Kada će Srbija na slobodu?!

Bog neka je u pomoći onome ko se jednog dana bude prihvatio zadatka da pojasni istorijsku ulogu Biljane Plavšić, rođene Tuzlanke koju je Bi-Bi-Si nazivao "Srpskom čeličnom damom". Politička karijera ove profesorke biologije, koja je, što kroz saradnju a što kroz sukobe sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem, presudno uticala na stvaranje, oblikovanje i okvire Republike Srpske, toliko je bila složena da su u mnogim njenim sunarodnicima, kada ju je Haški tribunal osudio na 11 godina zatvora, osećanja bila pomešana.

Oni koji su je optuživali da je, za vreme predsedničkog mandata, ugrozila Republiku Srpsku prenaglašenim popuštanjem Zapadu i naročito Sarajevu, ipak su morali da joj odaju priznanje na držanju nakon izricanja presude i upućivanja u švedski zatvor – držanju koje je bilo dostojanstvenije nego kod nekih drugih haških zatvorenika. A oni koji su poštovali to što se za vreme rata nije obogatila niti protežirala svoju rodbinu i prijatelje, kao što su često radili ostali lideri Republike Srpske, nisu mogli da zažmure pred činjenicom da je Biljana Plavšić svojim haškim priznanjem otežala sudbinu srpskog entiteta i posao svojim naslednicima.

Osećanja su mnogima pomešana i ovih dana, kada je Biljana Plavšić, posle odležanih osam od 11 godina zatvora, doputovala u Beograd, što je bilo među najvažnijim svetskim vestima za 27. oktobar. Fotografije nje i njenog naslednika Milorada Dodika, čoveka koji je imao potpuno suprotnu putanju – bio je miljenik Zapada na početku karijere, a sada im je glavni trn u oku – i koji ju je dočekao na beogradskom aerodromu, bile su plasirane na udarnim mestima u svim srpskim štampanim medijima, ali i u brojnim stranim glasilima. Za divno čudo, beogradska štampa pokazala je – možda prvi put u poslednjih nekoliko godina – zavidan osećaj za profesionalnost, pošto su naslovi i tekstovi kojima su propratili dolazak Biljane Plavšić u Beograd uglavnom bili neutralni. Nisu je proglašavali napaćenom heroinom koja je stradala zbog tuđih zločina, niti su je opisivali kao krvoloka koji je spasavao sebe na štetu svog naroda.

Za razliku od sarajevskih medija, koji su onomad neskriveno likovali kada je Naser Orić oslobođen optužbi za zločine oko Srebrenice, ili prištinskih medija, koji su svojevremeno slavili obustavljanje haškog procesa protiv Ramuša Haradinaja – u oba slučaja, izveštaji glasila rezultirali su slavljeničkim dočecima na ulici – srpska štampa je izlazak Biljane Plavšić iz zatvora propratila odgovorno. I prema onima koji u njoj vide ratnog zločinca, i prema onima koji u njoj vide najhrabrijeg srpskog lidera, i prema onima koji u njoj vide izdajnika, i prema onima koji u njoj vide naivnu žrtvu Zapada. I prema onim najbrojnijima, koji u Biljani Plavšić prepoznaju od svega pomalo.

Bog neka je u pomoći svakome ko bude pojašnjavao njen istorijski značaj. A nama neka je u pomoći ako presudnu reč o Biljani Plavšić ikada bude imalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, kome predsedava istaknuti antisrpski aktivista Dinko Gruhonjić.

Na adresu mnogih ovdašnjih medija juče je iz NDNV poslata sledeća elektronska poruka:

"Sram vas bilo mediji! Nezavisno društvo novinara Vojvodine zgroženo je načinom na koji su mediji u Srbiji izvestili o prevremenom oslobađanju ratne zločinke Biljane Plavšić. Mediji su izveštavali o tome kako je avion poleteo iz Švedske, kako je leteo, da li je bilo turbulencija, kako je sleteo, da li joj je usput bilo muka, da li se plaši letenja... Gotovo niko od medija nije izvestio o tome ko je zapravo ratna zločinka Biljana Plavšić, za šta je osuđena, šta je radila tokom rata... Niko se od medija u Srbiji nije setio da pita žrtve zločina, u čijem je kreiranju učestvovala zlikovka Plavšić, kako se osećaju sada, nakon što je dželat pre vremena pušten iz zatvora. NDNV još jednom oseća stid i sramotu zbog načina na koji se mediji u Srbiji odnose prema tematici ratnih zločina. Ali, to je samo odraz bolesnog društva i zemlje Srbije, koja je vodeća u broju osuđenih, optuženih i odbeglih ratnih zločinaca po glavi stanovnika", piše, od reči do reči, u mejlu koji je stigao iz NDNV i koji je takođe objavljen na njihovom sajtu.

Naviknuti na svakojaka "osećanja stida i sramote" koja im nameću najgrlatije ovdašnje nevladine organizacije, kao i na to da Druga Srbija nastupa u saglasju sa Sarajevom, Zagrebom, Briselom i Vašingtonom – ovog puta i sa robijašima iz Zenice, koji su, kako javljaju bosanske agencije, zašivanjem usta protestovali protiv oslobađanja Biljane Plavšić – građani Srbije verovatno neće ni primetiti saopštenje NDNV-a. Ali, ovaj gest Druge Srbije svakako bi valjalo ubeležiti i naznačiti: kao retko kada, možemo vrlo jasno i plastično da vidimo da su Dinko Gruhonjić i njegovi saborci još rigorozniji od Haškog tribunala ili švedskih vlasti.

Biljana Plavšić svakako je srećna što je o njenoj molbi za pomilovanje odlučivala švedska vlast, koja joj je prethodne dve molbe odbila, a ne Dinko Gruhonjić, ili "E novine", koje su, povodom puštanja bivše predsednice RS na slobodu, zažalile što je Evropa ukinula smrtnu kaznu! Pitanje je samo – do kada će srpska javnost, srpska istorija, srpski ugled i, najvažnije, srpska država, biti taoci organizacija, društava i udruženja kojima nijedna srpska kazna nije dovoljna.