – Turkmenbašija,[3] na predsedničkim izborima održanim 11. februara 2007. godine osvojivši 89 posto glasova. Najveći kult ličnosti u Turkmenistanu ima pokojni predsednik Saparmurat Nijazov. Njegov lik je oslikan po celoj državi, od novčanica do flaša votke. Logo turkmenske nacionalne televizije je njegov profil. Dve knjige koje je on napisao su obavezna lektira u školama, auto-klubovima i domovima. Institucije koje ne mogu biti nazvane po njemu su nazvane po njegovoj majci. Svi satovi moraju da nose njegov lik na sebi. Divovska pozlaćena statua, visoka 15 metara, stoji na rotirajućem postolju, tako da je licem uvek okrenuta prema suncu, i baca svetlo na prestonicu (Nijazov je inače bio veoma nizak, imao je jedva 150 cm). Meseci i dani u nedelji nosili su njegovo ime sve do 1. jula 2008. godine od kada stanovnici Turkmenistana ponovo koriste uobičajene nazive meseci i dana.

Sadašnji predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov vodi svoju državu autoritarno, ili kako bi neki rekli diktatorski. Gde je stao Nijazov tu je nastavio Berdimuhamedov, sa malim pomacima ka demokratskim reformama. Najveći problem tokom poslednje decenije predstavljalo je hapšenje skoro svih zagovornika demokratskih reformi. Gotovo sve javne ličnosti i aktivisti civilnog društva koji su se angažovali na uspostavljanju i unapređenju demokratije bili su uhapšeni ili su morali da napuste zemlju. Situacija u Turkmenistanu naglašava krizu međunarodnog prava u oblasti ljudskih prava, pokazuje nedostatke međunarodnih organizacija u ispunjavanju svojih obaveza prema zemljama koje ne ispunjavaju svoje međunarodne obaveze u sporazumima o poštovanju ljudskih prava, omogućavaju postojanje dvostrukih standarda u pogledu demokratije i razvoja civilnog društva.Turkmenistan je ratifikovao skoro sve međunarodne sporazume, ali nijedan nije ispoštovao, i u međuvremenu je postao član Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i OEBS-a. Ovo može poslužiti kao lakmus test za procenu sposobnosti i mogućnosti razvijenih demokratskih država da utiču na razvoj demokratije, civilnog društva i ljudskih prava u nerazvijenim demokratskim društvima.

Uprkos nepoštovanju međunarodnih obaveza Turkmenistan i dalje ima podršku zapadnih sila, iako se čini da on nije bitniji zapadnim interesima nego bilo koje udaljeno i potencijalno turbulentno područje sveta u razvoju – možda čak i manje, obzirom da Zapad ne snosi moralnu odgovornost za pomoć da se prevaziđu problemi koji su tamo stvoreni kolonijalizmom. Međutim, razlog podrške Zapada leži u više činjenica i zbog toga nije odbačen kao poslednji gorionik zapadne politike. Zapad još uvek ima interese i jaku ulogu u regionu prevashodno iz ekonomskih razloga, najviše zbog bogatstva gasa koje ova država poseduje. Turkmenistan je na drugom mestu, odmah iza Rusije, u Zajednici Nezavisnih Država po proizvodnji gasa sa 120 milijardi kubnih metara izvađenog gasa u 2010. godini. Dok se u proizvodnji pamuka nalazi na visokom desetom mestu u svetu.

Hoće li Gurbanguli Berdimuhamedov za vreme svoje vladavine pokušati da uspostavi kult ličnosti kakav je imao njegov prethodnik ili će pokorno slušati savete zapadnih mentora? Istina bi bila negde između. Berdimuhamedov svojim autoritetom neće dozvoliti mešanje međunarodnih sila u unutrašnju politiku. On se oseća samouvereno u svojoj sposobnosti da rukovodi stranim pritiskom, kako bi oblikovao domaću politiku, bilo da pritisci  dolaze iz Vašingtona, Moskve ili Pekinga. Međunarodna ravnodušnost, ide mu na ruku u ostvarivanju svojih ciljeva. Saparmurat Nijazov uspeo je da izgradi kult svoje ličnosti zahvaljujući svom autoritetu, ali i uslovima koji su mu išli na ruku. Zahvaljujući njemu Turkmenistan je postao nezavisna država i zbog toga je cenjen u narodu. Berdimuhamedov neće moći ponuditi stanovništvu Turkmenistana ništa tako graciozno, mada je svakako puno učinio usvojivši novi Ustav 2008. godine koji umesto dotadašnjeg jednopartijskog sistema omogućava višestranačje i pruža priliku opozicionim partijama i nevladinom sektoru da slobodno deluje u državi. Na njima je da tu priliku i iskoriste i povedu Turkmenistan ka istinskoj demokratiji.