Moja Evropa ima mane

Nema, nema ona nikoga

ona voli samo mene

i još dva

Ako uzmemo za aksiomu da u EU ulazimo samo sa Kosovom i Metohijom, onda mogu svečano da izjavim da moju nerazularenu želju za Evropskom unijom skoro ništa nije moglo da suzbije: junački sam podneo da nema klanja (stoke) i pečenja (rakije), ako mora (rekoh) daćemo prasićima igračke, vidim da niko i ne pita da li se ponosim(o) gej paradom, a Oliju Renu poručujem da (što se mene tiče) problema neće biti da se nacionalizovana imovina vrati starim vlasnicima. Dakle, ako i nisam bio evrofanatik daleko sam bio i od teze da je EU Četvrti rajh.

Ali, izgleda ništa lakše od toga da se postane evroskeptik: EU prenormiranost, o kojoj su pisali pametni i knjiški ljudi (i na ovom sajtu), kao da nudi svakome po nešto što ga može iznervirati/odbiti. Ako vas ne brine to što jabuka koju jedete zbog nepravilnog oblika nosi etiketu "proizvod namenjen preradi", možda vam se ne sviđa mogućnost da kajmak iz jestive upotrebe ode u rurarnu legendu?

Tako se pokazalo da i moje EU trpilo nije imalo doživotnu garanciju: stvari su, po meni, otišle predaleko kada sam nabasao na vest da je u Slovačkoj maloletnicima zabranjeno slušanje stare narodne muzike jer "propagira alkohol i nasilje"! Upozorenjem "zabranjeno za mlađe od 18 godina" označeni su diskovi na kojima je npr. pesma "Nemoj, Jano, piti vodu", jer sledeće strofe preporučuju vino; politička korektnost je odnela pobedu nad životom, zato što se "u slovačkom folkloru govori o dobrom vinu i rakiji, a balade često pominju vampire, mučenje ili ubistva". Da mi se od toga nije smrklo, verovatno bih pred očima imao naše tinejdžere koji neće moći da čuju "Još litar jedan", pa će – dok puše marihuanu, čitaju Kroulija, slušaju "Sympathy for The Devil" i uživaju (ili učestvuju) u celomudrenim emisijama tipa "Menjam ženu" – ostati izvan domašaja izvorno-starogradskog zla. Jedino će, možda, biti pošteđeno ono "Alaj ti je lepa ćerka / da mi je švalerka" – suviše liči na tzv. šou "Gledam majku, biram ćerku", pa da ne ispadne da se mrzi domaći folklor a voli uvozno smeće.

Slovačkoj ekipi skidam kapu za to što su zabranili đuture: gledam/slušam ove naše na-smrtne-grehe-navodimo stihove – tu kad bi prošla puritanska policija ne bi ostalo za jednu ljudsku pesmu! Zamislite šta sve tu treba izbaciti: "Peče čiča rakiju / zatvorio avliju" (umesto npr. "Čovek u poznijim godinama pije vitasok u salonu"), "Nije ćuška aj zabadava / što s komšijom spava šalaj" (nasilje u porodici), "Milov'o sam garave i plave" (usmeravanje maloletnika samo prema suprotnom polu), "Ciganka mi jednu travu nudi / da dam dragom da za mnom poludi" (nekorektno nazivanje nacionalnih manjina + reklamiranje vračanja), "Žena mi treba / Koja znade svašta radit' / a ja ću se gospodarit'" (rodna neravnopravnost), "Lebom mami' lajavog šarova / ne bil' mog'o tvom prozoru doć" (prezriv i nehuman odnos prema životinjama), "Hoćemo li ljubit stare babe – nećemo / stare babe za bećare slabe" & "Zar te nije sramota / što ti ljubiš mladog momka / matora devojka" (diskriminacija prema životnoj dobi)... Stvari sa starogradskom muzikom stoje još gore kad čovek shvati da nije dovoljno da svemirska policija odobri stihove: lično mogu da posvedočim da su muzikanti skloni iskrivljavanju pesama u živoj izvedbi – koliko je prekršajnih prijava mogao da dobije onaj Rom (ex Ciganin) što joj je na uvce otpevao prerađeno "misli mi ka tebi lete / svi već znaju nosiš dete / a na jesen ženiću te ja"!

Posmatrano malo ozbiljnije nego u prethodnom odeljku, jasno je da ovde nije od suštinske važnosti da li je EU naterala Slovačku da donese takve propise ili su sami Slovaci hteli da iskažu svoju pravovernost. Znajući naše vlastodršce, više me plaši druga mogućnost – u našoj verziji to isticanje bi moglo podrazumevati da nama učine asfaltiranjem Skadarske i pretvaranjem "Tri šešira" u "Starbucks", a da se sami pate na splavu zatvorenog tipa s muzikom koja bi mogla da iskvari plebs. A ako vam se čini da je ovo gore preterivanje i muzički dinar nije ono što vas preokupira  – ostaje pitanje kuj nam garantuje da tako neće biti u svim oblastima života & rada? Jer, kad izbacimo "Dones'te mi rujna vina" zar nas korak ne deli od nalepnice samo za punoletne i na stihovima "Pa on sjede piti mrko vino; / ne pije ga čim se vino pije, / već leđenom od dvanaest oka, / pola pije, pola Šarcu daje"? Drugim rečima, ako Kosovski ciklus bude dostupan samo uz ličnu kartu, onda će nam Kosovo biti nedostupno zauvek. 

Rešenje ne bi bilo baš hoćemo u Evropu pod našim uslovima ali nešto slično: zadatak za one na vlasti biće da ili uđemo u EU light (što će reći i Kosovo i Kosovski ciklus, i izvorne i starogradske...) ili da pošteno kažu da je ukidanje viza početak jednog divnog neprijateljstva.