Kiparska odiseja Borisa Tadića

U Srbiji se neprestano uvode novi običaji i načini oglašavanja u političkom životu. Ali da predsednik jedne zemlje koristi zvaničnu posetu drugoj državi da bi uputio poziv na lojalnost istaknutim privrednicima (tajkunima) zaista je događaj bez presedana.

U politici je izgleda uvek najteže reći ono što je opštepoznato. To se naziva pragmatičnom političkom veštinom izbora najadekvatnijeg trenutka za pokretanje određenih pitanja. Tako je predsednik Republike Srbije tek prilikom posete Kipru iznenada došao do velikog otkrića da naši tajkuni ne vode računa o interesima zemlje u kojoj privređuju i iz koje potiču. Njihove poslovne imperije su u stvari locirane na Kipru i drugim poreskim rajevima, a ovde se vode kao strane firme i pri tome koriste sve pogodnosti: subvencije, povoljne kredite i monopol. Poznati su podaci da je u 2007. godini iz Srbije otišlo 90,3 miliona evra, godine 2008. otišlo je 69,7 miliona evra i u godini najveće krize – 92,5 miliona evra. Po osnovu fiktivnih usluga u poslednje tri godine plaćeno je 252,5 miliona evra. Ovi iznosi su kompanijama predstavljali trošak u njihovim poslovnim knjigama, tako se umanjuje osnovica za porez na dobit. Ova plaćanja su najbolji način za iznošenje sredstava iz Srbije.

Predsednik Republike Boris Tadić je na Kipru izjavio: „Primećujem da mnogo naših privrednika ima registrovane kompanije na Kipru. Ono što sam uvideo kao potencijalni problem je, kao što je bilo u prošlosti za vreme vlade Vojislava Koštunice, da se prodaju neka preduzeća koja ostvaruju profite na tržištu Srbije, registrovana su na Kipru, a naše banke i država ne dobijaju ništa od poreza.“ Interesantno je da je predsednik Republike tek sada, nakon što se ova finansijska operacija dešava već dve decenije, uvideo da se iz Srbije izvlači ogroman novac. On je pri tome ovu pojavu vezao samo za period vlade Vojislava Koštunice u kojoj su učestvovali i ministri iz Demokratske stranke, a nije našao za shodno da pomene period socijalista kada je Kipar i postao glavna destinacija za iznošenje novca. Očigledno je da Boris Tadić, kao odgovoran političar zadužen za održavanje političke stabilnosti, vodi računa o osetljivosti novih koalicionih partnera i zato ih i nije pominjao u ovoj zakasneloj poternici. Ona je izraz sve razornijeg političkog licemerstva kakvo viđamo od devedesetih godina.

Do juče su naši istaknuti privrednici bili poželjni i nezaobilazni partneri vlade u rešavanju ekonomske krize i najglasniji promoteri ekonomskog liberalizma. A sada je „u kiparskom prosvetljenju“ i predsednik Republike Boris Tadić konačno uvideo da novac zarađen u Srbiji iznose upravo oni ekonomski patrioti koji su glavni oslonac u vođenju ekonomske politike. Naravno da je pozivanje na ekonomski patriotizam suprotno elementarnoj logici kretanja kapitala, i to je samo još jedan u nizu političko-marketinških trikova u koje ne veruju ni oni koji ih zagovaraju. Veći je problem u neadekvatnom funkcionisanju našeg pravnog i političkog sistema koji neprestano mora biti izložen političkim i marketinškim kampanjama i koji je i danas sve više sveden na predominaciju ličnog oblika vladavine.

Ova kiparska „objava“ rata našim tajkunima završiće kao i mnoge gromoglasne inicijative u našoj zemlji, bez rezultata i ekonomskih i političkih efekata. Ona je dnevnopolitička i namenjena za dodatno zbijanje redova vladajuće koalicije. Nevolja je u tome što u isto vreme ovakve predsedničke inicijative dodatno krnje legitimitet i dodatno šire razarajuću hipokriziju.