Mutne (o)pozicione igre i „dueli“ za sluđivanje građana

Zaista je bilo dirljivo gledati gospodu Orlića i Đilasa, kako u jutarnjem programu RTS-a jedan drugom vojvodo-serdarišu. Ništa manje nije bio ganutljiv ni "duel" Borka Stefanovića i Milenka Jovanova na Euronjuzu.

U istom danu Orlić i Jovanov gledaoce su upozoravali da ih "ekstremna desnica gura u rat", dok su Đilas i Stefanović bili na čvrstom stajalištu da "ovo nije priča o Vučiću, nego pitanje države", uz povremene opaske i jednih i drugih da "mi moramo da gledamo od čega ćemo da živimo". Nije bilo upadanja u reč, međusobnih optuživanja, svađe i vređanja. Čista harmonija. Jedini problem je bio taj što pažljiviji gledalac nije baš uvek bio u stanju da razazna ko tu tačno predstavlja Srpsku naprednu stranku, a ko Stranku slobode i pravde.

Ako nekome do sada nije bilo jasno šta znači Vučićev poziv na jedinstvo političkih subjekata, nakon samo ove dve emisije moralo bi da mu sine: reč je isključivo o jedinstvu ove dve političke opcije

Ako nekome do sada nije bilo jasno šta znači Vučićev poziv na jedinstvo političkih subjekata, nakon samo ove dve emisije moralo bi da mu sine: reč je isključivo o jedinstvu ove dve političke opcije, pod plaštom očuvanja najviših državnih i nacionalnih interesa. "Predsednik svih građana" vraća se u zagrljaj onim snagama Petog oktobra, koje su od jednog radikala napravile naprednjaka: ideološki i suštinski.

U toj svojoj mutnoj igri oni sve vreme pokušavaju da uvere građane Srbije da ne postoji bilo kakav treći put, stavljajući im do znanja da su se (ne)voljno pretplatili na politički sistem u kome postoje samo dve, naizgled suprotstavljene strane. Kvaka je da se te dve strane mrze i vole po potrebi, ali da im u kritičnim trenucima bude zajedničko to da im je "Srbija na prvom mestu".

Ne postoji ta Jana s ukusom šumskog voća, koja njihove stvarne namere više može da sakrije

Koještarije režimskih medija u Srbiji: Optužbe na račun opozicije zbog konzumacije ledenog čaja "Jana" sa ukusom šumskog voća 

Nije slučajno što je Borko Stefanović, u više nego učtivom odmeravanju snaga sa Milenkom Jovanovim, citirao baš Vladimira Kostića, rekavši da, "Srbija može da se voli na više načina". Ono "više" zapravo znači samo Đilasov i Vučićev način. To je put ka EU koja nema alternativu, a to je isti put kome stremi i lažna država Kosovo, na čelu sa "nacistom Kurtijem" (kako ga je Aleksandar Vučić nedavno nazvao).

Ne postoji ta Jana s ukusom šumskog voća, koja njihove stvarne namere više može da sakrije. Drugim rečima, ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka (tj. "vuk"), pokaže svoj trag.

(Autor je poslanik ispred Srpske stranke „Zavetnici“)