Komentar dana | |||
Liberalno linčovanje Milice ili mizoginija iz „kruga dvojke“ |
petak, 16. decembar 2022. | |
Pričamo o čoveku iz Šilerove. Tako je, pogodili ste. Misao liberalnog „natčoveka“ superžutog (ili, pak, superbelog), Čedomira Jovanovića, za koga pravila ne važe kao za običan svet, glasi: „A zašto ti nisi na barikadama, nego se sat vremena ovde šminkaš u studiju?“ I ta mizogina "mudrolija" upućena je, u sred emisije, jednoj dami, koja je, pri tome, u blagoslovenom stanju, koja se slučajno zove Milica Đurđević Stamenkovski, a mogla je da bude bilo čija sestra, ćerka, nećaka, komšinica, unuka… U istoj emisiji, Milici su upućene reči od strane Čedomira Jovanovića, poput: „Nacošu“, pri čemu je reakcija liberalne javnosti očekivano izostala.
I tu nije kraj! Objavljuju se dalje komentari mržnje u vidu tekstova koji afektiraju (poput: https://nova.rs/.../nacoskinjo-sto-ne-ides-na-barikade.../), a javnosti se šalje poruka da to tako može! Da se podsetimo značaja definicionizma i šta je, u stvari, ovde posredi. Mizoginija ili ženomržnja (od μῖσος (misos / mržnja) i γυνή (gynē / žena), jeste netrpeljivost prema osoboma ženskog pola, koja se najčešće ispoljava u vidu predrasuda, odnosno seksizma usmerenog prema ženama, tj, protiv njih. Nisu izostale ni reakcije, pa tako Đorđe Vukadinović piše na Tviteru: „ Hoće li se novinar izviniti, ili će se barem redakcija medija u kojem radi ograditi od ružnih i mizoginih komentara na račun Milice Đurđević? I hoće li liberalna i "rodno senzitivna" tviterska javnost to masovno osuditi, bar upola kao Miloša J. E, to su ti dvostruki standardi.“ Taj tvit Đorđa Vukadinovića (https://twitter.com/djordje.../status/1603416091702730753...) više je vapaj zdravog razuma u liberalno anesteziranoj pustinji dvostrukih aršina, gde je svaki napad na jedinu ženu-lidera jedne parlamentarne opcije dozvoljen, pa i poželjan. Živimo u dobu spinova, lažne političke korektnosti, u vremenu „postistine“, u vremenu kada poštovanje za princip kalokagatije više ne postoji u sferi medija, ali ni u sferi kulture, a kamoli politike.
Kalokagatija je princip da ono što je lepo, treba da nosi i ono što je dobro i ono što je istinito, a u slučaju Jovanovićevih komentara protiv kozmetike, ostajem u dilemi zašto je ljut - da li zato što je svestan svoje moralne ukaljanosti ili zato što mrzi lepe žene, generalno, a Srpkinje jesu najlepše, pa mu i to kvari autošovinistički diskurs. Ili, pak, zato što jednostavno ne voli ni istinu, ni lepotu, ni dobrotu, jer su sve to za njega „španska sela“ i potpuno nepoznati pojmovi, jer je u njegovom svetu halucinacija svako suočavanje sa realnošću bolno. Zato je jedva izdržao da ostane do kraja emisije na K1.
Za kraj, u stilu naših književnih realista, upotrebiću delimično domaće pirotske dijalektizme i reći ću urednicima koji objavljuju ženomrzačke bljuvotine: AKO NE UMEMO LjUDSKI, LEPO LI JE DA SU JEDNI nedodirljivi NATČOVECI, A DRUGI da smo POTČOVECI, iliti, džakovi za udaranje? Ili mislite da sve može, i da ćemo trpeti i ćutati dok nam „pravilno liberalno linčujete“ Milicu, kako je u jednom obrisanom komentaru na društvenim mrežama neko lepo primetio. Konačno, neka uvaženi čitaoci ovog teksta zamisle kako bi udruženja novinara i pojedine nevladine organizacije reagovali, da se na mestu Milice Đurđević našla bilo koja druga predstavnica opozicije. Bojim se da na to pitanje svi znamo odgovor. |