Kritika jedne predstave

Taman sam rešio da napravim dužu pauzu u pisanju za NSPM i Vidovdan (i već jesam po mojim merilima), ali me je najnovija predstava koja je odigrana u Skupštini Srbije, kada su izglasane promene Zakona o informisanju, naterala da promenim odluku. Postoje filmski i pozorišni kritičari, likovni kritičari, jednom rečju kritičari kulturnih događaja; a postoje i kritičari predstava u Skupštini koje nemaju veze sa kulturom, osim ako se vređanja, koškanja, spavanje na sednicama, čitanje novina, čačakanje nosa, razgovori mobilnim telefonom i pre svega odsustvo radne kulture, odnosno odsustvo sa radnog mesta, ne svrstaju u tu delatnost. Ovo je bio uvod, idemo sad na predstavu.

Režiser je obelodanio scenario pre skupštinske letnje pauze, ali zbog podele uloga koja nije bila u potpunosti dogovorena, predstava je odložena za 31.8. kada je izvedena i premijera. Za razliku od pozorišnih i filmskih premijera koje kada uspeju imaju mnogobrojne reprize, ova baš zato što je uspela neće više biti izvedena pod ovim imenom. Ali ne tugujte dragi posmatrači, predstava će i dalje biti na ovoj pozornici, ali će imati druge nazive.

Dok su novinari i novine u letnjoj pauzi prebrojavali poslanike koji će glasati za i protiv, odnosno momke sa crnim i belim šeširima, podela uloga je izvršena daleko od očiju javnosti, uz honorare koji će ostati poznati samo glumcima i režiseru. Međutim, ishod glasanja nije iznenađenje, potpisivanje zakona od strane predsednika (koji je prizivan da to ne učini) nije iznenađenje, sa dozom gorkog ponosa mogu da napišem da sam takav ishod i predvideo u "Humanoj suštini Zakona o informisanju". Ono što takođe nije iznenađenje je pokušaj SPS i LDP da ponovo bace prašinu u oči prividom i namerom da, u ovoj predstavi, stvore javnu sliku o sopstvenim demokratskim opredeljenjima.

Dva, tri poslanika LDP najavila su da neće glasati za izmene zakona. To je trebalo da stvori uverenje u javnosti kako u ovoj partiji poslanici mogu da glasaju mimo odluke svog poglavara, tj. da su demokratska načela i savest poslanika ove partije iznad svega. Ta iluzija bi i potrajala da treći poslanik nije ispario, odnosno sublimirao se u dva, u maniru najvećih opsenara, kada je u LDP i koaliciji na vlasti prebrojavanjem utvrđeno da sa tri glasa protiv zakon neće biti usvojen. Za utehu je što poglavar ove partije, a i nekih drugih takođe, ima poglavare pa naređenja prima od ambasadora, tajkuna i drugih likova iza, iznad, sa strane i ispod scene, odnosno suflera, što čini četiri stuba na koje se oslanja ova i ostale predstave u Skupštini, pa i šire od političkog horizonta koji može da sagleda suženi pogled većine medijskih konzumenata.

Monolit koji čine SPS, PUPS i JS (ovo nije kontradikcija jer su monolitno nastupili na izborima i monolitno ušli u vladajuću koaliciju, monolitno se dogovarajući sa DS), odjednom je pod veštom rukom režisera pukao pa su se poslanici PUPS izjasnili za zakon, kao i jedan poslanik SPS koji sad ispada da nije poslanik SPS već poslanik veterana. U celom ovom marifetluku taj poslanik je poslužio da zameni glas poslanika JS koja je (partija) iskreno bila protiv Zakona, a ne uzdržana.

Ovaj deo predstave koji nose glumci iz SPS treba da uveri javnost kao su oni u stvari protiv zakona, iako su učinili sasvim dovoljno da on prođe. Još jednom da napomenem – za vreme letnje pauze su glasovi brižljivo prebrojani, a uloge još brižljivije podeljene. Uostalom, poslanik SPS koji, ovom prilikom, po izjavi SPS nije bio poslanik SPS, trebalo bi da zbog svog izjašnjavanja za, odnosno odstupanja od odluke SPS da bude uzdržan, pretrpi posledicu od svoje partije zbog kršenja odluke (jer glas za nije uzdržan, već je direktno omogućio da se Zakon usvoji) i tako postane samostalni poslanik kao oni koji su takođe podržali Zakon. Međutim, on ostaje u okrilju partije, bez anateme, izopštenja ili bilo kakve kazne osim neveštog odricanja, što dovoljno govori o nameri SPS da štiti demokratiju, pošto joj je dao alibi da iz kaljuge političkih muljačina pokuša da izađe čistih ruku, ili bar sa koferima u rukama, do sledeće prilike kada SPS bude jezičak na vagi.

Uostalom koja partija bi trpela poslanika za koga nije sigurna kako će da glasa, tojest mimo dogovora?

Zakon je izglasan. Predsednik ga momentalno potpisuje već viđenom hitrom reakcijom koju je pokazao i kada je zatražio da organi momentalno otkriju atentatore na automobil novinarke B-92. Nekako je zaboravio da istom ili približnom hitrinom od istih organa zatraži da se otkriju ubice Ranka Panića.

Nadalje, sudeći po predsednikovim saopštenjima, napad na pomenuti automobil je bio pokušaj zastrašivanja novinara i medija i gušenja medijske slobode, dok to ovaj Zakon nije.

Kraj predstave. Zavesa je pala. Pale su i maske. Do sledeće premijere. Svi oni koji se nadaju prevremenim izborima neka izvuku pouku.