Ko se boji Šešelja još?!

Ako je interesovanje Evrope za slobodu medija u Srbiji označilo kraj medenog meseca Aleksandra Vučića i Zapada, onda bi se inicijativa Haškog suda da pusti Vojislava Šešelja mogla nazvati prvom bračnom krizom.

Šešelj se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2003. godine. Četiri godine je čekao da počne suđenje, 27 dana štrajkovao glađu da bi mu dozvolili da se brani sam. Suđenje je završeno u martu prošle godine. Presude još nema. Stigao je novi sudija, koji tek mora da se upozna sa slučajem. Šešelj, bez presude, nevin, više od 11 godina leži u haškom zatvoru. Jedini je optuženik u Ševeningenu koji se dobrovoljno predao a da nijednom nije bio pušten na privremenu slobodu.

Jedno je jasno – ako ga zaista puste, to neće biti zbog njegovih ugaženih ljudskih prava, već zato što s njim na kraj ne mogu da izađu. Ko je makar jednom pratio suđenje Vojislavu Šešelju, uverio se koliko on suvereno vlada sudnicom i materijom, za razliku od nemuštih svedoka i tužalaštva. Kakav god ishod da bude, on je apsolutni moralni pobednik.

Šešelj je i u teškom zdravstvenom stanju. Nakon operacije raka debelog creva pre šest meseci, odlukom Tribunala, izolovan je u samicu. Držan je u sobi “tri sa tri” u kojoj ima samo jedan krevet, dok je njegovoj porodici bilo zabranjeno da ga vidi, zbog čega je iz protesta odbio da prima hemoterapiju. Iskompromitovanom Haškom tribunalu ne treba smrt još jednog Srbina u Ševeningenu, pa je njegova bolest dodatni razlog zašto je sudija Antoneti inicirao puštanje lidera radikala. 

Međutim, pošto Šešelj ne prihvata uslove koje je Hag postavio za njegovo puštanje do izricanja presude, povratak u Srbiju ipak nije izvestan.

„Ukoliko budem privremeno pušten na slobodu, neću se javljati policiji, niti ću nositi elektronsku narukvicu ili druge predmete kojima se narušava ljudsko dostojanstvo. Učestvovaću u političkom životu Srbije na javnim skupovima, davaću intervjue novinama, gostovati u televizijskim emisijama i javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud. Odbacujem bilo kakve garancije vlade u Beogradu. Prihvatam samo da ne napuštam Srbiju“, naveo je Šešelj u podnesku Haškom sudu.

Vlada Srbije do srede treba da vidi šta će s vrućim krompirom koji joj je Haški sud prebacio pošto je tražio garancije o privremenom uslovnom puštanju Šešelja na slobodu. Predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da je sud napravio problem i sad traži način da ga "izveze Srbiji".

„Uvek smo vodili računa o interesima naših državljana u Hagu, a sada nas stavljaju u situaciju da radimo nešto protiv interesa zatvorenika jer je rekao da ne želi da dođe i prihvati uslove Haga - objasnio je Rasim Ljajić za Vesti.

Međutim, advokat Toma Fila kaže da bi Haški sud mogao Šešelja da pošalje u Srbiju bez obzira na to što on ne prihvata njihove uslove, uz garancije Vlade Srbije. U tom slučaju, izvesno je da će Vučić morati da hapsi kuma koji će nesumnjivo prekršiti uslove suda. Zbog toga preko medija priprema teren za ovakav scenario. Tabloid „Alo“ na naslovnoj strani objavljuje svoja saznanja od anonimnog izvora da je Šešelj „prolupao“ i da preti kako će biti krvi do kolena ako Vlada da garancije protiv njegove volje. 

S naslovne strane Vučićevog „Informera“, Šešelj poručuje: „Osvetiću se Vučićevoj i Tominoj deci.“ U tekstu se navodi da je Šešelj rekao konzulu da ovu pretnju prenese predsedniku i premijeru. Vjerica Radeta je „Blicu“ potvrdila da je Šešelj razgovarao sa konzulom.

Na preliminarnoj diskreditaciji Šešeljevih javnih istupa, pored njega samog, rade i podobni SNS analitičari, a na internetu SNS botovi, forsirajući zavereničku teoriju: Tobože, Šešelj se "dogovorio s Tribunalom da po izlasku iz pritvora napada Aleksandra Vučića jer zapadnim silama ne odgovara tako jak premijer koji vodi nezavisnu spoljnu politiku".

Da ova teorija pije vodu, Hag ne bi postavljao uslove za Šešeljevo puštanje, ne bi ga iz zatvora slao u kućni pritvor, već bi ga, poput Ramuša Haradinaja svojevremeno, pustio na bezuslovnu privremenu slobodu. Ovo jeste za Vučića veoma loš momenat za povratak Šešelja, jer su neki mediji, ohrabreni nastupom OEBS-a i Devenporta, počeli da se ponašaju kritički, jer se zbog restriktivnog zakona o radu, zbog bede i siromaštva spremaju socijalni nemiri i protesti. Samo mu još nedostaje Šešelj koji izvlači njegov najprljaviji veš u, recimo, Utisku nedelje. Ipak, da je Zapad zaista želeo da destabilizuje ovu vlast, pustio bi Šešelja koji mesec ranije, tokom predizborne kampanje.

Najzad, lider radikala, nakon više od decenije odsustva, nema uticaj koji bi mogao da ugrozi strateške interese Zapada, tj. vlast u zemlji. Njegova stranka, posle odvajanja Vučića i Nikolića, praktično ne postoji. Ipak, ako dođe, on će u najmanju ruku, prirediti cirkus zbog kojeg će dvojici moćnih ljudi da presedne, tviteraši i fejsbukaši imaće novi materijal protiv vođe, narod će se zabaviti, retki naprednjaci zamisliti, a ako se neki tabloid osmeli, povećaće tiraž.

Kada je lider radikala odlazio u Hag, Vučiću su išle suze, a Nikolić je bio vidno utučen. Vest da bi mogao da se vrati verovatno im mami iste reakcije.