Kosovo – fontana mladosti

Zbog toga su i uložili čitavih 5.7 miliona dolara da poprave njen imidž, koji je Srbija, kako je izjavio šef kampanje, Memli Krasnići, „iskrivila“ svojom propagandom. Za ovaj nimalo sitan honorar na tenderu se izborila izraelska kancelarija reklamne agencije Sači i Sači. A ovih dana konačno je predstavljen i 60 sekundi dug reklamni spot „Kosovo – mladi Evropljani“, koji se već vrti na šest najgledanijih svetskih međunarodnih tv-kanala. To je samo početak kampanje koju će sačinjavati i novinski oglasi u „Njuzviku“, „Ekonomistu“ i drugim uglednim štampanim medijima.

Za razliku od kampanja za druge države, kosovska se ne oslanja na prirodne lepote i istorijske znamenitosti, već su glavna vrednost koja se promoviše – sami ljudi. I to ne bilo kakvi, već mladi ljudi puni života, budući da je kosovska populacija najmlađa u Evropi.

Ti mladi ljudi, njih tri stotine, a skoro svi manekenskog izgleda, u reklamnom spotu predstavljeni su kako lica ozarenih zracima tek izašlog, rumenog sunca, pristižu iz svih krajeva zemlje donoseći žute delove slagalice koju će na kraju spojiti u evropski žutu mapu Kosova. Spot je bez ikakvih lokalnih kulturnih obeležja, „mladi Evropljani“ su u džinsu i patikama i njihove napore na izgradnji boljeg sutra prati pop pesma na engleskom jeziku koja govori o tome da je došlo vreme da se svi uhvatimo za ruke, volimo i živimo životima punim mogućnosti. Logo Kosova je, kako je objašnjeno, pun simbolike – zelena boja predstavlja zelene pašnjake Kosova, crvena cigle kojim se Kosovo izgrađuje, a plavo simboliše nebo i vodu. Dizajn slova je inspirisan „fontanom mladosti“, nepresušnom životnom energijom koja struji kroz Kosovo. Sve u svemu, ta snažna emocija i dobra vibracija koja struji iz reklame i prosečnom srpskom huliganu izmamila bi suzu u uglu oka i želju da se uhvati za ruke sa tim mladim, odvažnim i neumornim mladim Evropljanima. Dirljivo, da se čovek naježi.

Sači i Sači nije se trudio da izmišlja toplu vodu. Upotrebljen su već oprobano uspešan reklamni koncept, kojim su se koristile i mnoge velike kompanije poput Mek Donaldsa i Britiš telekoma, a čija inspirišuća poruka jeste da dobra i vredna ideja spaja i ujedinjuje ljude, pa kosovska reklama scenarijom i atmosferom vrlo podseća na neke poznate reklame i pomalo deluje „već viđeno“.

Ipak, naručioci su više nego zadovoljni, kao i „mladi Evropljani“, koji ne štede hvale komentarišući reklamu na „ju-tjubu“ i po forumima.

Što vraća sećanja na nemili događaj od pre nekoliko godina, kada se i Srbija odvažila na nešto slično, i u cilju popravljanja imidža zemlje neko vreme emitovala reklamne spotove na Si-En-Enu. Međutim, Srbija je, uprkos pompeznom najavljivanju kampanje, bila mnogo manje odvažna, pa je za razliku od kosovskih 5,7 miliona dolara, uložila samo pola miliona evra. A pošto baš i nije znala šta, zašto i kako uopšte hoće, dobila je nešto što je vredelo tačno pola miliona evra manje nego što je plaćeno – jedan krajnje neupečatljiv, dosadan i estetski katastrofalno odrađen slajd-šou srpskih krajolika (uz poneki greškom ubačeni rumunski). Bilo je tu mnogo drveća, cveća i ptica, vode i neba, samo ljudi baš i ne, iako ljude i njihovo gostoprimstvo obično smatramo svojim glavnim adutom. „Trenuci za pamćenje“ kako je glasio slogan ove srpske kampanje, postali su zapravo trenuci koje želimo što pre da zaboravimo.

Zvuči neverovatno, ali još gore smo prošli u sledećem pokušaju, kada smo platili promociju u časopisu „European Times“, što je, prema ponosnim rečima naših zvaničnika, trebalo da bude važan korak u popravljanju imidža Srbije u inostranstvu. Tako su čitaoci ovog lista, biznismeni, potencijalni investitori i donatori iz sveta, čitajući reklamu-reportažu plaćenu novcem građana Srbije mogli da saznaju da smo se, između ostalih zločina i genocida posebno proslavili „zločinima nad nevinim albanskim stanovništvom“ i „dokazanim masakrima“, nakon kojih NATO nije imao izbora nego da nas bombarduje.

Čudna neka reklama, ali naručioci su očigledno bili zadovoljni, pošto su se povodom objavljivanja reportaže o Srbiji, okupili u Skupštini grada Beograda da nazdrave ovom velikom događaju i čestitaju evropskom Tajmsu na dobro odrađenom poslu.

Šta je pouka svega? Ne samo što Srbija, kako su to primetili na Kosovu, ima običaj da kvari imidž drugima, već ona to izgleda radi i sebi i to sa daleko više entuzijazma i truda. Imajući to u vidu, ukoliko i dalje budemo osećali poriv da popravljamo sebi imidž na ovakav način, možda bi trebalo da razmislimo o tome da se uzdržimo od samoinicijative i obratimo nekome ko se u to malo bolje razume – recimo tom gospodinu Krasnićiju sa početka priče. Kako stvari stoje, možda bismo tako bolje i prošli.