Коментар дана | |||
Лицемерје и непрофесионалност медија „Друге Србије“ |
петак, 15. октобар 2010. | |
Случај први – веома велики Б92 је током ових дана „случајно“ пропустио да нас извести и о томе да је та медијска кућа и тада на челу са „лидером будућности“ Вераном Матићем, крајем 2000. године, доделила навијачима Црвене Звезде „Делијама“ „Награду за животно дело“ и плакету, како је Б92 навео, „за заслуге у петооктобарској револуцији“ када су, како је Б92 навео, групе навијача разоружале полицију из станице у улици Мајке Јевросиме. Знаменита награда Б92 је додељена „Делијама“ у културном центру Б92 „Рекс“, како је наведено у вестима Б92, пред великим аудиторијумом, када су додељене и награде за фудбалера века, најбољег глумца, највећу рокенрол личност итд. Они који памте дуго и неселективно, сећају се да је у „Рексу“ био крем Б92 и данашње „Друге Србије“, крем петооктобарске револуције и данашње власти, попут Соње Лихт, Соње Бисерко, Наташе Кандић, Светлане Лукић, Чедомира Јовановића, Драгана Шутановца, Бориса Тадића, Жарка Кораћа, Ненада Чанка и многих других. У образложењу награде челници Б92, Верана Матића, су рекли :“Момци који су се десет година супротстављали режиму, тукли се са милицијом док су остали спавали у својим кућама. То су Делије.“ На бину „Рекса“, пред велики и крем аудиторијум изашли су Гага, Марко, Шавија, Пеђа, Јовица, Тима и Цига и примили плакете и десет бакљи! Данас су ова лица, лица са ТВ потерница Тадићевог режима, иако раде исто то што су и радили пре десет година. Туку се са полицијом и супротстављају режиму, док остали спавају у својим кућама. И данас су „Делије“. Испред „Делија“, тада херој, а данас лице са ТВ потернице, Драган Васић – Гага се захвалио речима :“Надамо се да више нећемо примати овакве награде, јер то неће бити потребно. Очекујемо неке много лепше награде“. Уследио је френетичан аплауз, најсрдачнији те вечери и приказан је филм о Делијама (туча са полицијом на утакмици против Торпеда, прикази стадионских суперкореографија, секвенце са прекинутог дербија и испред Скупштине 5. октобра). Ове речи Драгана Васића се данас чине и пророчанским и двосмисленим. Све власти су у наредним годинама обилато награђивале навијаче. Највише странке ДОС-а и садашњег режима. Међутим, награде навијачима је давао и Милошевићев режим, ништа мање, јер нико ни не спори да је Аркан био пре свега вођа навијача, а тек касније ратни вођа и бизнисмен. И пре ове Б92 Награде за животно дело, „навијачи“ и остали – тврди се криминалци, који су „разоружали полицију у станици Мајке Јевросиме“ су себе наградили одневши сво оружје из те станице – тврди се велику количину оружја, и потом су станицу потпуно демолирану, запалили. У новинама „Прес“ се пре неки дан појавила и информација да је Иван Богданов, представљен као вођа навијача у Ђенови, један од оних који су учествовали у „разоружавању“ полиције у станици Стари град. Тада је био награђен за животно дело од стране Б92 и био је херој за већи део ДОС-овог режима, а данас га та иста кућа Б92 и режим који води иста странка која је жарила и палила ДОС-ом, ДС, нагрђују за животна недела. Питамо их једно, када су грешили и када су били у праву, тада, сада или никада? Садашњи режим али и тзв. Друга Србија, поручују – Ако си са нама, бићеш херој, ма шта чинио и све ће ти бити дозвољено и опроштено. Ако ниси, бићеш државни непријатељ. И тако ови људи, навијачи, по навици, раде једно те исто – супротстављају се режиму и туку се са полицијом. Међутим, изгледа их нико није обавестио да се режими мењају. Или јесте? Можда су само доследни и у добру и у злу? Очекујемо да инсајдерка Бранкица Станковић, направи своју посебну емисију у којој ће детаљно истражити овај случај. Сав потребан материјал се налази у њеној матичној кући, у Б92. Ајмо Бранкице! Случај други – веома мали У листу „Време“, број 1031 (претпрошли број), искусна новинарка Тамара Скроза, је објавила чланак „Секретарка од малих ногу“(наднаслов – Портрет савременика) који најављује посету државне секретарке САД, Хилари Клинтон. У досадном и површном чланку насталом као резултат компилирања информација са интернета, што је легитимно, али и чуди и баш указује на површност и незнање, што је једнако непрофесионалности, Хилари се означава као Хилари Бонам! Овим ауторка Скроза вероватно жели да укаже на девојачко презиме госпође Клинтон? Овде се може утврдити следеће. Прво, Тамара Скроза је неука и не зна, нешто што је добро познато, да је девојачко презиме Хилари Клинтон – Родам, а не Бонам. Или је новинарка однекле преписала делове чланка, са све туђом грешком, или је сама погрешила, из незнања и површне претраге интернета – јер чим укуцате Хилари Клинтон, одмах се отвори серија извора где се види и презиме Родам. Државна секретарка је рођена као Хилари Дајен Родам а званично се представља као Хилари Родам Клинтон. Тако да је оно Родам и често и општепознато. Постоји одлична енглеска глумица Хелена Бонам Картер, али она није ни у каквој вези са Хилари Клинтон. У следећем броју недељника није се појавила никаква исправка редакције, нити писмо читалаца које указује на ову грешку. Могу да закључим да је „Време“ , осим што је политички гледано, пристрасно и непрофесионално, слабо читано и сопственој редакцији а камоли од стране читалаца. |