Kamenje je pocrvenelo od stida

Suočena sa reakcijom na održavanje Parade ponosa u centru Beograda, Vlada je organizatorima predložila rezervni položaj, a taj je upravo trebalo da bude ispred sedišta te Vlade, na Novom Beogradu. Lično ih je primio, tešio i ubeđivao predsednik Vlade u Srbiji. Ponosni kao i njihova parada, organizatori su to odbili. Paradu su otkazali kada kod vlasti u Srbiji bude više razumevanja za njih.

Socijalno odgovorna Vlada u Srbiji je tako pokazala kako se brine za ugrožene manjine. Istovremeno je pokazala da radnici, ako žele da ih primi predsednik te socijalno odgovorne Vlade, ne treba da štrajkuju glađu, seku delove tela i drugim neprimernim aktima ukazuju na stanje u kome se nalaze. Način da Vlada i vlast u Srbiji (koje su i socijalno odgovorne) povedu računa o njima je da postanu i oni poniženi učesnici Parade ponosa.

Zbog nedozvoljenog okupljanja vlast u Srbiji je uhapsila trideset pet desničara, nacionalista, huligana, zločinaca, genocidičara itd. Dvojca su ekspresno dobila po trideset dana zatvora. MUP je izdao, a mediji momentalno preneli saopštenje da je kod uhapšenih pronađen jedan bokser, tri dimne kutije, dve baklje, a u Zmaj Jovinoj ulici veća količina kamenja ofarbanog crvenom bojom.

Ovo saopštenje zaslužuje da se podrobno i racionalno analizira.

Najpre, čudno je da MUP tu svoju uspešnu akciju pronalaženja ovih rekvizita nije dokumentovao nijednim snimkom. Za njih je bio uskraćen čak i svevideći i sveznajući B92, pa i naš javni servis, odnosno pravo da ne znamo ništa. Takođe, nelogično je da su uhapšeni nosili navijačke rekvizite, ali je namera saopštioca saopštenja očigledno bila da ih poistoveti sa huliganima koji su prebili Francuze.

Biser o crvenom kamenju je vrhunac. Iz šturog saopštenja ne može se zaključiti da li je kamenje nađeno u nekom stanu, podrumu, tavanu ili drugom objektu koji se nalazi u ulici, ili je nađeno na samoj ulici, ali se može zaključiti da nije nađeno u džepovima uhapšenih, jer ne sumnjam da bi to MUP naglasio, a mediji objavili. Takođe se ne može zaključiti kojom je to najsavremenijom forenzičkom metodom u najkraćem mogućem roku ovo kamenje povezano sa uhapšenima, kao i zašto bi oni gubili vreme da ga ofarbaju, osim ako kao prvi u svetu nisu hteli da oboje kamenje kojim bi potom gađali učesnike povorke. (Ako je to bila namera, kamenje bi tada, valjda, trebalo da bude ofarbano u boje duge.) Da li je neko od uhapšenih sedeo na tom kamenju? Da li je bio blizu? Da li su nađeni otisci nekog od tridesetpetorice na njemu? Ili DNK tragovi? Ili tragovi crvene boje na odeći, obući, delovima tela uhapšenih? Opet kapa dole za istragu, koja je brzinom do sada nepoznatom u kriminalističkoj nauci i praksi povezala kamenje, otiske i DNK (dokazi) i uhapšene (počinioce). Trebalo je u roku od nekoliko sati proveriti naučnim metodama svaki kamen, svaki otisak i svaki trag boje. Nekoliko hiljada analiza, za nekoliko sati. Bravo majstori!

Sudija za prekršaje je pod teretom nađenog dokaznog materijala odrezao po trideset dana Obradoviću i Vaciću. Sa punim pravom javnost očekuje da ti materijalni dokazi svoju punu težinu dobiju u krivičnom postupku koji sledi.

Takođe bi trebalo ukazati i na doslednost pravosudnih organa u Srbiji. Pohapšeni nisu nosili ofarbano kamenje, ali je to kamenje dokaz njihovih kriminalnih aktivnosti. Ministar unutrašnjih je nosio kofer, ali taj kofer i pored sadržaja, nije dokaz njegovih kriminalnih aktivnosti.

I na kraju još samo jedno pitanje. Kamenje je pocrvenelo, mogu li to i tvorci ove cele ujdurme?