Ministar nas opet svađa sa svetom

Dobro veče. Slušate najnovije vesti.

Ministar inostranih poslova je izvršio kriminalan akt uperen protiv evropske budućnosti ove zemlje i dokazao da Srbija nije napravila otklon od pogubne Miloševićevske politike. Srbija i dan-danas ima pretenzije na jugoslovenske pokrajine Kosmet i Vojvodinu!

Njegova izjava da Srbi neće izabrati EU ukoliko to znači odustajanje od Kosmeta ražestila je sve domaće bezalternativne evropejce a rastužila naše prijatelje u svetu. Kakva drskost i bezobrazluk – zar posle svega što su nam naši zapadni prijatelji učinili ne želimo da se odreknemo još nekih delova države? Kakva nezahvalnost! Opet nas svađa sa svetom!

Prvo nas je najavom kontratužbe posvađao sa Hrvatskom, a sada ovo. Ne samo što je posvađao naša dva bratska naroda nego nas je sada posvađao i sa ostatkom slobodoljubivog sveta. Nedopustivo.

Zar tako da vratimo dobročinstvo? Kakav smo mi to narod?

Mi smo narod ludaka, prosjaka i ubica, kako je Kušner nazvao sve one koji se raspituju o trgovini ljudskih organa na Kosmetu. To nam je čovek prijateljski poručio, dobronamerno, gotovo očinski.

Nakon Martija Ahtisarija i Baraka Obame, predosećam da će sledeći nobelovac biti baš Kušner. Dobiće Nobelovu nagradu za mir. Doprineo je stabilizaciji balkanskih prilika. Glavni propovednik mira je svakako njegov bliski saveznik, poznati humanitarac Hašim „Zmija“ Tači. Nadimak su mu od milošte nadenuli nealbanci koje je ovaj poznati humanitarac usrećio.

Dok u Tutinu gine policajac na dužnosti, a lične karte se izdaju na arapskom, dotle u Beogradu imamo špalir i crveni tepih za naše heroje, prave predstavnike naroda, naše velikane, naše mile poslanike. Čitavu feštu i svečanost plaća njihov zahvalni narod.

A u „krugu dvojke“ u toku je bujanje ozlojeđenosti izazvano hapšenjem anarhista koji su, kako reče njihov predvodnik, uhapšeni zbog svojih „progresivnih ideja“. Sva „liberalna proevropska Srbija“ ustala je na noge u pokušaju da zaštiti naše sugrađane, poznatu „beogradsku šestorku“, mlađane borce za ljudska prava koji su bacali molotovljeve koktele na grčku ambasadu u ime solidarnosti sa uhapšenim grčkim anarhistom. I tako se dogodilo nemoguće – imperijalisti su zaštitili mlađane antiimperijaliste!

Za njih imaju puno razumevanje. Zabludela dečica nisu znala šta čine, ta nemojmo ih suvišno kazniti. Međutim, one ultradesničare i huligane sve treba pohapsiti i osuditi na višegodišnje robije. Pokojni Zoran Vujović je, po njima, sam žrtva sopstvene želje da „mučki napadne američku ambasadu“ dok su anarhisti „samo izražavali protest u znak solidarnosti“.

Glavna su tema navodi da je „beogradska šestorka“ zlostavljana u zatvoru, dok snimak hapšenja Miše Vacića, na kome se jasno vidi da ga policajci dave i udaraju glavu o auto, zvanično ne postoji. To je pravi liberalni duh!

Dvostruki standardi, licemerje, isključivost.

Da se razumemo, svakako jesam za poštovanje prava u svim slučajevima. Međutim, pravila moraju da važe jednako za sve i ne mogu medijima jedni biti miliji od drugih.

Šta tek reći o donošenju rezolucije o zločinu u Srebrenici? Koliko sam razumeo predsednicu parlamenta, nama niko ne traži da je donesemo ali bi to bio dokaz „našeg evropskog opredeljenja“ i „otklon od zločina“. Zanimljivo.

Čudno je kako niko nije obratio pažnju na potez Turske. Nešto ne videh da su Turci priznali genocid nad Jermenima (a to je, za razliku od Srebrenice, nesumnjivo bio genocid) u ime lepše budućnosti i čiste savesti. Ne, ja mislim da ga upravo zbog budućnosti i ne priznaju.   

Ipak mislim da je najinteresantnija vest proglašenje Mila Đukanovića za protektora Evropske akademije nauka.  

Da nije tužno, bilo bi smešno.

Do novih vesti iz evropske Srbije – laku noć.